Шумадинка

№ 38.

У Београду, у ВторникЂ 13. Ман.

1852.

ШУМАДВВКА, ЛИСТТ) 3 А К ^^жжшшвм мга'* 3 8&8&ВДГ S ШФВДМЕГСШ. УчредникЂ и издаватеив Лтбомирч. П. НеиадовиКт..

Ован листђ нзлазн Вторннколт> и ПеткомЂ. Цена лу e годншнд безт> завитка 14. цв. а полгод. 7 цв. са завиткоит. по цв. на по год. скуплЈз. Ко желн у Веограду да му се носн кући а не у дућанЂ нли у канцеларпо по цв. на пола год.

СТВПЕИН ЖЕИСКОГТ) ЖИВОТА. У 10. години девоика е ioiuTe дете: зкенско детинвство одћ 10. годииа сматра се као мушко одђ 18. Мушко дете одт> 10. година игра се, и нши на штапу место на кошо, сече другимљ штапомт. коровЋ, место са6 лбомђ ; а женско одт. 10. година, већт. праии лутке и завјн у пелене. прави мале пите, ређа иверк место судова, Л10ли чанаит, место колевке; и кадт. ifi има више у друштву праве мале сватове. У CBoioS 11-ои години девоика е наисрећшн, нема никакве бриге, незна шта е мрзоств а незна шта е лгобовв, нико е непрати са очима, нико се неосврће за нбомђ. У 12. години, маика iofi већт. савКтуе како ће се у светЈ владати. Починћ више на себе пазиФи. Лепше се носи. Кити се цвећемт. само зато што ioK е цвеће мило. И рада е о млого кое чему знати, и о свачему у разговору друпи жена, пита: „зашто?" У 13. години чува се да е невиди когодђ неочешлану. Нћне лутке стое на ђубрету или на тавану. Починћ дарове спремати. Ништа iofi nie смешнје него кадЂ iofi когодђ у шали рекне да ће се за неколико година удати. У свакомЂ е друшству разговорна, немари никоме да се допадне. Лепше се облачи, кити се, без да зна зашто. КадЂ оде у цркву моли се Богу за здравлћ отца и маике. У 14. години, стидлћива е, манћ говори, брже везе дарове. Чешће гледа крозЂ пенцерЂ, чешће стои предЂ огледаломЂ. О луткама и играма и несана, pa^ie у колу игра сђ другимЂ луткама. Весела е свагда. КадЂ кадт се замисли без' да зна зашто. Пева лшбовне песие и зна обично више него кадт. iofi буде 41. година. У 15. години девоика постае правомт, девоКкомЂ. До петнаеете године еднако е у детинвству. Свака зна да у Tofi години по законику грађанскомЂ мОЛе се удати. Дукате ^бисерЂ, бри.ианте и што годђ има трпа на себе> ако нема, она за празникЂ узаими одт. друге. Рада е да е лепа и да се свакомЂ допадне, кити се цвећемЂ, али не зато jxito она воли лепо пролећнК цвеће, него с 6 огђ другогђ некогЂ цвећа, кое нерасте изђ землћ иего иде по землЂИ. По гди кои уздисаи изкраде iofi ce изђ npciro, и кадЂ е мати запита шго уздише — каже, да е боли глава, а Kpie да е боли срце. У 15. години лепа девоика има право на све момке, она јоштђ незна шта е права лго= бавЂ, али нћна наклоностг. лети одт. едногЂ до другогЂ, као лептирт. сђ цвета на цветЂ. Често се румени, т. е.

когодђ о сватовима гонори, али свагда каже да се она неће нигда да удае. Ако има какву cTapiio неудату сестру, едва чека да се уда. Радо пева ону песму гди има: „Д окђ срце на срце, лсно некуцне." Радје гледа крозЂ ненџерт. него што inie дароне. КадЂ оде у цркву немоли се пише Богу за отца и маику, него за некогЂ друГОГЂ. У 16. годипн девоика ако е залгоблћна она е неве_ села, ако и{е залшблЈ.на она е опетЂ невесела. Уздисанћ то е женско притнжаше! то е Hi>ioBT. наилепипи накитт,, и HtioBa снага. До шестнаесте године девоКка е сасвимЂ подчиићна и послушна огцу и маики, слабо што има скривено одђ нби , али у тои години, већт. учи се лукавству^ често едно говори а друго ммсли, стиди се у друшству, али нестиди се зато што е стидлвива него што знадатако треба и да е обичаи. У разговору врло пази шта ће рећи. МомакЂ кои се лепо носи, кои е лепЂ допада iofi се; девоике до 16. године заслеплгое сполншноств. Свуда девоике обично се наипре залгобе у ОФИцире , т. е. у нбшве златне алБине, у нбшвђ ходђ, и у нвјове саблћ кое сокакомЂ по калдрми чине тресЂ трасЂ, и томђ лармомђ маме девоНке на пенџере. За младо деволчко срце, ништа се на свету лепше нечини одђ оФицира. СвакоН се чини, кадЂсуму рамена златна, да му е све златно срце Како у Европи тако и у Америки, девовке и Официри у свему су равни; и едно и друго радо се циФра и кити, и едно и друго еднаке су суете и храбрости, и едно и друго лакомислени су, и едно сђ другимЂ наирадјв се дружи. У 17. години девоКка осимб оФицира гледа и друге; до 1 7. године отацЂ и мати бираго iofi младоженго, и она бм до ге године пошла за кога ioši годђ рекну; али одђ 17. године она сама себи бира момка, до 17, године млоге су девоКке гако срећне да одбпо 7. просјоца, и што е више ripoce, тимђ се она већма поноси; сваиоме нађе ма. иу. У Tofi години пева : „СедамЂ кадЂ 6w стопила у едногЂ, ТекЂ онда бш нашла заме вредногЂ и т. д. У 18. години, постае озбилБна, nie ioft се лако залгобити. Виче на оне кое е волела. — И чуди се сама што се ioiiiTb Hie удала. Ако uiie или везе према пенџеру, она све пргте избоде. У 19. години мат.ч iofi већт. каже у друштву да неможе добро да зна колико има година. и рачуна у друштву, колико е одђ лучинадне до белм поклада, и одђ белм поклада до ђурђица, и тако едва нађу да има 15. год # или да е у 16. години. У 20. години дарови су готови, али иема нигди мла-

У друшству одђ невиности зарумени. Радо слуша да iofi доженћ. Девоике одђ 20. година наирадје другуго са де-