Шумадинка

*№ №.

У Веограду, у ВторникЂ 20. Ман.

1852.

ШЖМЖДШШКЈ^ ЛИСТЂ 3 А ЖИВДШЖ8Ж®®5Њ» 8ЖЖЖЖУ Ж ивав« Унредникг» и издавателв Ли»бомирт> 13. Ненадо«и}|1».

Ован лнстђ излазн ВторникодЂ н Петаоат*. Цена му e годншнн безт> завнгка 14. цв. а полгод, 7 цв. са зазнт&омт* no' цв. аа uo* год скупл^. Ко жели у Веограду да му се носн нући а не у дупанЂ илн у канцелар(к) no' цв. на пола год.

л а н у ц i е. Одкудг. долази, да л1рзост1. раздваа поиаивише она срца. коа су иначе по своимђ отношенлиа опредћлена, да се узаимно лгобе? Ништа iiie страиипе ни yntacnie одћ братске мрзости. Колико е пута проливена братска крвг. у оно вреие, кадЂ су обе партае ВелФа и Гибелина сђ променлБнвомЂ срећомЋ една спроћу друге iieripiHTe.ii.CKii сгадле! У ИгалЈи Hi'e бмла редкоств видити у oiiomi. сголећу партаиска непр^нтелБства међу паиближимг. сродницмма. У време, кадг. су се ове партае сг. еднакомг. саревнћивомг. смЈ.лости и неуморимомг. мрзости гониле, биле су 11иза и Флоренцг., иаизнатнје републике тошканске, страшилоив грађанскогт. рата опустошаване. и чеето позориште наинесрећн|'е ФамилЈирне мрзости, чега слЈ.ду^оћа hciopifl жалостанг. примерг. показуе. Две сестре, одликоване рођен1.мг. и лепотомћ, разудале су се; една е пошла за некогг. Бандинелу изђ Флоренца, одђ партае ВелФа, а друга се удала за Лануцји изг. Пизе, одб партае Гибелина. Ове сестре, кое е шштђ изђ раногЂ детинства наин1,;кш'е пр !дтелЂство и права сестринска лгобовв сашн«авала, роде два смна, Антонји Бандинелу и Фридриха Лануц|'н). Немирна ћудЂ Флорентинца показивала е јоштђ у младости при детинвскои игри «аивећу мрзостБ спроћу н 1. говогђ брата. ТекЂ што е навршш осамнаисту годину, текг. што е мого на конш држати се и оруЈшемЂ владати, а оиђ , са срцемЂ пунимЂ мржн l. и борбе заклгочи едан -ђ данЋ у Пизу отићи. Већг. е 6wo угледао зидове варошке, кадЂ a.i' опази локраи усамлЈ.не обале реке Арна, нЈјговогђ Henpifne .ih, кои е на kohio aiuio. БезЂ да га е оваи што увред1о, почне га онђ псовати и грдити извуче саб.но, скочи сђ kohji и нападне на iilua. Оваи другји, да бм се одбрашо, учинн то исто, не изђ волћ, него нуждомЂ нагонћнЂ. МеђутимЂ знао е Лануфе бол1. сђ opyHiieMi> владати, а помагао му е и покои чисте сокести. Онђ nie хтео н Ј.говогђ непр!атела ранити, само га е умарао, гонећи га одђ себе коракг. по коракЂ. Напооледку овлада ra сасвимЂ и мого га е на зем.по оборити Непр|'нтел1.вЂ е животђ у нћговимЂ рукама oi.io , али благородно срце надало се, да ће га сђ лгобови побћдити, Наслони му мачЂ на прси и рекне: „Тм видишђ , да е твои Јкивотг. у Moiofi власти; али п ти ra радо покланнмЂ. Помисли и ti.i на наше матере, л те заклин 1.мђ, и окани се одђ овогђ часа свега вепрЈнтелЂства нзмеђу насЂ, да небм наше матере ожалостш." Бандинели обећа у овомђ

положеиго све, што е н К говђ благородномислећ!« противникђ одђ nbra искао; али текг. што ra е nycTio сло. бодна, а оваи га сђ о 6 новл 1. нимђ бесниломЂ нападне и ћаше ra острагЂ пробости, да tiie као некимЂ нагономЂ на страну врдиуо. Лануц !е, увређенЂ овакимЂ непонатнимЂ и срамнимЂ издаиствомЂ, Hie знао више нћговг. праведими гнћвг. уздржаги: „Несрећииче", повиче му, дакле тм нећешЂ мира, прими награду твогђ издаиства!" После овм речи обори га сђ еднимЂ ударо .мђ иа землш и ос /гави га у крви пливагоћа. КадЂ се врати у Низу, caupie се Лануфе у кућу едпогђ нћговогЂ npiaTe.is, нехотећи вратити се матери окалднђ крви нћговогЂ брата. Пошлћ верно описагпе целогђ случаа у ФлоренцЂ, да бм се оправдао. СмртБ Бандииела лежала му е сг. теретомЂ очаана на прсн , премда ra е иулгда собствене обране натерала, да ra y6ie. Али оно страшило Бандинели »Knnio е јоштђ , и бмло му е суђено шштђ дуго живити, да Лануцпо глави дође! — Селици нађоше га у крви пливагоћа и донесоше га у ФлоренцЂ, гди су му рану завили, кон е истина бмла опасна, али не смртна. ИздаиникЂ, у комђ оздравленћ стару »1рзостЂ поврат и, бмо е пунЂ срама и беснила, едно , што е побћђенЂ, а друго, iiito е нћгово непоштено нападанћ безг. успћха бмло; издаиникЂ велимЂ, npanio e у себи планЂ наицрнћгЂ опадничества, само да cboio освету задово.и.и. Никаквми сведокЂ nie му мого противословити. Излсни се дакле, да га е братЂ изненада и аидучки напао. Будући е бмо одђ партае ВелФа, гога ради пристану ВелФи на нћгову страну и ночну ићи противЂ Лануцјн. Оваи е бмо у очима cbiio ВелФа и безЂ г-ога кривацЂ, и почемЂ е ова партан онда нча бмла, буде онђ осуђенЂ на прогнанство изђ Пизе и на лишеше cbiio нћговм добара, при свои нћговои протестацш и свечаномЂ уверенго о нћговои невиности. Лануцје имао е едно редко добро, наивеће благо, кое само човекЂ притажавати може ; Лануц1е имао е едногЂ npiate^a, кои се редко дае у срећи стећи и чадржати. Бе.1Ф|'ор |Ј бмо џ нћгова едина подпора; кадЂ е и сама нћгова мати, наивећомг. тугомЂ обузета, почела често о добродћтелви нћногг, смпа сумнаги. Почемг. е Be.i^iop^ свако могуће средство бсЗЂ успћха ynorpe6i6, само да бм свогђ npiaTe.ia оправдао, по. нуди га, да се на едно одг, нћговм добара пресели н ту сг. нвимђ заедно живи. Тамо су се надали, да ће, удалћни одђ гунгуле светске, у узаимнои наклоности и npifl-