Шумадинка

„блена" почне онт> полако говорити, „ сђ наивећииЂ сажаленћмЋ, л самх. ваше тихо и страшлвиво обхођенћ примћт1о, кое л за слћ^ство вашегљ положан у овои кући држимљ; тако неможе далћ остати, и не, сажаленћ. већв почитанје према вама произвело е у мени оваи наиишлаи, да вамЂ оно почитан!е прибавимЂ, кое вамЂ е мое срце одђ првогг. угледа одавати морало. Вм знате да еамБ а повода дао овомђ веселго, да е стало труда, докђ самв л кодт> мое матере, кои такова буина увеселенл нетрпи, планЂ оваи произвео, па и пакг. ми e испало за рукомЂ; но садљ признаемЂ, срцемЂ моимђ приморанЂ. да е ово торжество наређено за то, да бм промену у вашЂ едновиднми жиботђ уве.10, а јоштђ више, да вамЂ покажемЂ, да ваше бавленћ кодђ мое маике , одб наивм> шегЂ е значал за мене. блена , вм сте кралБица овогђ торжества а и срца могђ ! О, несумнните се о истини овм рћчи — л ћу iS MoioS матери повторити. да зна, да е блена више нешто. него проста нћна друнсбена дама, нека чуе, да срећа н К ногђ едииогЂ ctiHa зависи одђ васЂ." „Господине, Господине ! " замуца упрепашћена блена, трудећи се да свош нћжну руку , изђ руке младића извуче. „влена," продужи РобертЂ далћ, „ако оћу да се ово изасненћ као увреда за васЂ неукаже то несмемЂ ову молбу прећутати: Остан'те за свагда у нашемЂ дому, будите кћи мое матере, будите мон сопутница живота!" дода са дрктећимЂ гласомЂ РобертЂ. блена е недвижима седила; нћна е рука стаала у нћговои, а ружична руменЂ указала се на нћнимЂ снегобледимђ образима. РобертЂ е са страомЋ очекивао н Ј .нђ одговорЂ. НћговЂ цћо изгледБ показивао е безграничну дгобавв , кон е у прсима нћговимЂ беснила. И заиста, као ни една друга, бмла е блена способна, жарЂ лгобови у младимЂ грудма ужећи; она е заслуживала, цћлЂ cbiio имсли и дћла Робертовм бмти. КадЂ РобертЂ види да она ћути, прошапће онђ са дрктећимЂ гласомЂ: „Опростите блена, н васЂ нисамЂ хтео увредити, и знамЂ, да лгобовБ потребуе дугу повћрителностБ , да бм се потомђ смела рћшити нвномђ признанго: ал' збогЂ тога и пакЂ несумнните о MoioK искрености, ерЂ пре , него што самБ вамЂ мого лгобопБ одкрјо, н самБ себе изпитао. и нисамБ другогЂ средства наћи могао, моимђ мукама из. пунћномЂ станго краи учинити, него васЂ мошмђ рукомЂ и моимђ иманћмЂ понудити ! СмемЂ ли ci> вама предЂ мого маику ступити — ? " СадЂ дигне влена свое велике душе пуне очи горе, у коима су се бристре сузе светлиле. „Па ако се вм ипакЂ узварате ?" запита она дркћућимЂ и узбуђенимЂ гласомЂ. „Ако вбх оно за нћжну наклоностб држите, што ништа друго Hie већЂ сажаленћ спрамЂ едне бћдне, одђ cBiro осгавлћне сиротице , кон е у ваше милосрдје и благодћвн!е препоручена ? " ,,fl вамЂ се заклинћмЂ, блена, да се неварамЂ !" rioвиче младићЂ обвладанЂ силнммђ 43'вствомЂ. „ Тамо у сали играго прве лепоте вароши ове, оне су се до излишества украсиле, да се cinro — па ипакЂ ме ии наиманћ нетроннваго, и л ifi сажалћвамЂ влена , за нбино уиинанћ, кое чине, да мого пазлБИВостБ на себе лривуку. Расте-

раите те сумнћ, па ако можете ми лгобовБ вратити , U „Господин' Роберте" прекине она брзо рћчЂ, „како вамЂ се неблагодарна указати морамЂ., uito вамЂ такову лепу понуду одрећи морамЂ. брбо сђ моимђ животомђ скопчана е една велика таина мое Фамил1'е. кого таину хранити, мени е света дужноств. Л кажемЂ да самБ обтерећена томђ таиномЂ , па илакЂ е несмемЂ изговорити, ни за цћну те наивеће среће, кого ми вм садЂ ето показуете; а вашомЂ рукомЂ у кругЂ вдие вмсокопочитоване породице уведена бмти. а држимЂ заиста за превелику срећу, кого а мож'да и незаслужуемЂ. Господине," продужи она тихо ецагоћи, „н ћу за знакБ вашегЂ истинитогђ почитанјн држати, ако ми вм изпуненћ мое дужности тммђ олакшати помогнете, да мои дугЂ благодарности, према великодуuiiro ваше породице неумножавате. Господиие, а немогу вамЂ, несмемЂ вамЂ садЂ више казати; ал' безБ сумнћ доћи ће време, кадЂ ћу вамт. мого благодарностБ у целомЂ пространству нћномЂ излвити моћи." МладићЂ Hie имао снаге , далћ iofi што говорити . неописано лена , и света , изгледала е садЂ она нћму , у нћнои тихои туги , кое узрокБ ни садЂ му небмнше дозво лћно да дозна , садЂ, кадЂ се тако безуздржашн изаснјо. Сумнћ , кое е она у нћгово срце бацила , подбадале су лгоборевнБивостБ, и ова грижа подигне нћгову лгобовБ до обожавана . Како велика , како величествена морала е нћна наклоностг , 6б1ти , кадЂ е она предпоставлнла за лго 6овб исте наклоности , у зависимомЂ поданомЂ положенго , за кое она Hie створена бб1ла, остати , а руку богатогЂ младића непримити , за кого 6б1 io5 кћери првн породица завидиле . РобертЂ е већђ одавна почувствовао , да 6ле _ на нје обична женска бмла : садЂ му е увеличала нћгово почитанћ своимђ спокоинимђ одзиствомђ судбини . Игра у сали свршн се, и соба она , у Koiofi е РобертЂ са бле номђ седш , напуни ce веселе господе и госпа , и г. Пе терзонЂ се укаже , и чинило се као да се хтћо о здрав лго свое играчице извћстити . РобертЂ и блена устану . „Н самБ вамЂ обећао, да васЂ кђ Moiofi матери водимђ ," почне РобертЂ исно, „она ће у плавоК соби бшти молимђ ! " и сђ тб1мђ iofi свого руку пружи Праћени обштомЂ пажлБивошћу , изиђу ово двое млади изђ собе. Уђу у плаву собу, и ту нађу госпого СимонићЂ. Удовица ова, жена одђ свои 50 година и одђ необичне величине седила е у великои сђ наслонима столицм. „Добро те си дошао" повиче она долазећемЂ смну. — „Зашто ? " „НасЂ очекуе ново радостно и изненадно веселћ. Па како си тб 1 и балЂ оваи наредш, то ће ти оваи случаи двоструко поволннђ 6 бпи." „А шта е то мати ?" запита РобертЂ, држећи шштђ еднако блеиу за руку. „Н самБ башЂ хтћла у мого спаваћу собу да идемЂ, кадЂ алЂ ђорђе ми за новога госта ивн, кои се наипре жели самоК мени авити, пре него у салу ступи." „бли казао свое име ? " „Ние. Л помислииЂ да му саетанакЂ немогу одказати; но како самБ врло клонула, остани тм кодђ мене . ла прекрати досадну оиу церемонјго при дочеку."