Шумадинка

DD einpiflTie подномогнешљ. Мене нека цела землн оплаKV e. а вб 1 анђели небесни. коима е невиноств мон позната, будите милостнви поглаварима овогђ времена , коима завиств и свирћпостЕ, неда, да ме сажале. Лмачно е на ши потомцб1 некада кош сузу за мене имати, кадћ имђ повћстница каже: да е Колумбт, изт. собственог^ иманн, сђ малммЂ трошкомЂ и безЂ жер гве одђ (тране шпан ске круне. сђ опасности живота свога и брата свога у 20 година и 4 морепловенн Шпан!и важше услуге учин^о, него lnro ш е ико15 владателг, одђ коега између свои служителн кадгодЂ вид!о ; они ће за мене кого сузу имати ? кадЂ чуш, да е КолумбЂ, безЂ да му се и наиманн кривица доказати могла, у сиротишо и беду баченЂ бмо, да му е све отето, само не окови, и да онаи, кои е шпанску круну новммђ светомЂ ynpacio, ни тамо, ни у староме свету за себе и cbofo породицу крова наћи Hie могао. Ако е небо заклгочило , да ме и далћ гонешама изложе збогЂ незадоволвства сђ онбјмђ, што самв учишо, као да е одкритЈе новогђ света породило несрећу за стаptifi светЂ; ако бм небесна казнв на овоме мћсту бћдномђ ишвоту момђ краи учинила; о! онда. вм ангели бо. aiin. вм. кои надЂ невинима и угнћтенима лебдите, спроведите ово писмо кралБицм Исабели у руке. Она познае патнћ, кое самп н за увеличанћ нћне славе , за умножен!> мои услуга поднео; она ће бмги тако праведна, тако милостива. да никада недопусти , да братЂ и деца онога мужа, кои е Шпан1и неизмеримо богатство дао, кои е притлжашл ове землћ новоодкривенБЈМЂ краевима и пространмл1Ђ предћлима увеличао, остану тако безЂ помоћи, да принуђени буду на туђимЂ вратима леба просити. Исабела ће видити —■ ако ран!е сђ овогђ света неотиде —■ гди се облакЂ несреће небесногЂ гнћва навлачи, кои су неблагодарностБ и свирћпостБ привукле. Ово богатство, кое самв н одкр!о, примамиће цео родЂ човечји на плћнЂ, и мои ће се одмастителЂи пробудити, и народт, ће некада платити за неправде, кое мени садЂ неблагодаркостб, пакостЂ и завистБ чине.' 1 Ово тако просто и лепо, тако трогателно писмо, може се свзкомђ допасти; оно е гласЂ природе, емацЂ истине; да е каква кривица душу Колумбову притискивала, небм онђ могао сђ таквомЂ поузданости на бога обраћати се, и сђ таквомЂ неустрапшмости Исабели го. ворити. -— Ако су читателви наши последнћ врсте овогђ писма безЂ упечатлћнл прочитали, нека iH шшђ еданпутЂ прочитаго, пакЂ ће у нћима чути пророческји гласЂ,кои казнв наговешћуе . да ће потомци некада платити за неправде свои предака, и онда нека погледе на UlnaHiro, па нека запмтаго безбожнике, валвли вћровати, да има бога одмастителн.

Р Е Д К 0 IIOHBJEHie, кое е едант. пустинћикЂ у посл^днбимђ данима свога жнвота видш. ^ еднои удалћнои пустинБи живЈо е некш пустинБИКЂ. кои е бмо готово пунм шесетЂ година одђ свјго ^ro^ifi удалћнЂ. Б дногђ дана кадЂ е сунце заилазило, куцао е на нћговои колеби странацЂ некји изахтћвао, дага на конакЂ пр1имн. ПустинБикЂ отвори колебу, а странацЂ уђе уну. тра. ПустинћикЂ се вко уплаши, кадЂ опази , да стра-

нацЂ шестЂ omiio има. Покраи обична два ока , v ' имао е странацЂ едно на челу, едно на прсима и два острагЂ на потилБку. СтранацЂ опази, да се пустинвикЂ сасвимЂ vn.iairiio, и зато му рекне : Неплаши се необичности мое, а самБ жителБ едне планете, кол е вама непозната. НасЂ зову .,Тах1нмевта", кое по нашемЂ говору толико значи, као ,,видовитђ' ; . Сђ окомђ на момђ челу видимђ а мисли човечје; сђ окомђ на прсима видимђ осећанн нћгове душе, а сђ очима. на потилвку видимђ слћдства дћла лгодски. Опрости ми , н небм могао међу вама жиеити, ерЂ видимђ, да већа частв дћце ове землћ блуди по злу и невалалству. fl 6&i морао изђ Bapoojift побећи, ерЂ ми се чини , да бм ту међу злимђ духовима жив1о ; сви едно мисле, а друго говоре. ПустинБИКЂ му се дубоко поклони. „Шителго пресвћтле планете ! " проговори онђ , ,,тш особитмн дарЂ имашЂ, молимђ те, саобмп и ми таине, кое си видш. H ћу in потомђ описати и оне ће можебБ1ти мудрогЂ и паметногЂ кђ истина привести." ■—- „Д ћу то радо учинити," одговори Тјхјамевта; а пустинвикЂ се намести, и стане писати , што м}' е странацЂ казивао. КадЂ самБ овдћ на землви бмо , наипре самв ишао у велике вароши , и сђ моимђ окомђ на челу видЈо самБ, да се великаши у мислима здраво вараго. Видјо самв, да владателБи землћ уображаваго себи. да народи зоогђ нви, а не они з 6 огђ народа постое. Видјо самБ , да лгоди са сво 10 мђ браћомЂ као са стварима, кое они продати , промћнити, разбити и уништити могу, поступаго. Сђ окомђ на прсима видш самв нБ1ова срца. Нб^ово е срце мека стварв сђ к(номђ су страсти чиниле, шта су хтћле. Сђ очима на потилвку вид1о самв слћдства стварш. To е бмла пропастБ држава, и то можебшти ближа , него што се мислило. Л самп вид^о притворство у срцама дворнна; ласканћ удуши они, кои су владателћ окружавали. и превару међу онима, кои се npia-гелБи отечества називаго. У мозгу ученм видјо самв сметнго и лажБ. на нб!овимђ срцама, пригворство у глави побожника . а безбожностБ у срцама OHbi, кои се слугама свемогућегЂ називаго. Но шта ти ползуе све то , ако ти и цћлу ноћћ усприповедамЂ ? Аиде да спавамо , па сутра можегаЂ самном -Б поћи. Да прођемо еднучастБ света, пакЂ тм онда можешЂ твого сумнго показати о онимђ стварима , кое ти особито у очи падну, а н ћу ти обнснавати. Сђ нестрплћнћмЂ очекивао е пустинпикЂ данЂ . и почемЂ е сунце изнздђ брда одскочило. онда е већЂ са странцемЂ на путу бмо, и тако су предузели путт, по овомђ подмћсечномЂ свћту Пошто су мало мћста прошли. виде миожину землћдћла* ца; они су орали, бмлу су весели и пћвали су. (продужиће се.)

Е Р А К Ђ И D Е Т А К 1, Ерако. Да што ми ти да што : два локванп око пана ? I/етанЂ. То су двћ печурке око пана. ЕракЂ. Ниси погодјо. Петакг. А да шта то може бмти ? Еракг. Нећу да ти кажемЂ. — Гледаи у мене. ва ћешЂ се сћтити. шта су „два локванн око панв," ПетакЂ. Немогу никако да се сћтимЂ.