Шумадинка

122

сии иреведите ми, болћ латински знамо и сутра га у 12 сати донесите. — Таи данљ г. ДавидовићЂ и ФрушићЂ одма у вече почну преводити, сутра дан-в 1. Ануара 1815. год. сврше писмо. 2. Лнуара одемЂ сђ г . ФрушићемЂ гди Лордт> обитава, предамо секретару, онт> намљ каже: докђ Лордг. прочита и види пакљ или ће васг> звати на разговорЂ, или ће преко насЂ што буде казати. и запишу у нбшвђ дневникЂ нашљ адресЂ и нумеру гди пребивамо. 3. 4. и 5 Лн. нисмо одлазили. 6. Лн. СамЂ н и ввта ишли смо у квартирЂ лордовђ . Дали намЂ да сћдиио. И разговарао се секретарЂ турски сђ нама, и допунавали смо разговорЂ сђ прстима, пмта ли смо има-ли какавЂ одговорЂ онђ одговори. ioKT», трећи данЂ бмће одговорЂ. 10 Ннуара око 11 сати одемЂ сђ г. Фруш. и 6в. гди намЂ кажу слузкителБи лордови, нема сада ништа, но сутра у 12 сати, може бмти да ћете моћи сђ ЛордомЂ говорити, и тако одемо натрагЂ. (Дћланн кодђ цара Ау стриског ђ.) 24. Декем. 1814. год. дали смо писмо молбено на г. граФа Врбну да бм намЂ у его императ. величества ауд1енцто изходатаиствовао, что 6w прошеше народно nl>му mij своеручно вручили — момакЂ нћговЂ одговори: дођите прекосутра бм ће вамЂ одговорЂ. Ту самв бшо л г. ФрушићЂ и бвта (СавићЂ ) — У речено време ишли смо н и ввта и пмтали имали какавЂ одговорЂ за насЂ и не 6bi — међу тммћ ишли смо свакЈи данљ и вече и готро. 28. Дек. дошао намЂ е одговорЂ писменЂ да ћемо безсумнћно имати ауд!енфго кодђ его величества императора аустрискога — но кадЂ императорЂ онредћли данЂ и часЂ да ће намЂ г. Врбна нвити и проче. Таи данЂ буду и писма (прошеша) сва готова, кон е преписао ДавидовнћЂ и ФрушићЂ. 30. Дек. у 8 сати по подне сђ г . ФрушићемЂ одемЂ у дворЂ Фиршту Метернику да му предамо писмо (на немачкомЂ езику) кое смо сачинили у име народа србскога но нћгови служителви кажу дођите уготру око 10 или 11 сати онда ћете моћи предати. (Kania одђ писма сачувана е. Учр.) 31. Дек. рано у 10 сати одемо опетЂ гди место Метерника изађе намЂ совћтникЂ державнми ХуделистЂ, и прнми писмо, и увћрава насЂ да ће га таи часЂ дати графу Метернику. V " Y ') 1. Лнуара. 1815. год. ишао е бвта у квартирЂ граФа Врбне, питао за одговорЂ, и Hie ни таи данЂ изашао одговорЂ за av^ieHniro. 2. Внуара око подне и одемЂ пмтати има-ли одговорЂ за аудЈенцјго, опетЂ служителБи кажу: моргенЂ, моргенЂ ! (сутра, сутра.) — 3. Нн. рано дођемЂ кодђ Портирера и питамЂ, цедулћ прегледамЂ, наше нема iourre, за

*) Дал£ о томе дорду нншта нема у рувопису, нли me да -it никаква отношенја cl нбимђ o србскои ствари бвмо, или е кои листт> рукописа крозЂ то дуго вреие изгубл ^нЂ. Учр. **) Овде сл^дуе дугачко пребациванЗз г. Худелиста бмвшемт> у Београ' ду Сеиату, кои се спралЂ сус^дногЂ царства Hic умео владатн. К об ћемо придодати каДЂ укупно све ове важпе рукописе у кнћигама печатамо. Учр.

то опетЂ добЈемЂ одговорЂ; моргенЂ , моргенЂ- — 4. Лн. опетЂ одемЂ рано (безЂ толмача) прегледимЂ цедулћ, наше нема; портирерЂ (вратарЂ) каже ми: ФирЂ урЂ , ФирЂ урЂ ! (у 4 сата.^ — Тога дана у5 сати у вече, изиђе намЂ цедула да уготру т. е. 17. Нн. по немецкомЂ будемо на ауд1 - енцш кодђ его величества императора а\стрискога. 5. Ннуар. у 7 сати дођемо у БургЂ (царевЂ дворЂ.) Уђемо у салу, гди стое на реду они, кои су пређе насЂ опредћлени и тако и мм у редЂ на свое место станемо; т. е. fl, ФрушићЂ и ввта. дође редЂ и на насЂ уђемо у салу, и по обичномЂ поклонен1го, на пмтанћ его величества, каже му ФрушићЂ тко смо и шта просимо, у томђ гхредамЂ му н npomeHi'e у руке. ИмператорЂ рекне: све н то знамЂ. Извћстно е да Срби млого неправо трпе и трпити мораго до бол ћгЂ времена, д васЂ пакЂ увћравамЂ да самБ вашЂ прЈнтелБ бмо, и есамБ, да самв васЂ помагао барутомЂ, оловомђ , топовима, раномЂ, и совћтима добримЂ. С ловомђ и дћломЂ , све самБ оно чин^о што се годе могло посредств1 - емЂ моимђ. Увћрите се изђ тога што самБ васЂ у државе мое примш и заклон)'о , а да ћу и садЂ то чинити (т. е. да турцм престану сећи по Србји.) То внмђ обећавамЂ, али добарЂ стати немогу хоће ли султанЂ послушати: но опетЂ ммслимђ да ће мене пре послушати, него икаквогЂ другогЂ императора, буду. ћи самБ сђ нБиме у дрбру прЈвтелБству. А да васЂ одђ етране конгреса препоручимо и предузмемо, то за садЂ неналазимЂ за добро, прво помисли ће султанЂ да му заповедати намеравамо, а то нисмо — у состоашго чинити, и можемо оному народу веће зло проузроковати, а л незнамЂ ко бм pa^iii бмо, вм или д, да вамЂ помогнемЂ; но ћу му прјателБСки представити, и ммслимђ у тврдо да ћете до неколико дана слћдства мои npe^npiaTia у дћиctbih ) познати, али л знамЂ добро, да докле име СрбинЂ и ТурчинЂ царствуе, то двое неможе се сложити. ћу султану одђ мое стране што могу ленше и лас-KaBie представити одђ стране комшилука, и не сумннмЂ кодђ султана да се послушати нећу, но хоће ли нћга нћгове паше нослушати то незнамо, вм знате како е кодђ турака, но шта ћемо кадЂ се што болћ за садЂ за васЂ учинити неможе. fl 6ti наирадш томе народу помоћи, народу велимђ , у коемЂ толики интересЂ мое државе лежи — сђ коимђ самБ се л толико година лепо слагао, сђ коимђ на вћки лепо живити желимЂ. Мон е желн заслуге србскога народа о мени, оправдати и наградити. а и мое заслуг е, шштђ већма кодђ нбн умложити, сада пакЂ шштђ време Hie, и увћрите народЂ о момђ добромЂ срцу кђ нћму, о моемЂ посредствјго и соучастЈго и о моемЂ торжественомЂ обћ1цан1'го, да ћу султану представити и молити га, како наиболћ знао будемЂ, да вамЂ cnaceHie буде. Мое о вама обећанћ заиста чуће те до некогЂ времена, а желимЂ и ради ћу да га у состоанјго вашемЂ осетите. А Bbi постоите овде (у Бечу) iouiTe, н ћу вамЂ казати шта буде. — — По томђ мм се поклонимо, и задоволБни и весели одемо. (продужиће се.)

ПУТНИЧКА П И С М А. (продужено.) Онако уморенЂ спавао самБ у колима слађе, него ни на едномЂ меканомЂ душеку. На едан -путЂ поштан-