Шумадинка

1 Sii ■rssi, ew-

гарљ, кои на свои грабежћ гледа-, ако се невладате онако, као што у ултднои кући пристои, то ћете наћи едногђ , кои ће васЂ научити иамети — и то одма." Чинило ми се као да се светли већЋ ножђ предв моимљ очима. Речи страовитогЋ предсказиваил падну % ih опетљ на паметЂ. Лшди сг, намргођенимЂ лицемЂ и подозрителнимт. владанћмЂ. усамлћно положенћ куће — све е мон) сумнго потврђавало. И сирота девоичица, и она е морала бити украдена изђ Лондона. Опоминдо самБ се изђ стари кнвига, кое самг. у moioh младости читао, да су аидуци принцезе крали, и оне су 1*и морале служити. Ахђ? да ли е и лепа Марица друга оногђ несрећника, itoii е мало пре самномЂ roBopio? ужасавао самв се при томђ помислу и покано самБ се, хито самв се онако неучтиво спроћу нћ показао. Да самв се другчје владао, можда бм нћно житхе чуо, одђ ове несреће и срама отргнуо н сђ нвоме побего. Лука уђе унутра; могло е бмти едананстЂ сатш ноћи. „Ево вамЂ свећа госнодине," рекне ми. У колико сатш желиге, да васЂ пробудимЂ? Овде е у кући сасвимЂ мирно и путницм, кои овде застаго, спаваго обичпо дуго. и Чинило ми се, као да самБ при овимђ речма неко смешенћ на нћговомЂ лицу олазт. У шестЂ сатји, одговоримЂ п: — „Опростите, у мал' што нисамБ 3a6opaBio; смнђ господара ове куће, кои горе у кревету лежи, заповедш ми е. •— 6л' оваи човекЂ, кога самБ мало пре видш, смнђ гостшника ? — „бсте господине, господарЂ ђорђе заповедјо ми е, да вамЂ кажемЂ, да му е жао, што се спроћу васЂ мало иапраситЂ показао; бмли су кодђ нћга неколицина прјнтелл, сђ коима е неколико чаша више него обично nonio. —- Bu ме разумете ?" Добро, рекнемЂ л, узмемЂ свећу и изиђемЂ изђ собе. ПрођемЂ покраи Марице, koioh 6bi радо неколико речи за мое извиненћ казао , али покраи мене стоећш ђорђе погледа ме оштро и а се задоволБИМЂ само сђ мимогреднимЂ поклономђ . — „Лаку ноћБ!" рекне ми она такимЂ гласомЂ, и погледи ме гако умилнто, да нећу целогЂ века заборавити. „Овамо, ако взмђ е поволбн ", рекне еданЂ гласЂ. Бшо е Т)орђе, кои е замномЂ ишао; оиђ ме одведе у ма_ лу собу, кого су за мене спремили. КадЂ самБ тамо дошо, запитамЂ самБ себе, шта да радимЂ? ништа нисамБ имао, сђ чимђ бм се мого одбранити; обазремЂ се у соби и не нађемЂ башЂ ништа. ОпоменемЂ се речи: крозЂ пвнџерт>\ приближимЂ се пенџеру, кои e бмо слабо затворенЂ н на некимЂ местима артшмЂ улеплћнЂ. Близу пенџера бшла су една врата. кол су Б огђ зна гди водила ; покушамЂ да i8 отворимЂ, али бадава. СвучемЂ алБину, легнемЂ на столицу, и полледамЂ подђ креветЂ. ЈЗећЂ самБ хтео покривачЂ дићи, кадЂ ал' чуемЂ нолузадавлћнми уздисаи. ГласЂ е изђ кревета долазш ; погледамЂ тамо, благш Боже, миче се нешто. Пропадо, ломислимђ у себи; стано самБ као окаменћнЂ, и чекао самБ свак!и часЂ, да се сподђ провали и креветЋ пропадне као у старимЋ причама. Наново се чу уздисаић, и наново стане шкрипити креветЋ; почнемЂ цокоћати зубима, очи ми се помраче, већЂ саиБ хтео викати аидуци! кадЂ исподђ покривача извуче се —" еданЂ човекЂ?" повичу слушателБИ. — Не мол господо, продужи приповедачЂ , едно велнко новозеландсио псето. Сви се насмего; свак1и даде свого чашу наново напунити, и кадЂ су опетЂ ућутали, продужи нашЂ сапутникЂ нћгову HCTopiro на слћдугоћш начинЂ:

Н отворимЂ врата и пасЂ изиђе наполћ. Бмо е онаи истб 1 и . кога е еданЂ одђ она три човека траж1о, што самБ ifi при момћ улазку у гостилницу застао. Као што самБ доцше разумео волјо е таи пасЂ лко ону собу и креветЂ, кои самБ н заузео. Смешнми излазакЂ овогђ догађаа разтера ми сву бригу; кадЂ самБ јоштђ еданпутЂ све буцаке у соби проMOTpio, легнемЂ и препоручимЂ се покровителБСтву промисла. Спавао самв одђ прилике два сата, кадЂ ал' ме пробуди неко лупатанћ на вратима близу пенцера. МесецЂ е по некадЂ светлш крозЂ облаке и при нћговои бледои светлости, мого самБ разпознати више лгодски сенки на дувару. Ова лнца двизала су се врло живостно и давала су неме неке знаке, као да за нБима пођемЂ, Л затворимЂ очи, и будући, да задуго ништа ше слћдовало, то самБ хтео већЂ наново заслати, ал' неко лупанћ на пенцеру уплаши ме опетЂ. Каквми ме е стра обузео? мол господо, кадЂ самБ исно едногЂ човека кодћ пенцера onaeio. Стано е управо спрамЂ месеца и л самв безЂ муке познао у нћму сдногђ одђ она три човена, за кое већЂ знате ; онђ даде споимђ друговима знакЂ. У томђ тренућу отвори се пенџерЂ и мало затимЂ уђу друга двоица : иосили су нешто, што самБ држао за мртвогЂ човека. При овомђ no30piro изгубимЂ снагу ; едва самБ мого дисати. Сва троица, кадЂ су у Moiofi соби бмли, упуте се кђ малимЂ вратима, кол самБ л бадава покушавао да отворимЂ. СадЂ самБ познао опредћленћ нбиово : она су безЂ сумнћ водила у каквм подрумЋ, гди су аидуцм лешеве нбиовб ! жертвЈи сакривали ; ахЂ, помислимћ у себв, и а ћу могке бмти скоро тамо отићи. Онаи, кои е напредЂ ишао, Hocio е ФенћрЂ у руцм. „Полако, полако", говораше онђ" , садЂ спава заиста ^врдо. Извади еданЂ клгочђ изђ џепа, отвори врата и сва троица изчезну. СадЂ е време избавлена ломислимђ у себи, и већЂ самБ хтео изђ кревета ђипити и врата затворити. Али шштђ нисамБ ногомђ на земиго стао, а свећа се опетЂ укаже; они су нбиовђ теретЂ оставили и опетЂ натрагЂ дошли. Боже мои! смилуите се на мене, промрмламЂ и са скло. плћнимЂ рукама. Видимђ, гди се кб момђ кревету приближуго, и неотице загворимЂ очи ; сздђ нити самБ шта видш, ниги чуо. ИзгубимЋ свћстЂ. Не знамЋ колико самБ времена у овомђ станго бмо, доста кадЂ самБ се пробудш и очи OTBOpio, беше све другчЈе. Време е бмло красота лепо и сунце е с |'нло на небу. За часЂ се обучемЂ и отидемт. у гостшничку собу, гди ми Лука доручакЂ донесе. „Господине", говораше онђ исто онако смешећи се као пређатшгћгЂ дана, „господарЂ ђорђе моли, да му укажете честБ и неколико магновенн сћ нБиме на само говорите. Сђ драге волћ, одговоримЂ л, и ђорђе уђе одма унутра. — „Опростите господине",, говораше онђ , „што васЂ узнемиравамЂ", поздравивши ме сасвимЂ учтиво; и кадЂ е видш, да смо само насЂ двое у соби, придода: „Л се надамЂ, да вм нисте ове ноћи нко узнемирени бмли." НисамБ башЂ тако лко, одговоримЂ а, држећи себе за срећна, што самБ тако еФтино прошао. Морало се што чудновато догодити, кое „Л вамЂ исповедамЂ", прекине ми речБ ђорђе „мм смо ради, да путнике добро дочекамо , кои кодђ насЂ