Шумадинка

У Ићограду 4. Ннуара 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ Лгобомир -b II. 11енадови1>%.

ТЕЧ

!Ч. IV. |

Ован лнст-п излази вторникомт. н петк.омт>, ц-bna му н за трн м^сеца 1 цванцнна.

J\f 55.

М А Т Н. <"ве почнва , — поноћћ г .)ува, Само с' едан!» прозорЂ cb L t.ih, <'вогт, едннца маика чуза, Над1. болесннмЂ ш.ние лсбди, 0 hi> е нбонзи сва иодпора, 11 ут-ћха дата ci. кеба, Онт» одбрана одђ злотвора, Онт> ioii беше комадт. леба Нћно срце зна за a;a.iocTt, Трн е сина законала, Четвргога, садт> подт. староств Да е рани , дочекала. Оа болестан-Б а онт» паде, . K'o грудва се снега топн, Манка надљ ш.нм-ћ слути аде, Сузама га своимт. иропн. „Сиаван, спаван чедо моо, СанЋ ће тебе разблажнтн, Б орв ће стншат' муке твое, Ти ћешт> скоро оздравитн." — До, маико, н неспава'м1>, Саме с' очн затваран), БуданЂ, етрашне снове саннмт., Vi 'ihko , п самБ блнзу краго- „Не«он, сипе, да ее плашншв, Волесном-Б су тежке ноћи ; Тн ћешт> скоро да оздравишт., Од7, бога ће помоћБ доћи. а — Ннднип., маико, како онаи У канднлу жнжак1> гори, То e манко жичотб ован, Са коимђ се човект> борн. — Жнжакг, ће се угасити,

Жнжакт,

«ои е животћ правин;

Твон синђ ће ее оладнтн, ГЈре нег' зора што заплави. '1ужну маику грвзу гуе, И кандилу брзо скочн ; Наново га прислужуе; Ki> маицн бож!он диже очн-

Па се спустн на ко.гћна, • (>б I; руке дише горе : „Заустави ток»> времена, НешалБи ми боже зоре." иСвемогуЈпн, блапи ci> неба, Сиилуи c' нека синђ моа живн, Ако t ' една душа треба, А thi, боже, мок) примн ! " Маика с' ту.кна молн богу, Снна смртне муке море : — Маико, жнвит' n немогу, И све мн е веће горе. — Маико мои , н 6i»i давно Већ'Б CBpin'io муке мое, Ал' чцанћ чуемЂ лдно, Враћаш ме сузе твов. .— Ci> чим-ћ ћепп, сутра тм платити, Да едннца твоп. саране, И et чнме ћешв изранити, Самораие твое дане ? •—• „Небриии се нншта снне, Гледаи твое здравлћ само; Онаи отацн са писнне Брине с' за све, што немамо. 1 ' — Ено внднмг . . . едно полћ, Три ми брата . . . даш в liнацћ. Сада ми е— мало болfc Маше . . . рукои r» еа ме ... отац1>. „Но, снне , - о за бога ! Какавт, отац-Б , каква браћа ? Та прођи се полн тога, Отуд' ннко с' неповраћа " НредБ hkohom'i. жижка нсста, У собн с.е мрак |> увати; Сиш. живнтн далћ преста, Изванг себе виче мати: ,Ло , снне , 'oticuii. воде ? Ло, снне, проговорн, Но, сине, зарЂ већ-Б оде ? Боп, неправду менн стнорн ! " —• •—