Шумадинка

ведемЂ у колебу бћде и неволћ, и сузе на образима несрећника да ти пока!кемт>, у коима се шштђ свак1 - и данг> сунце огледа. — Погледаи тамо ниску колебицу, погледаи главу едногђ одђ иаипоштенш стараца •— главу човека , кога су косе, при наитврђемЂ раду оседиле. Онђ е задоволвно у кр}'гу нћгове ФамилЈе жив1о, имао е мало потреба, задоволавао се сђ црнимЂ хлћбомЂ, а жеђв е racio чистомђ водомђ Нћгова е постела бБЈла тврда, као и посломђ отврднуто нћгово тЈзло; рано е у штру устаао , а у вече е доцканЂ лезао- Онђ е почитовао властв, 6wo е вКранЂ свомђ отечеству, лгобш е свого добру жену и свога rioштенога сусЕда, и рађао е добру и валнну д1.цу. Шта мшслишђ , каква е награда овогђ препоштеногЂ човека ? — Ништа му Hie остало осимђ унутрашнћ свћдомости собствене добродћтелви. ЗлоставлћнЂ одђ богаташа, стои онђ ту садЂ, онђ га сматра као животинго, кон теретЂ носи, преко чi»« се леђа уображенои cboi'oh величини узвишуе. Све што iouiTt неку важноств у очима тога честитога човека има. одузимаго му отимагоћи нокти нчега. О нђ му троши рану, колћ му агнћ, и y6ia му нћгово дете — — али не као iuto аудуцм y6imo, него подђ нзговоромЂ правде: — и, кадЂ му е све одузео, кадЂ се знои нђи хиллде у еднои части потроши; кадЂ се сузе сиротинвсае у препунћнимЂ чашама nonito; и кадт^ се нукЂ осрамоћенм и обезчешћенв!, гласомЂ лармагоће музике надвиче —- онда нека свученћш проснкЂ у нћговои опалои сламнои колеби кђ небу Banie: Боже благослови гордогв богаташа ! — Света природо ! окрени твое законе, погази чесногЂ црва, а одржи насћкомо едовито, кога y6iatoћш жалацЂ човечество вређа ; уништи срца, ербо она чувствуго, а одржи трбуе ерЂ они непрестано ждеру и троше! ■— — " Тако е roBopio ТЧхЈамевта и облацм се по небу навуку; громови су рикали , а поврхноств е землћ дрктала, ерђ с.е ужасавала одђ поавлћна увређеногЂ човечества. Гробови се мртваца отворе, и изђ гробова мермеромЂ украшенБЈ, блговала е землд гадове, коима ei светЂ споменике подигао. „Нема величине", рекне ТЧхЈамевта „безЂ добродћтелви: истину познати а добро чинити, то се назива величиномђ . Шта е ваша величина? о лгоди ! играчка, ништа. Усталцу страсти вуку васв ваше дадилћ, а ове су само.nc6ie и себичност!,. Врло мала частв лгоди едва да може усправо ићи, нечудите се дакле ако већа частв, као и животина на све четирЂ пузи Ваше е око слабо и зато неможете погледЂ истине да сносите. Засћнивлгоће ништа мами великаше кђ златнимт^ играчкама, и они одђ apTie зидаго за будућноств планове, кое често и слабш летнви ветрићЂ обара. Прегледаи светЂ пустинвиче ! и сматраи га као едну массу, кон непрес-тано ври. Тамо се изђ блата подиже едно кралћвство, одржи се као бешика у воздуху неколико тренућа, и опстђ га у ономђ вренго нестане; тамо опетЂ растећа сила квасца избацуе царства у висину, па ш опетЂ нестане, као што е Грчке и Рима нестаало бмло. Заиста е оваи лгодск!и животђ прекрасна игра сенвки ; ! погледаи како сила уображени твога, све увеличава, и на затегнуту простирку твои осећанн 1 баца. Овде се укаже какавЂ владателв сђ ггћгов омђ воискомђ , деца дркћу, превареии трчеза нБима. обманћни држе за волшебство, а мудрацЂ сматра за то, што

lecTt — за мимопролазећу сенку. Угаси варлБиво кандиi.io, ria ће све волшебне палате изчезнути. О пустинЂиче ! за вашЂ светЂ нису очи. кое крозЂ покривало будућности виде, в видимђ за човечество врло жалостне дане — и заиста мораго они доћи. Срећа за онога кои се нађе у пустинвичкомЂ животу. но онаи ће ioniTt срећши бмти, кои е науч1*о у пространим!, варошима пустинБикЂ, а међу будалама мудрацЂ 6 бјти. — " ПустинЂИКЂ се пробуди; и певанћ птица дигне га кћ готренБОи молитви, а ТЈхЈамевту само e у сну видјо. превео I. j VI. Д. Ч. П И С М 0. (Каи.нЂ Павле III. римстп nana odepaha Иарла V. да неиде на удвоп Францу I. кралт францускомЂ.) Великоможнши царе! прелгобезнми сине ! Одавно гледимЂ са сузнммЂ очима крвавми бои међу духовномБ мошмђ децомЂ. JKe.iio самв, да 6 бј свемо гућа рука поевађана и раздвоена срца ублажила , и тееиимЂ сагозомЂ сагозила. Све самБ се дотле болћмЂ надао докђ садЂ ми ненадие вћсти нестигоше , да ће необичнни бои између цара и кралн све донкошнћ распре прекинути. Великодупле лгобезне мое деце допадало ми се сђ иочетка, коимђ чиннше се , да ће се млога невина крвв заштедити; али удвои међу владателЂИма, далеко е опасша стварЂ, него бои двапутЂ одђ овогђ ужаснји. КадЂ 6w оно проста крвЂ 6bi.ia, коа крозЂ кралћвске жиле тече , 6wo 6w умишлни оваи истина опасанЂ , алЂ не тако чудноватЂ: али гди смртнми ударацЂ главе, благополуч1е цћлогЂ народа обара, ту се nie са животомЂшалити. Царска крвЂ непринадлежи само цару, него цћлои држави, отечеству. Богђ и лрирода учинили су е! благороднЈомЂ и свету представили, да благороднје и веће ствари у свету производити може. Кои е дакле про.iie. таи ће Богу и природи одговарати Наипосле, кадЂ 6bi c.ienbifi случаи гвожђа или олова бои рћппо , какву 6 бј славу побћдителв надЂ смрћу крунисане главе задобЈо ? КакавЂ ће плодђ овогђ удвол 6 б 1 ти ? Ево какавЂ : свимђ поданицима усадиће мачЂ освете у руке да немилице крвБ проливаго, ерЂ iH примћрЂ кралћвЂ на ово иоджиже. Сачуваи боже одђ тогђ зла ■> кадЂ 6bi КарлЂ мои лгобезнвш синт 3 и одбранителЂ пао, одма 6 б 1 Турци БечЂ оплавили; глава 6 бј немачкогЂ царства клонула; звћровиднми 6ti МуселманЂ срце цћле државе, као ракЂ тћло оглодао ; и вћрни и невћрни мача бм се латили ; Европа 6bi позориште ужаса и сажаленн постала, црква 6w уздисала за изгублћншмЂ одбранителћмЂ своимђ ; enapxie бш се одметуле, безЂ надежде да се игда поврате. Видишђ мои сине: какво 6w се зло са губиткомЂ само едногЂ живота породило. Устегни дакле твого аростБ. fl ћу сђ моима, небесномЂ отцу молити се, да 6w онђ boгогоћимЂ силама слогу у срце улш ; не 6 bi л' Француска и Немачка у тесно прЈнтелБство ступиле ; небБ1 л духЂ хранителнБш цркве, крвБ деце свое поштедт,- не бш л о-