Шумадинка

5

>4

стиха кадЂ човек-Б често повторава, може одебллти, они помажу болћ него медецина. Коме те рћчи стов у глава. таи се неможе ни бринути ни налготити. ербо шта се годг> догоди, онђ сматра да се то морало догодити. За каимаиви случаи, кои се догађа, рћшено е 1'оште при створенк) света да се догоди. То е судбина. и на нк> кои годх> веруе. онћ е блажент.. Gpt за сце бћде, зла и несреће. кое га у животу снађу, онћ негматра себе, да имћ е онћ виновникђ , и да ш е могао уклонитн одђ себе, него мисли : суђено е, то е тако морало бнти. ГосподинЂ, fi слабо маримЂ за твое ФилозоФиранћPa^ie слушамЂ кадЂ приповедашЂ шта има ново. БерберинЂ. Па шта ћу вамЂ, кадЂ нема пишта ново. У Криму гину сада само по двеста по триста, па сви кои читаго новине, лготе се на Канробера и на Меншикова, што кмђ веће новости нешилго. То е госпои Европи мало. Да ioS е свами дзнђ да чуе да су по неколико хилпда изгинули. Она КримЂ сматра за театорЂ, а оне догађае за едну дугачку драму. У тои драми нема ни едне гаалћиве роле, и тако тешко ће у нвои штогодђ наћи да е развесели, и да се насмее. У Драми има обично петЂ дћиства. То су ови петт, велики' сила. Остале државе то су сцене, или поавлета. Они шго пале лампе, то су новине. ЦћЛБ ове драме, само е сз'Флеру позната: оиоме што исподђ даса:;а стои. Нћга зрителљи невиде, само му по мало глзсђ чуго, али шта говори ништа иезнаго. Кажу, да му е име интересЂ; то еств с е б ичностјб , то ecTi, хтео самв рећи: обштми интересЂ: и таи обштми интересЂ иде по ономђ правилу: „нађо сикиру' ; и „изгуби смо сикиру." ГосподинЂ. Тбх тако данасЂ говоришЂ о високимг стварима, да те ништа неразумемЂ. Берберинт,. Могу вамЂ и о нискимђ стварма говорити. Збилн заборавт самг. вамЂ казати, да е место Наniepa наименованЂ адмиралЂ ДундасЂ, што е 6wo на црноморскои флоти ; и тако онђ ће ићи на пролеће да сруши КронштатЂ и ПетерсбургЂ. Господинг. А хоће ли НашерЂ ићи у црно море ? Берберинг. Неће. И то стои у новинама, да е добро знао да неће моћи ни десету частв учинити одђ онога, што су се одђ нћга надали; т. е. онда е знао, кадЂ су новине трубиле, да е онђ казао: да ће за 3 дана узети КронштатЂ, а за 5 дана ПетерсбургЂ. Л самг, Ј оштђ онда ммсл1о да новине лажу, ерЂ човекЂ паметанЂ као што е Haniep^, неће таково што казати- — На свету судбина влада, и што годе бмва, то е морало 6б1ти ; и све што ће да буде, то ће морати бмти. Сђ 6 огомђ.

ЖЕНСКА 0ДВАЖН0СТ1). У еднои вароши беше вашарЂ. Не далеко одђ те варошице бБЈла е кућа едногЂ шумара кои се беше пре деветЂ месецш оженш. Уготру пође шумарЂ по свомђ оби. чага у ловђ, и шуму да разсмотри. Жена нћгова остала е сама кодђ куће. КадЂ е подне већЂ близу 6 бјло , изгледала е она желћно на свогђ мужа. Мислећи за своимђ

мужемЂ уђе у собу и онако обдчена легне на креветЂ. У еданпутЂ vђе у собу човекЂ иеобичногЂ изгледа и реине ioii, да га е нћнЂ муЖЂ, кои е на вашару, послао, да mv она даде 15 талира. Жена видећн лукавство нћгово, рекне да нема. На то почне онђ претити, и изрази се да ће силомђ узети. Жена видећи себе у опасности. рекне му: „Тм видишђ да самБ н слаба и болестна, и да изђ кревета устати немогу, извади клгочеве изђ астала, иди v комору и наиман1>ш клгочђ отвара сандукЂ. У сандуку има кеса сђ иовцБЈма, донеси е мени, па ћу ти н петнаестБ талира дати.' АидукЂ узме клгочеве и радостно оде у комору. НаеданпутЂ скочи шумарева жена сђ кревета, затвори врата одђ коморе, одђ куине и свое собе и спокоиио седне у собу. АидукЂ вид1о е себе лукавствомЂ едне жене затворена. Кућа шумарева бБЈла е нова и све у нвои добро утврђено. Онђ е гледао да врата ма isaквимђ начиномЂ развали; али нје усићо. После тога преTio е шумаревои жени, да ће е убити и спалити пре него што шумарЂ дође. Но све те претнћ нису нимало заплашиле жену шумареву. Тако е прошао већ-b еданЂ сатЂ, и уеданпутЂ почне неко снажно на кућва врата лупати. ПредЂ со6омђ у Koiofi е шумарева жена бБ1ла. беше мала собица. Жена уђе у нго , и отвори прозорЂ. ПредЂ вратима станла е една жена дивлћгЂ изгледа и држала е сикиру. КадЂ е видила жену шумареву на прозору, претећи рекне ioti. ,,Л знамЂ да си гбј аспидо могђ мужа у твојои кући затворила. Л тб 1 кажемЂ , ако га на лепљ начннЂ непустишЂ да ћу браву обити и тебе з ? бити Кућа шумарева била е у средЂ шуме далеко одђ пута, па потомг. и иикаква помоћг. на вику шумареве же не Hie могла доћи. Жена аидукова почне кућна врата сећи. црепЂ е падао с' крова иа главу нћну , али е она непрестано са наивећимЂ одушевленћмЂ сикиромЂ врата развалБивала. Жена шумарева удари е ножемЂ по руцБ1 и тиме већма е распали. АидукЂ кои е мирно у комори стало чувши шта жена нћгова на полго ради охрабри се и почне опетЂ на врата лупати. Наипосле жена аидукова разсече врата и почне се провлачити у к)ћу. Шумарева жена видећи то, у краинћмЂ очаннјго счепа двоцевку пушку и управи на свого непрЈителБицу и викне: „НатрагЂ ил' ћешЂ садЂ погинути." Ова nie хтела одступити, и тако продрзлвива падне y6iena изљ пушке. Но текЂ што е шумарева жена нго убила, провали аидукт, врата и уђе у нћну собу. Ова види се сада у наивећои опасности; али опетЂ зато неизгуби присуствје духа, него управи пушку на нћга и рекне: „вданЂ коракЂ само ако корачишЂ ближе кљ мени. отићи ћешЋ за тво!омћ женомЂ. АидукЂ е стано недвижимЂ. Шумарка е држала пушку еднако на нћга управлћну и после неколико минута дође ШумарЂ, и аидука власти лредаду. превео сћ нћмачкогЂ Сима Б. ЖивковићЂ.

IIAPJAiMKHTl) ЕНГЛЕСКШ. Име парламента ЕнглескогЂ споминћ се непрестано по свима новинама , и тако се по свету разгласило да свакш с' наивећомЂ внимателносћу сћднице нћгове чита. Мм ћемо мало овде о нћму проговорити, т. е. иоказаће мо шта е онђ. како се дели и ко засћдава у нћму