Шумадинка

110

путничка кола св поштанскимЂ конт,има, уравнћнммг. друмомт» поредЂ овогђ широкогљ езера овамо идући укажу се. На вмсокомт. кочјдшкомђ месту. поредћ веселогЂ постилшна, ce^io е адвокатљ Шл1и Петри. Постил^она е чекао трострук1и поклонђ у новцу. зато етерао свое коHi. да су се пушили. Недалеко одђ вароши налазила се на едномЂ разкршћу камена штатуа матере бо;ше. „Ево знака повиче К)лји. „На десно !" СадЂ се кола окрену узЂ едно брдашце десно, и после десетЂ минута стану иста предЂ едну , младммЂ шумарицама и џбуновима украшену градину, коа е едну просту умилну кућицу обколнвала. IO.iiff скочи сђ кола , и помогне двема госиама изђ исти изићи: блени и caoiofi супруги. СадЂ ступе кђ еднимЂ одђ летвБ! вратницама, крозЂ коа ce прекрасна башта видила. ПоредЂ куће налазт ce еданЂ старацЂ привезугоћи винову лозу, кон се узЂ беле дуварове и око прозора сав^ала и на стреу попела. „1)орђе ! " повиче Шл1и тихо. „Старми се башгованЂ окрене. Одђ радости испусти и ножђ и канапЂ изђ руке. Затћ !МЂ похиги, жутммЂ пескомђ посутммЂ путемЂ к' вратницама и отвори ifi , дркћућоМЂ руКОМЂ. „Гди е ФранцЂ ? како се налази мои премилБШ заручиикЂ ђорђе, есте ли га добро чували ? заиме божје, ђорђе , едну речЂ само — гди е ФранцЂ?" повиче блена. СтарацЂ полгоби младу ову госпу ецагоћи у руку. „Добро е, све е добро, госпол Осбект.! " рече онђ ■— „добрми господинђ мои већЂ се одђ читавЂ месецЂ дана самномтз опетЂ разговара, и чита сва оиа писма. кон му господинђ адвокатЂ подђ мојомђ адресомЂ шилћ. СадЂ почива у cBoiofi великои столици, cboS полудневHbifi покоК — пакЂ кадЂ се пробуди хтћли смо се горе на брдо пенати, одакле онђ на Нћмачку гледа. — Ах' боже драгји ! какавЂ ће то радостанЂ понвђ 6 bith , кадЂ ce онђ пробуди .' Л самв васЂ текЂ после иеколико дана очекивао ! „А како говори о ceoiofi блени ? " запита ШлхК. „Одђ како е почео опетЂ говорити, носи на прсима и ону белу ружу. Лсно ецагоћи одђ радости, падне блена на груди томђ сћдОМЂ служителго. „Онђ шштђ мисли на мене!" повиче она. „ Онђ ј'ошђ веруе у мого вћрноств и лгобавв — садЂ ћу му утћшена стати предЂ очи! Великш боже мои, укрћпи ме кђ томђ великомЂ, чудесномЂ тренутку!" „Умћрите се блена! " опомене Шл!и, „ослоните се само на мого управу ! " ђорђе одведе госте, кои су му полако слћдовали, у малу но лепо намештену и прјнтну собицу. бданЂ Шпанскш дуварЂ (заклонг) одђ плавБЈ тапета заклонно e до по_ лакЂ, едну велику столицу сђ наслонима, на Koiofi е поMHBarohifi ФранцЂ ce^io. Нћгово бледо лице, обколћно лепоуређеномЂ брадомЂ, носило е знакЂ дубоке но тихе туге. О нђ е 6bio сасвимЂ обученЂ , ,и на прсима , кое е одђ црне кадиФе прслукЂ покривао, блистала се она сре-

орна бела ружа. влена се при угледу тогђ цвета, кои е дуго време на нћнммЂ грудма почивао, nie могла уздржати да ового радостЂ силнимђ дви ;кешемЂ не изави ; она сакрје свое сузама орошено лице на груди свое npiaтелвице. СтарБш служителЂ спавагоћемЂ се приближи. „Господине !" проговори онђ тихо, спустивши полако руку свого на раме Францево- ,,Два сата има ! " ФранцЂ отвори очи. ПогледЂ нћговЂ падне одма на Шл!н, кои е пре.ма нћму стаао. Невћронтно загледа се онђ v свогђ прЈнтелн,,Н самБ !" рекне смешећи се адвокатЂ. „ФранцЂ пружи ми слободно руку, а носнмђ радо<тне вћсти! " ТужнБш осмћхЂ укаже се на лицу бледогЂ овогђ младића. „Вћсти. па вћсти !" шапташе онђ . „Ружа ова на моимђ грудма губи свого саиноств — послата ми е, да е са. мо моимђ сузама квасимЂ. Mofi адвокатЂ жалостанЂ ми е животђ избав!о." ,Доштђ више нешто, ФранцЂ! Шта годћ желишЂ — богатство, слободу •—• ? " ФранцЂ загресе тужно главомђ. „Узми ову ружу , подаи iofi е натрагЂ — — она ме само на то опоминћ, да 6 б 1 болћ бшло, да самв мого смртну пресуду примш. Црна е ноћг. духЂ mo S покривала светлоств ове руже растерала е ту ноћБ за неко време — — она е нго у ceoiofi коси као невеста носила — Ова ружа требала е да е знакЂ мое лгобави, ал' моа заручница одрече се мене! " Далћ се Hie могла влена држати; изиђе иза заклона, и викнувши падне предЂ упрепашћеногЂ Франца на колћна. „блена! влена!" викао е онђ дркћући пруживши руке свое кђ Htofi. „Опрости. ФранцЂ, опрости ! Нисамв л ни тренутка престала 6 б1ти тво1*омђ заручницомЂ, и тебе лгобити ! Што самв чинила, сматрала самв за мого дужноств — о, та кажите му и вб1 господине, да самв л честв и иманћ нћгово избавила, да самв се само вашимЂ управама повиновала премда ме е при томђ срце болело. ФранцЂ, садЂ могу кодђ тебе остати —- а све са со 6 омђ доносимђ, све, што те срећнБЈМЂ учинити може! Веруи ми, нисамв ни л манћ одђ тебе страдала! " „ФранцЂ !" рекне Шл !и, „безЂ твое блене небБ1 ми 6 б1Ло могуће тебе избавити. Не мени, нбои си тм за животђ благодарити дужанЂ и за слободу твого ; и н радо признаемЂ да е нћна лгобовБ нча бмла него в1 =штина и о. штроумЈе правдослова ! Госпон е СимонићЂ умрла, а РобертЂ е половину свогћ иманн теби ycTynio, ерЂ Hie могао другчје. в ли твов лгобовв лча одђ нћне ? !" „влена, блена !" повиче ФранцЂ, падши нбои на колћна и обема е рукама обгрливши. „СадЂ гледимЂ лсно у хаосЂ догађаа — опрости ми, мои е духЂ Ј оштђ слабЂ, да све свати. Ако 6bi те Ј оштђ зашто корити хтћо, то бм бмло за то, што си збогЂ богатства едногЂ само, и тебе и мене таковБ1МЂ тешкимЂ пробама излагала!"