Шумадинка

ма стану клецати, а мбј да поумиремо одђ страха! 1 ошђ само неколико минута, па смо пропали ! Но на срећу онаи нашт, другљ , што се оно мало пре сети понети и покривачт., домисли се нечему, па намт> повиме: „Доле ст. конн, па брже скидаите са себе и хаЛ1»ине и кошулћ и све што годг. хвата ватру, па онда еданЂ држите конћ ! " Кадљ то рече. а онћ запали парче труди на валви одђ пиштола, па онда одт. наши и свои халБина наложи велику ватру, ка koio после бацимо и корова и сува ђубрета одђ бнвола. Дигне се великш пламенљ одђ наши халвина. Мн одма погледамо на коio ће етрану садЂ Далћ одђ нзсђ они биволи и дивлви нонби и нгуари и медведи , што су иза насЂ. Али они, иадЂ виде ватру, стану јошђ већма мукати и урлекаги, па се у ономе и страху и гнћву устреме управо на насЂ. ВећЂ Јимђ лепо распознамо и копиту одђ копите и рогЂ одђ рога и већЂ шмђ видимо и пену на усти, кадЂ али ватра наша мало по мало, па наипосле и сасвимЂ дотрае. Шта ћемо садЂ ? 1 ошђ 10, ! ошђ 9. 1 ошђ 8, iout'B само 7 минута, па ће насЂ емождити ! ОбневидимЂ обнесвестимЂ се; полегнемЂ га землго, па покрЈемЂ лице, те чекамЂ шшђ само да ме сможде ! У еданпутЂ се нешто издалека као распукне ико. Биволи замуче као да iS има милшнима ! — Земла се ако затресе. Нешто протутнБи покраи мене као годђ oho да гроиови едно друго гоне! Топотђ се мало поудалБи. Л прогледамЂ, па кадЂ тамо, а имамЂ шта и видити — Нити ту бивола ни дивлби конн ни лготи нгуара ни медведа, него стое коегди по изгаженоме тршо само очупане длаке НБиове ! То e захвалити само ономе другу нашемЂ , што се оно досети запалити намЂ халБине и кошулћ. Онђ т. е_ никако неклону духомљ него се брже домисли па узме едну Флашу одђ коже а пуну раше, па е баци на ватру, те се распукне. Па то е оно што се отоичђ распукну докле а оно лежахЂ обнесвешћенЂ на землБи. Одђ тога се биволи и сви други зверови поплаше , те се кудкои разбегну. Али се на томе шшђ све несврши, него изђ корова наново посуклаго јошђ читаве поворке одђ чопора други зверова, но само манћ опасни. Ватра буде све већа и већа а све ближе насЂ, ВећЂ и страшанЂ пламенЂ стане лизати Bbiiiie насЂ. Мм брже наново оседламо поодморене конћ да бегамо далћ. Али куда ? Ако ћемо у напредакЂ, иесмемо одђ толики лготб ! зверова. Ако ћемо натрагЂ, несмемо ни погледати на синћ море одђ ватре. Више насЂ лиже страшанЂ пламенЂ и текЂ што насЂ недохвати! Зажмуримо, па прнстанемо и сами за онимђ зверовима, кои садЂ већЂ више нису тако лготи као што е страшна ватра иза нзсђ и надЂ нама. Ошинемо конћ што брже можемо. Пена ifi спопадне, па већЂ клецаго ногама, већЂ су близу и да мртви падну одђ тешкога витланн. КадЂ али v еданпутЂ чопори зверова испредЂ насЂ нагрну едно на друго чисто у катове, па се онда у еданпутЂ сви стрмоглавце стропоштаго у некакву страшну провалио, кон pei;ao 6б1 нема дна; а и мм за нБима.

Ко ће описати онаи нашЂ страхЂ ? Доле рекао 6 б 1 ми .нонима лготб 1 зверова стоимо башЂ на сами леђи. Хилидама стое лешеви одђ раздрусканм бивола едно на друго исповалћни, а мм одозго. Око нзсђ се зверови, у коима Јошђ нешто има живе душе, гнлве и даве и боду и уедаго. А кадЂ горе погледамо, а оно пламенЂ, страшанЂ пламенЂ лиже, па часЂ куша пребацити се и на ону стра* ну прова.пе а часЂ опетЂ стане лизати доле на насЂ. ВећЂ стане избЈнти и сатЂ, последнБЈи сатЂ жалостноме нашемЂ животу, кои намЂ и онако шшђ само о сенки одђ живе душе виси ! СамЂ Богђ насЂ охрабри и умудри, те се домислимо бржеболћ потражити гдигодђ у прова.п'и какво место куда ћемо се моћи склонити одђ ватре. Па на своимђ конБима нагневш на вратЂ на носђ онако преко лешева одђ бивола и дивлби кона и лгуара и медведа и пантира и курагци и сваконке дивлачи. Одђ великога страха одђ ватре чисто и неосетимо да ли бежимо каквомЂ лепомЂ равницомЂ или башЂ преко свм ти страхота. Богђ намЂ помогне, те нађемо едно згодно место башЂ украи потока, кои провалЈомЂ жубори. Тамо нађемо и лепе скорашнћ траве за конћ; но они е нехтедоше ни окусити него пообараше главе доле, докле као кђ себи дођу одђ онога великогЂ страха и ужаса. МеђутимЂ различиги зверови , кои шшђ зазираху одђ ватре, еднако чопорЂ за чопоромЂ далћ бегаше крозЂ еданЂ нзлазЂ одђ друге стране прова.н "е. Земла и стћне тресоше се одђ нбиовогђ топота. А доиста и бмнше шшђ опасно, ербо ветарЂ стане шшђ жешће дувати па преносити ватру и на другу страну прова.пе. Та страхота подржи тако еднако ioui-ft пуна 2 дана. Другш данЂ у вече чувмо како лко пуцаго громови. Отуда помислимо да гдигодђ наполго мора бмти великога плгоска, па се обрадуемо uito ће се еданпутЂ угасити ватра. Тако и буде. Трећш данЂ изготра, пошто већЂ неимасмо ничега бонти се, пођемо далћ да наставимо свои путЂ. Па ударимо онимђ истимђ излазомЂ изђ npoea.iie, коимђ оно пре 2 дана бегаше зверови одђ ватре. ПредЂ подне будемо већЂ наполго. Шта коешта страшно невидимо! Докле годђ могосмо окомђ догледати, немогосмо ни едне сламке видити на синбои пустинБи. Све то ватра, страшна она ватра попали, Хиладама лешеви одђ зверова стааху коегди исповалћни, гдикои полакЂ а гдикои и сасвимЂ печени. ПредЂ вече доспемо на едну лепу широку реку, па пређемо на ону страну. Каква велика разлика садЂ између ове и оне друге стране! Стои лепа полнна и на нбои скорашнл трава, па гдишто накићена различитимЂ лепимђ а мирисавимЂ цвећемЂ. Пођемо далћ; кадЂ тамо, а имамо шта и видити. Сваколки зверови, кои само могоше живе душе изнети изђ страшне оне ватре, растркано леже хилвдама на лепои скорашнБои трави. па се облизуго одђ радости што су се спасли. Страшни биволи и дивлби конби. хитре срне и лепи елени, троми медведи и пакостни вуци, дивлћ козе и брзи пантири, лготи нгуари и кротка теладБ — све то стои садЂ измешано и као помирено едно сђ другимЂ!