Шумадинка

У БеоградЈ 5. Маа 1835.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕБНОСТБ, ЗЛБАВУ И НОВОСТ УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовићљ,

ТБЧ

. iv. !

Оваи лнстђ изЈази вторннкоиЂ н петвомЂ, ц^на му e за три м-ћсеца 4 цванцика.

f

J\f 38.

НАИВЕћЈИ БРЕГЂ. СвеКа живота у пола гори, Сунце се западу веће k.iohh. бсенћ живота виче: отворн! Немила CTapocrb све б .шже звони. Брзо ће свећа до дна се слећи, Лето за летомт. брзо ће проћи; Нико одђ гроба иеће утећи, Кудт, годђ ко иш'о. кћ н4му ће доћи. На путу моме брегове млоге, Са трудомт., али преш о самв срећно. Ннгди »iе нису издале ноге, Ллпи cv сведокЋ што стое вечно. Ад' нема нигди путника оног-в, Кои брежчићт. гроба може прећи; Ноге и животђ издаду свакогл, Гробт. е на землви брегЂ наивећш. Често самБ тебе сунашце мило, Гледао како се сљ небомт. прашташЂ; Ал до садт. свагда точно си бмло, Са другои. кран енише с' враћашЋ. За Мон -бланЂ, Везувт. и Фрушку гору, 5 самл-ћнт. н сзмб тебе пратш; Ал' свагда твош ту лепу зору Мени е зракг твон опетЋ вратш. То лепо, исно светило твое, ЗамишлЉнт., саннгоћ' сам-Б на нви ; Глед Ј о самБ ронећи сузе свое, Како се у син4 море дави. О, негда мило сунашце tbi ћешЂ, Заићи за еданљ брежчићт. малБ1и, Одатле више изаћи нећешт., вр ту cv путника закопали. За мене само tbi ћешЂ престати. За мене само неће те 6 bith. У безброи лета тбх ћешт. Ј оштђ снти. А.Г мене свагда ће землн крити. На сусретЂ идемЂ тои вечнои ноћи, У KoioS вечна тишина трае. Мртвило срећно, кђ теби ћу доћи, ЈК ивотђ ми олабе радости дае.

Гди иишта нне стално и вечно, Одђ дана до дана гди ее живи, Паметна лудо, живишђ ли срећно, КадЂ ти се пола Европе диви. Срећа, богатство, науке, слава, Све е то ништа, све ружна смеса; Сзе то прецвета, к'о полБска трава А човекЂ ? стотина ока меса. На гробу моме нека се чита: „Малено н и ш т а овде почива, „Кое с' у ве.шко прели н и ш т а, ,,Сђ хаосомЂ, вечнџмЂ да вечно плива." У Риму — 1851. год.

АМЕРИКАНСКЕ Ii У С Т Н Н Ђ. (краи.) Таио mw на наинижемг. степен}- човеческе душевне образованости налазимо и магохиног -б црвића, кои само на еднои частици цветка ограниченљ. бмће природногЂ порекла на едномЂ дрвету одржава. П одђ косо падашћимт. зрацима одт. сунца, коме облакг> никада несмета . травчица клоне а землн се одђ превелике припеке раскомада као годх. оно одђ каквога труса. То е сасвимљ редакљ а ужасанЂ понвљ! Силанљ eiopt прави одт. песка облакљ. Тамна а жућкаста полусветлоств одћ сунца баца сасвимЋ притворно покривало свое на опустогпену полнну. Све то изгледа као годб да ће се небо на землго сурвати ! — УС1нна а прашлвива земла, кон у магли плива, умложава топлии а загушлвивми воздухљ. Па наипосле у место разлађенл доноси источнми ветарЂ 1 ошђ већ!и жарљ, када силно надт> запареномЂ землвомЂ дувати почне. Као што се на леденомв сћверу одђ нке зиме животинн кочи. тако напроти†у тимђ пустинама одђ лке припеке никако изђ землћ неизлазе крокодилЂ и царска 3Mifl. На све стране суша предсказуе смртв; на све стране жеднога прати обманлБи†изгледЂ одђ водене сенке, коа одђ трептанн и преламани сЈнчанм зракова произлази. ГустимЂ облацима одђ прашине а поредЂ тога и глађу и горећомЂ жеђу обузета, узвери се животинн па риче на све стране. К онби опруже вратове, па тумараго о-