Шумадинка

даннЈ ни ноћу, ненрветано су иианове кроилн , и свагд^ друпи нОвми предрачунЂ градили, кано да већи буду, и све више да се пент. Ту самћ гледао, како се они лшди гр ле, кои се мрзе; како Се устима лшбе а у < рцу проклини>. бданЋ одђ наизнатн1и примћра, што taMi> видт, 6 е измишлћнћ еднога плана, кои е на пропаств едногљ по^ штеногЂ човека правлћнЂ. Планљ te 6wo оваи. У престолнои вајЈОШи жив1о е еданћ благороданЂ човекЂ. кои <-■ добарљ и постоннћ карактер^ имао, а ласкати и пузити hih знао. Онђ е искрено волт свога владателп. бмо е дћлателанЂ и поштенћ. и башЋ е збогг> тога често противу зли намћра понеки лажнм политичара дћиствовао. Оваи поштенни мужв ofaio е трнт. у оку богатом «. дворнвину. Оваи е изт> почетка све употреб!о, да га на cBoto руку приволи. Поклоне, обећанн — ништа ше штед1о: но бадава. таи благородникћ hie се дао сђ пута добродћтелви скренути : онт> е дакле морао жертва евое чесности бћ1ти. „Кои nie сђ нама противЂ наст» е", ово е бмла иаимил!л пословица дворннина Онт> е потомг. npaeio све могд ће планове за пропастљ оногђ благородногг. човека; онђ е самт. свимђ нћговимЂ добримј. намћрама напротив1. радјо; оиадао га е у двору. и наипосле е дотле дотерао, да « онаи добрни и иоштенми човекЂ приморанЂ 6wo, v шуму међ v зв ћрове иобћћи, да тамо v туги свое дане оплакуе Л. кои самв све то и гледао и слушао, здраво самв te чуд1о. како е могло бмти. да лшди. кои се издаш и кажу, да ичан> разумт. и душу, тако нко свои разумћ и свош душу понизити могу. И самв изђ свегЂ срца лшде сажалћвао. и радовао самг> се, uito самв мишђ. Докђ о raiio мишђ са мно.мђ rOBOpio, и |'оштђ ми неке таине приповћдитн хтћо , чуемЂ неко мицанћ у соби, и текЂсадт. нримћтимЂ, да самћ ирпзорЂ одђ собе затворити заборавп). вдна е мачка ушла бвма у moio собу, и у едномЂ магновенн! скочи на мога белогв мишића н прождере га. И истегнемЂ едномт. батиномЂ на мачку, она се разрогачи на мене в стане се противити. Л уживамт. милостђ, рекне мачка, iomn одђ пре три године, v палатама двора првомЂ мачкомг. назнвати се. и имамЂ право свуда неограничено мишеве ватати. Н се пенћмЂ по свимђ високимђ крововима кућа, поећћавамЂ подруме великаша, и коморе богаташа. Проклето живинче ! викнемЂ «. иди и остани тамо у подрумима TBoifi великаша и у коморама богаташа и неузнемируи мене овдћ у Moiofi соби. Да си прозорЂ saTBopio. продере се мачка , н небм могла кђ теби ући. П отомђ искочи мачка опетЂ кроЗЂ прозорг., а духЂ прождераногЂ и преминувшегЋ миша покаже ми се и проговор и• Сиртнши, \ чи ее моимђ животописанЈемЂ , и мојомђ смрћу, да човекЂ снуда има непрјнтелн. Rao мишђ, бмо самБ символђ невиности. ков злоћу лшдску nie познавала, и о лшдима увћкЂ болћ судила, него што они заиста есу. но тимђ искуствомЂ нхЛова лукавства и преваре познати научила се. РазговорЂ. кои самћ сђ го6омђ имао, еств символђ размишлћна. и доказуе, да искуство мудрости и истини води , а иритомЂ да е врло пуждно . са срцемн на опрези бмти, и невалвлимЂ страстима ни наиманш одушку неоставити. Отворенми прозорЂ, естг> сим-

вол'1> ш.-предосторожности, а мачка символђ страсги, к«.н се свакомЂ приликомЂ послужуе, човека одђ истине одводити и уедномЂ магновенш све оно разорити, што « v многогодишн« искуства одfc човека начинила. превео I. М. Д. Ч. В Р А fi *b И I! Е Т А К 1. ЕрааЂ. Шта има, Петаче, чуе ли се што ново ci, краине ? Петакг. Чуо < ами , да се отворила една нова лћпа гостилница. ЕракЂ. А гдћ ? е ли у Балаклави или у Севастожмш? ИетакЂ. Та нје — него у Неготини. Еракг. Али л те непштамЂ, шта у Негогини нма ново, него у Криму. ПетакЂ. Тм си ме пмтао. шта има ново изђ краинн? а л знамЂ да е Неготина у краини, и да се то зове крЈинско окружте, зато самб ти и казао ту иовостб : д а ч отворена една нова меана , и та ce меана зове: „Гостилница кОдђ златногЂ клшча. " Еракг ЛhпшегЂ имена nie нигДћ на свћТу могао наћи. врбо знашЂ да златанЂ клшчђ отвара сва врата ) И то мени Hie ништа ново, у НегоТину е лако отворити гостилницу, гдћ е евтино вино. — А незнашв лиесу ли учителвима повисили плату ? Петакг. НезнамЂ. За такве ствари н слабо ра iбирамЂ. ЕракЂ. ПознаеШЂ тм. да < амв се и ys s> ове божићке посте yroio? ПетакЂ. То е знакЂ, да cii правми крмавЂ ; и чудо чи е. да си туцинданЂ иреживтЕракг Бм ли ги Moi ao погодити ову аагонетку: ,,Б i,ло е сирЂ Hie, репато е мишђ nie, co лиже во' Hie ? " ПетакЂ. „Бћло е сирЂ iiie. 5 * ђогатастЂ конв бћо е а nie сирЂ; то сам^ погод!*!). „Реиато е мишђ н!е." Конб има репЂ а ше мишђ: и to с « слаже. „Co' лиже во" nie." Конв лиаге co' а ви Hie. Его noro^io самх.; то ништа друго нје него ђогатЂ. ЕракЂ Hie, него ротква ! 3 А Ч И Н Д N. ПрилКжаше отацЂ e среће. ПрилћжномЂ човеку често гладв завири на npoaopt али несмћ у кућу да му уђе, С ђ едномЂ каплЂомЂ меда, више ћешЂ примамити мува, него ci> пунимЂ чабромв сирћета. Немои да летишЂ пре, него што ти крила порасту Ако писоко летишЂ, низко ћешЂ да Све рћке теку у море. П0ДГР6ВЦИ. У Паризу ioinij 1836. год. давано в обично свакји данЂ око 200 хил. писама на пошту, и огудђ е бмо годишнвји (*) И Налаклава (бела - клве) значи .lent клијчћ , na неможе заДуго Д а отвори врата на Севастогго в 1Ш,