Шумадинка

У Београду 19. Априла 1855.

ЛИСТЂ ЗА

КНБИЛСЕБНОСТБ, ЗА5АВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателБ Лгобомирљ П. Ненадовићљ.

ТЕЧ.

IV.

Ован листђ нзпазн вторникомт. и петкомЂ, ц-ћна му g за три м-ћсеца 4 цванцика.

f

33.

Д Н G В II И Б % Ироте Ненадовића посланша србско^г 1815. године у Бечу. (продужено.) 15. Маа. Оде r. ДавидовићЂ у канцеларјш и пмтао за одговорљ. и казали му до 5 дана да дође. 20. Маа Оде опетЂ г. Давидов. но казали mv да е послано наше дћло г. Метернику. — Таи данг одемт> сђ r. ДавидовићемЂ у државну канцеларш. гдћ изађе предЂ Hact г. ПренерЂ. Пмтали смо за одговорљ, но онђ каже чамЂ да нема ништа. Представимо му каква с молба, и како се може народу помоћи и колики е интересЂ царства у томђ . србскомЂ народз г помоћи. но онђ каже: све то знамЂ. но сздђ Hie л^огуће, таква су обстонтелства и мн сажалнземо. — Молимо ra да онђ све наше речи изави Фиршту Метернику и одђ свое доброте срца. да разпро" страни; онђ одговори: хоћу . и дођите до 3 дана , шта ФирштЂ одговори. знаћете —• међу тммђ казали смо му како насЂ е императорЂ добро прим10, и како намЂ е казао дати одговорЂ. 23. IMaa. Bti.ia е велика парада и торжество , зати. што е НеаплЂ добшвенЂ. 24. Ман. Одемо у 12 сати. и причекамо у сали. Изађе државнши сов1јтникђ г . ПренерЂ и каже : у обомђ садашнћмЂ обстоателству и у овомђ магновен1№ ништа вамЂ одговорити. нити вамЂ по желЂИ вашои помоћи што можемо, нити се одђ нас -ђ надаите *) — мм кажемо да немамо куда ићи, но шште хоћемо Херцогу Раинеру , и ако насЂ и онђ и вм сви отерате, ми ћемо опетЂ доћи и молити за онаи бћднши народЂ. На то ПренерЂ: ,.fl вамЂ, на оно прво ваше прошеше, одђ стране г. Метерника то одговарамЂ, а вн радите како хоћете. 1. Н)нш. Сђ г . ДавидовићемЂ одемо г. Пренеру, гштамо га: е-ли дошло едно прошен1е на императора одђ србскогЂ народа, послатопреко земунскогЂ ђенерала Червенке и генерал-команде. подђ датумомЂ 16. (Маа) и имали кака†одговорЂ на то. Онђ одговори: „Мм незнамо,

*) Познато е да се Наполеонт> у Фебр. 1815. год. извезао нзт. Елбе у Француску, у Марту ушао у ПаризЂ, и на ново целу Француску протнву сагозника подигао; и по томе сва су послована конгреса у Бечу престала, и нанвећа нензв^стноств владала еу Европи. Тек-ћ 18. IO hih , у онои одсуднон битки кодђ Ватерлоа, р^шена е судбина Европе.

може бшти да е генерал-команда управо у главнми квартирЂ *) на цара послала, за то морамо отјдђ чекати одговорЂ. Мм смо опетЂ повторили наше молбе, анарочито да намЂ небране наше opv^ie. На то онђ одговори: Мм смо писали, и одоздо (са границе) одговорили су да србскогЂ оружа вБпие и нема кодђ насЂ. А што се тиче одђ насЂ помоћи. садЂ у овомђ магновенјн) ништа вамЂ помоћи неможемо, ербо и сами видите како е. (П о с л о в а н ћ с ђ II р а и з м м а.) 28. Дек. 1814. год. у 12 сати одемо сђ г. Фрушићемљ у БургЂ, (царе†дворЂ) гди стои кра.ш Праиск1и, тражити прилику, да бм кодђ кралн добили ауд1енц1го. и своеручно nporuenie предали му, и устмено молили га простран!е о милости и помоћи кђ страждуго1цимЂ серблћмЂ — но ађутантЂ кралћвЂ каже намЂ , да они о томђ знаду. и да се о томћ. (о србскои ствари) говори, „но" продужи ађутантЂ — „премда нашЂ кралБ неможе о томђ непосредствено радити, опетЂ ће по могућству свомђ none^ehie имати, и bbi ћете, што желите, моћи докучити. Вм аудЈенцио кодђ нашегЂ кралн просите, преко г. Хумболда нашега Елч1е при двору аустрискомЂ, будући да е то дћло дипломатическо, а а самв милитарска персона, нћму то принадлежи, и а ммслимђ, безсумнћно добићете — Таи истми данЂ у еданЂ сат-£> по подне сђ гФрушићемЂ однесемо писмо иа немачкомЂ езнку у JV? 620 гдћ пребива ХумболдЂ, и предамо нћговимЂ млађимЂ, и рекну намЂ у 4 сата да после дођемо , за одговорЂ. Мм одемо у речено време, но опетЂ намЂ кажу: нема сада ништа. но дођите сутра у 8 сати. 30. Дек. у 10 сати сђ г. Фруш. одемо кодђ Хумболда и никаквогЂ одговора недобмемо. Но служителви рекну намЂ: кадЂ изађе кака†одговорЂ, мм ћемо вамЂ сами у квартирЂ донети, и тако се вратимо. — У истбш дзнђ у 12 сати донесе Хумболдо†момакЂ писменвш одговорЂ, да морамо просити ауд1енц{го преко Фиршта Харденберга, полномоћнога праискога министера у конгресу — — — У истми данЂ у 8 сати сђ г. Фруш. одемо гди стои ХарденбергЂ, однесемо писмо кое е у име народа на нћга сђ печатмма иослано, у коемЂ молили смо га да намЂ аудЈенцда кодб крала изходатаиствуе, и да се и онђ по свомђ уваженјн), кодђ свога крала и кодђ свои прочи превисоки сашзника о примиренпо сербо†кодђ султана

*) И зђ Веча су ве ^ђ цареви бћмн отишли сђ вонскомђ противу Наполеона .