Шумадинка

18

Гиедалн сио чешће, како се Турци игран) џииита То намЂ е чудо бмло видити , ка«о се они у наивећемЂ трку сагну и довате свои џилитљ са землћ. При тои прилики може човекљ наилепше и наиболК corii. видити, а тако исто и одћло Турака. Ту човекг. да стане , па да се диви н чуди турскомг. господству и богатству ; али :;ато христјани иду боси и изцепани За време нашегљ бавлћнл догоди се еданЂ жалостанљ догађаи. На другои страни Цариграда, v Галати еданг. младшн Гркљ, снн в неког'1. богатогх. трговца. волјо е едну леиу дћвоику, кок е такођерћ бмла Гркина и кћи имућногћ трговца; она е имала око 10 година. и 6w.ia е неописане лепоте. Н би двое били су већт, одт. стране родителн своЈи едно другомљ нареченм . и шта више већг. е данг. нг.!овогг> вћнчанд 6wo уговорент.. — Наеданпутг. дође еданг. богатми Турчинг. у кућу дћвоачкогг. отца. и каже, да mv е видш кћерљ, и да е желн узети за жену. Отацг. се уплаши, и одговори, што е учтив!е могао , да е дћвоика већг. испрошена. и да ће се до кои даш. b I. iiчати. ТурчинЋ, кадг> види, да сг> лепимг. начиномБ нема се ничему надати; а онљ оде, те подкупи кад^е и паше, и после два три дана дође заповћсм., Tti тога Грка затворе а дћвоику одведу у харемЂ међу а«ене оногг. Турчина. Она е хтћла сама себе уморити, нити е што ела ни пила; но кад-b iofi кажу, да ће ioii текг. онда отца изг. апса nyстнти, ако се потурчи н пође за Турчина, она се ублажи. Она замоли Турчнна, да iofi неизлази предг. очи, докле она ненаучи све турске молитве, пое почне одма одг> други nl .roBM жена учиги. TvpnHHb пристане на све, што е она траасила. Оца iofi скоро потомг. пусте. Hl.iib заручник-ћ, онаи младБЖ Грчм,. нигдК nie мира имао. докле са скупимг, поклонима и иодi:yii.ii.иван l'. mi . ше vcirho, да се c*b бмвшомг. заручницомг, cboi'omt . v башти нКнои саетане. Пошто су се обадвое противу сво« судбине изнлакали. почну се договаратн, како ће утећи: и тако су се више njTa састанли и спремали, да свое планове изврше. При послћднћмг, састанку онг. iofi ави. да е све приправно. и кадЋ буде поноћи, да ће онг> са своимг, лшдма доћи. да е нзбави, и да утеку на «дну талЈанску лађу. кол ће одма исте ноћи крен.ути се; но у истми ма отворе се врата одг. баштс, и онаи г Гурчинг>. кои ra е непрестано вребао. уђе као бћоомучанг, са !Ошг> троицомг>, и увате rora младогг> Грка. кои буде одма у гвожђе метуп. и затворенЋ. Дћвоика врисне , али ненадне у несвКстг.. него каже Турчину, да га нигда неће волити, и да ћему обадва ока исконати. — Та стварн дође на турск1и судг>, и Mya>Tie осуде и Грка и лену Гркинш на смртБ. (продужиће се). Б Е Д У И Н Т). Караванг> aijia крене се изг. ДЈарбека. НапредЋ ачаше ОсманЂ проснплшћи народу новце; — имами су- благосилнли одлазеће путнике: аснтелг.и cv шмг. посипалн пут7. цвћћемЂ. Шестми нутг. одправаше се садг. ОсманЂ сг. карананом!. у Меку, зато бмаше и онг. заповћдникг. надг. сенменима. кон су караванг. спроводили. Свакш е то тврдо нКровао, да ће му нутованћ срећно бмтн: ербо се нигда Hie догађала Осману у путу каква несрећа . буре

нигда нису засипале ннедногг. одг» н],говм сапутника у арапскимг. иЈ.сковитимг. пустинлма: Арапи нигдћ на нћга напада.ш нису. la благоусп Кшносп. у предузећима н1,говима почитовала се за плодх, Османове побожностн. издашностн и храбрости. После неколико недћла по одласку изђ Дјарбека приближи се караванг. кг. Евфрату, славнои у древности р1,ци • кон е савременица свћта. Пошћк стнхове изг. алкорана пређу преко нI. богомо.п.ци и ступе на пћт-iane пустин l', арапске. Овдћ пристане узг. караванв еданг. Бедуинг., на лепомг. враномг. конш: онг. е такође ншао на поклонћнћ светимг. мћсгнма колћвки и гробу Муамеда. Османв се упуети ст. hi,iimi . у разговорг,, кон днраше у преимућство едноп. одг. нг.јовм народа. Ведуинг. одговори кратко но разумно: онћ хвалжпе оно, што е достоино похвале у nlu -obom b народу. а ху.шше оио, што му се чинило, да е неваллло. Они се непрнмћтно удале одћ каравана: ОсманЋ ватреи«) почне хва.шти Турке„Турцн*' — говораше ohij Бедунну: — „одавна се славе по цћломЋ истоку caoioMi, храбросћу, добродушЈемЋ •и милосрд|'емЋ: iouiTb одавна су намг. редка ова качества придобмла уваженћ цћлога свћта; свуда, кадт. оће да представе непобћдимост!. вонника, лшди кажу: Онћ е храбарЋ као Турчннв! Трговци хотећн 4ie годћ безкористолшбје показати, нонаивише кажу: бапгћ е справед.п.ивч. као ТурчинЋ. — Чимт. се напротивг. одликуе тнои бћднмн народг. . кои скита но пешчарама пусте Арапске? КакавЋ се r.iaci. проноси о вама? — 'Гакавг,. да вм немате ни чести ии савћсти: вм сте едне вћре сг. нама , но султан-1. вамг. плаћа сваке године знатну суму, да бм само сачувао одћ ваши лопова главнми караванћ ania, ГрабежЋ васг. е учинјо нрезренимЋ скитницама у очима сваког!. истиногћ мусулмана. •— Признаи. друже. да н истнну говоримЋ; признаи, да твои народг. nie ништа друro. него чета крадлг.иваца и ny r CTaia. .." ..Мм ћемо после сврпгитн напп, разговОрЋ- 1 — реКне БедуинЋ, показугоћи рукомЋ на снотакнувшу се камнлу и притисиувшу собомЋ онога, што е вођаше: ..после: наипре да помогнемо овомћ несрећноме...Иди. на му номажи тм- —■ одговори ОсманЋ: — ..н нећу никакву услугу да укажемв томе бездћлннку: онћ е npeKynio одћ мене ripe четирн године ту исту камилу. и садЋ ми е врло мило, што му она исга камнла оће да дође главе. Кадн бм онаи угурсу.ЗЋ изднсао, а една бм мон рћчБ могла повратитн му животг., а бм -—• опрости ми боже грћхе. н бм saiuio себи уста, да како спасавашћа рћчх. сама неизлети.- МеђутимЋ БедуинЋ помогне човеку, те се избави изподћ камиле, па се врати своме сапутнику, кои се мало бмнше уда.но. НаеданпутЋ страшнми тигарЋ скочи изћ шумара, поредЋ кога нхаше непредосторожнмн ОсманЋ. Оваи се збуни и падне на землш oeai. чувства. Бедуин!. итро полети не одћ нћга но уираво кћ нћму; счепа пнштолг, и онаи истмн мннутЋ, кадЋ крвожеднми звћрв отвори уста на свои ловћ , скреше у нћга (звћра): и мртавЋ тигарг. нростре се поредт. Османа. (нродужиће се.)