Шумадинка

У Београду 3. Ман 1855.

ЛИСТТј ЗА КНБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ II. Ненадови11'1».

ТЕЧ.

IV.

Оиан листђ излази вторникоии. и петаомЂ, ц £на му е за три агћсеца 4 цванцика.

37.

ПУТНИЧКА ПИСМА. (нродужено.) бдногљ иринтног-ћ есенћгЂ дана извеземо се v Фернеи. куда смо за сатт> и ио' дошли. То е оно место, гди е Волтерћ скоро 20 година провео. Онђ е ту варошиHV и основао, ербо кадљ се онг> тамо доселт (1759. године) ние бнло више одђ 7 малш колеба; а сада већЂ има близу две хилдде душа — са лепимт. кућама. Двортв Волтеровх. стои ioiin e онако исто. као и онда кадЂ е онђ у н1зму сед1о. Желвно смо ходали крозБ собе, у коима е онђ седт ; у онои соби. гди е спа* вао налази се портре великогљ Фридриха . кое му е онђ еамт> noK.iOHio. Намештаи по собама етои онако исто, као кадЂ е Волтерљ jkhbio ; премда млого е изкварено, а.?и то ние време изкварило, него путници. кои се свраћа№ да виде ово скровито место оногг. великог-Б ФранцускогБ поете. Тако сиешно е бмло видити. како c\ r зав! се што стое више нћговогЂ кревета, готово сасвимЂ изсечене и разнешене, ерт> свакји путникљ, кои изђ удалћнм краева тамо дође, радЂ е да понесе што годђ са собомЂ у CBCie отечество, — и да монге показати какву стварт>, кого е ВолтерЂ у своимђ рукама држао. Ни нама ние довол!>но бмло, што смо на н 1> говимђ столицама седили, крозЂ нћгове прозоре гледали. и као какви полицаи свуда завиривали: него и мм одкинемо по едну крпицу одђ нћговм спаваћи халвина, наравно пошто смо добру напоиницј ' надзирателш, што насЂ e водјо, дали. Башта Волте рова лепша е одђ нћговогЂ двора; ту има една лепа одђ густе шуме ален, гди е онђ обично тамо амо шетао, свое лепе трагед!'е свомђ секретару диктирао. У башти показивали су намЂ и едно дрво, кое е ВолтерЂ својомђ рукомЂ јоштђ 1763. године noca^io Нћгова црква ioin те стои са надписомЂ, што е онђ ставт латински: „ Богу подиеао ВолтерЂ А одма према цркви стои н 1 јговђ театерЂ, гди су се нћгове Tpare^ie представллле. Оиђ е у Фернеш ствоpio по CBoiofi волби себи светЂ, — и у нћму живш. и оданде нодсмевао се осталомЂ свету. Мм смо читавЂ данЂ провели у Фернего. Тако смо исто обоица завдно поодили у Берлину гробЂ ХегеловЂ и Фихте -овЂ, а тако смо исто завиривали у Ваимару по кућама гди cv ШилерЂ Гете и ВиландЂ. седили, па тако смо нсто сђ нбшви гробова спомене узимали. Заиста свакш путникЂ осећа се ближе Богу, кадЂ ce налази у

таквимЂ местима, -—■ и кадЂ се додира onbi предмета, кое народи за нове светинћ сматраго и почитуго. После два дана поодили смо опетЂ еданЂ дворЂ, гди е лордЂ БаиронЂ седт. То ние далеко одђ ГенФа. Полако шетагоћи се поредЂ езера дошли смо тамо за еданљ сатЂ. Баиронова кампанн Дјодати већма ме е узбудила него ВолтеровЂ Фернеи. Ова усамлћна лепа kv ћа учинила ми се млого приатнјн за обиталиште муза, него разкошна волтерова колоша. Ту е БаиронЂ целогЂ свогђ „М а н ф р е д а" трећу necsiy ЧаилдЂ-Хералда, — и млоге друге лене манћ песме написао. Онђ е ту седт лети 1816. године. Само се одђ себе разуме, иити иетреба да ти кажемЂ, да оно место мора бнти лепо, кое е бмло кадро Баирона задржати, — Баирона, тога поету сђ дивлбодјђ ФантазЈомЂ, *—Баирона. кои е онако незадоволБно и иестрпћливо са своимђ раздроблћнимЂ срцем -б крозЂ целу Европу путовао, кои е управо одђ самогЂ себе бегао. Кои е премда са чистомђ совћшћу , све дане свогђ живота немирно провод!0. и нестрплћливо смртБ очекивао. Сва околина Дтдати тако е лепа и прилтна . да несмемЂ ни починати хвалити е; ерЂ шта п имамЂ говорити о ономђ езеру и o онимђ мћстима, кон е перо Баироново већЂ прославило и опевало. Мени е доволбно да свое гтгледе распростиремЂ по онимђ истимђ местима, гди су се негда тога великогб светскогЂ пћсника погледи зауставлали. За на «'ђ мале доста е одушевленн, да се можемо одмарати на онимђ истимђ прибреж!нма и стћнама. гди е БаиронЂ свога П рометеа, Манфреда. Помрчину и проче писао. Каква е то неспокоина и незадоволБна душа у Баирону морала бнти кадЂ е у таквомЂ земномЂ раго и у таквомЂ веселомЂ местуонако тужно на смртБ мнслјо и пћвао: „Шта е др} 7 го смртБ. него мирЂ и покои срца, кое насЂ кђ еднои цћли води. Животђ е варлвива сенБка. Што годђ око себе видимђ, то само у менн живи. И оно, што е удалћно одђ мене, за мене е мртво. —• Шта су милтни живота, кои су се већЂ одавно v пра' претворили ? гди живе

они. 9

какове су нмове вароши? каквимЂ езнкомЂ говореи зашто ift е судбина произвела на оваи светЂ ? где ћемо наћи одговорЂ на такво питанћ? Свакји клгочђ. кои бн могао отворити таине гроба, већЂ у гробу лежи. Сваши животђ ние ништа друго него меурЂ одђ воде.' — " ВазданЂ остали смо у Дтдати. Пре подне одали смо и гледали наиближе околице, а цело после подне преседили смо. МатићЂ е читао МанФреда, а н самБ му на-