Шумадинка

бданЂ слуЈкителв уђе и иви да е ручакт, већљ спреманЋ. РобертЋ одведе саого матерљ у rpaneaapito. „Гди е господнчна блена ? " Запита она служителн. „Она e нешто слаба, и молила е да е извините." „Неспаван!. прошле ноћи, ослабило е то добро дете!" рекне ова сину свомђ. После ручка одвезе се сама она кодт> президента. Робертг. е едно дуго писмо писао на свогб д>.ловодитела у ХамбургЂ. С ђ почеткомЂ првогт, сумрачка нзиђе блена изг. куће совћтниковице СимонићЋ , зав1ена у едно апунџе и лице валомљ поиривено. За венвицу и снегг. Hie марила, већЋ е брзо крозљ сокаке, готово трчећи ишла. IV. У исто то време повуче едан -б човекЂ за жицу повеликогЂ звонца на иекомЂ мрачномЂ здан1го , кое е само азмеђу последнвм кућа западнћ стране вароши, бмло. Одма затимЂ отворе се велике, тешке, са врло дебелмм-b гвозденшмЂ шибкама оковане вратнице, предЂ коима е стражарЂ тихо и ћутећи ходао. ЧовекЂ онаи уђе у еданЂ дугачакЂ ходникђ на своду, на когЂЗидовима кои су одђ неко.шко горећи лампБ1 осветлћнм. бмли, блистао се ледЂ. Оваи прође кроЗЂ ходникђ и уђв у едну aBairo, код е свудЂ унаоколо вмсокимђ мрачнммЂ зданјлма обколћна бмла. На деснои странг! стаале су намћштене пушке и една мала стражарица, кое е показивало да и ту стража има. „Куда ћешЂ ? ? " упита солдатљ. „К одђ управителн државнм тавница." СолдатЂ му покаже рукомЂ на лево за обиталиште н^гово, а странацЂ завивши се јошгђ внше у огртало ; уђе крозЂ една врата, попне се узЂ степене и дође на едакЂ лепЂ ходникђ одђ гвожђа на првомЂ спрату. И мора да е бмо нознатЂ у овои кући, ерЂ безЂ да се млого домишлно на кол ће врата, куцне на вдна одма. У истомђ тренз'тку стано е предЂ нбимђ еданЂ сћдЂ воиникђ , кои га озбилБно и умћрено, ал' и лгобезно предусретне, и у собу уведе. „О, господинђ Петре," рекне старацЂ. „Шта ми дае ту честБ да взсђ , славногЂ адвоката наше државе, тако доцканЂ у момђ тужномЂ царству видимђ ? " АдвокатЂ Ilei api,, човекЂ одђ свои 32 године, белогђ , оштро изгледагоћегЂ лица . велик^и катренм очјго ca краткомЂ црномЂ брадомЂ, метне слободно и беЗЂ усилена свои снежнвш шеширЂ на едну столицу. „Господине Maiope," проговори адвокатЂ, „л долазимђ башЂ садЂ изђ обиталишта кралћвско - државногЂ правобранителн. когђ на несрећу нисамг. кодђ куће нашао, ерЂ се у некомЂ дружству наоди. Вм познаете мое дћловодно одношеше кђ нћму, пакЂ зато можете и сами мислити, да онђ мени небм забранЈо, да едноп> политичногђ апсеннка непосћтимЂ. Осланагоћи се и на мое станh, као нвнии адвокатт, и белћжникЂ кои и кодђ суда заклетм, нисамЂ непознатЂ. молимђ васЂ да ми посћту кодђ едногђ апсеника дозволите — — за дозволенћ државиогЂ правобранителн, а емствуемЂ." „Вм захтћвате иного . господине, * рекне старацЂ ОЗбиЛБНО.

„fl знамЂ; но кадЂ н то додамЂ. да ћу а к бранителв апсеника бмтн — " „Гди вамЂ е пуномоћ1е ? " „И нћга ћу да узмемЂ, готовое;та вм зпате да с .амБ већЂ едномЂ и вашегЂ смна, оногђ сздђ у Амернки предт. првммЂ судомЂ заклетБЈ (®фгоисдеисђ{) брашо. Да границе пакЂ законости прећи нећу. то се надамЂ да нећете ни помб1слити." „К одђ когђ ћете апсеника ?" ,,К одђ Франца Осбека. О иђ е другЂ и едномиленикђ вашегЂ смна бмо. Обоица су заедно као ОФИцмри служнлн при еднон ловачкои регименти." „Таи е прошле ноћи затворенЂ." рекне тихо старацЂ о данасЂ дознамЂ одђ полицзиногђ комисара." „Мора ли ваша посћта iouira данасЂ бмти." „АпсеникЂ таи незна, да самв а у резиденцји овон адвокатЂ — па како ће ме моћи за свогђ бранигелн изабрати ? А при томђ морамЂ и одб нћга и то дозпати, докле е загазјо бко у преступленго, ерЂ ако видимб да ми Т РУЛ Ћ неће срећанЂ конацЂ имати, то ћу 6 bith принуђенЂ да га н !,говои судбини оставимЂ." МашрЂ промнсли се неко време, па онда рекне, но не башЂ сасвимЂ безЂ усиленн. „ПочемЂ мени у дужностБ спада да само пазимЋ на строго чуванћ апсеннка, то мислимђ да нећу мого дужностб ни наиманћ «, тммђ нарушнтн, ако вамЂ Франца Озбека на едну четвртЂ часа повћримЂ. О нђ садЂ зазвони. бданЂ наредникЂ ступи унутра. МаЈорЂ, кои е међутимт. еданЂ <;писакЂ разгледао, рекне: „Нека апсанцјн апсЂ подђ броемЂ 11. овомђ господину отвори." По учинћнимЂ учтивимЂ поздравнма, изиђе адвокатЂ нзђ Maiopoee собе. В оиннкђ одведе га на другу страну здашн, и одма му буде номенутБШ апсЂ отворенЂ. С ђ апсаиц1инммЂ ФенћромЂ у руцм уђе онђ у едну малу чевороуголБну собицу, и.зђ кое га прјатна топлота сретне. но сђ истомђ и онаи особитм мирисЂ кои се само у тамницама налази. Пошто е врата засобомЂ заклгочао, стане, и мирно е сматрао внутренБОСТБ собе н обитатела нћногЂ. ФранцЂ е, сасвимЂ обученЂ, лежао на едномЂ миндерлуку. Главу е на руку наслон1о, и чинило се као да и непримћчава овогђ iuto е дошао. Необична тишнi:a владала е овде, и сама олун наполго, коа e снегЂ на ма .1б1, дебеломЂ решеткомЂ одђ гвожђа, окованмн прозорЂ, наносила, чула се овде као шуштанћ удалћне какве рћке. „О нђ е!" прошапће адвокагЂ самЂ у себи, изгледомЂ бледогЂ овогђ апсеника ако тронутЂ. Напоследку отвори ФранцЂ очи. И кадЂ стрзногЂ овогђ сђ ФенћромЂ апсанцЈинммЂ види исправи се. ,,fl самБ искао свећу. носите ли ми е већЂ едномг.?" рече садЂ оваи. „ФранцЂ ! ФранцЂ !'' повиче адвокатЂ . и метне ФенћрЂ на асталЂ близу Франца. АпсеинкЂ е сед^о као окаменћ.нЂ на постелви, раз-