Шумадинка

1%

СеилнинЂ-, кои е доцканљ кући догиао , небуде баш в наибс.гћ одг> жене дочеканљ. „О жено ! рекне онђ , кадљ 6w Tbi знаиа, шта се данает, мени догодипо , гб 1 6 w сасвимћ другч'« говорила- Лмбезна мод •' умало ме се данасг. за свагда лишила ниси. Поммсли само, каква ми ce несрећа слумила; мои е животб бмо у очевиднои опасности. — " СадЂ ioB препоееди све - и, продужи он Ћ далћ, да ми ние Бог b поштену едну лисицу посдао , н 6u зацело пропао. Зато самг, ioK изћ дужне благодарности мое ; све наше кокоши обећао, кое ће она рано у ттру доћи да однесе." Шта ? да однесе ? рекне она; шта? кокош ке \a однесе? однео те ђаво да-бог-да ! шта имашт, тм са живиномг. MoioM -b посла. Само да ми дође лисица , и ћу јои већг> платити ! сирота лисица дође на свок) наивећу несрећу. Селанка npe6ie ion леђа. Лисица липсавагоћи шшг> ово изрече: То е светсна наерада.

И3 110ВЕСТБ, кон t: написана. и v вднои тамницм нађеиа. ,,fll самБ 6wo поручикг, у воисцм нћговогБ величества, и слуигт самБ при военммЂ походима изванћ дрзкаве чинћнсјмђ. По томђ вратимљ се натрагч> , >змемЋ одпустт, изћ службе и сместимг, се у едно мало полбско добро, на неколико милн восточно одђ Лондона удалћно, кое самБ за иманћ мое »кене Kynio. Ово е последнн ноћБ, кого јошгљ живнти имамт,, зато ћу голу истину. безг, икаквогт, завјннв и покриванл да напишемг. Л нисамБ никадт, поштенБ човекљ 6wo , шта више, 10штт, самБ од-б детинБСтва показивао знаке затвореногт,, подозревагоћегт, карактера. Н о себм говоримт, тако, као да самБ већг> оваи светБ оставјо ; ep'b док б л ово пишемЉ. мои се rpoob коиа, и име се мое у црну кнБигу смрти записуе. Одма по повратку момт, у Енглезку , мои се единми братБ смртно разболе, кое ме врло мало или никако неузнемири, ерт, ми смо се, одт, како смо у зреле године дошли. врло мало састаили, и нисмо се никако сложити могли Онт, е 6bio отворенБ и благороданЂ, лепг>, даровитђ и обштелгоблћнБ. Они, кои су у отечеству нашемт, или изванБ овогт,, познанство мое тоажили, будући су нћгови прјнтелБИ бмли, редко су дуго време самномт, издржати могли,и обично бм при првомЋ разговору рекли. да се чуде што у нама двоицм сполишнћ и внутренћ сасвимт, различигу браћ>' налазе. fl самг, i5 обинно самт, кг. томе признанго доводћ). ерт> самг, добро знао, каква ће они сравненд међу нама чинити, и почемт, е завистБ мое срце подгризала . то самБ гледо, да исту према мени самомђ оиравдам-Б. Наше жене, 6bi.ie cj' две рођене сестре. Та већа свеза између насБ, служила се само на то, да наст, тштт, више раздвои. .Жена могб брата, познала ме сасвимт, и скрозт, ме е провидила. Никадт, нисамБ могао потаино са завишћу и едомт, борити се у присудствпо нћномт, а да ме она одма не позна. Колико бш годт, пута, у такоBhiMt приликама у нго погледао, видјо 6w. да су нћне очи на мене управлћне бшле; никадт, е нисамБ могао принудити да очи доле спусти , а н нисамБ могао кудт, на

ДРУ Г У страну погледати, безт, да неопазимв. да она непрестано на мене мотри. За мене е бнло неописано окрћплћнћ. кадт, 6w се ст, ибомб свађао, а тштт, већу ми е радостБ причинт гласт,, кадт, самБ чуо за време одсуCTBia мога, да е умрла. Садт, ми се чини, да е 1 'оштт, онда нека чуДновата и ужасна слутна, о ономђ , што ће се после догодити, надт, нама лебдила, као каква тамна сћнка, кол бм изг. будућности у садашнБостБ допирала. Л самБ се снае мое боно, она се одт, мене гнушавала и iosm, видимђ нћнБ оштрми погледт,, кои ме као спомент, на какавт, ужаснми caiib , гони , и крвБ ми v жилама смрзава. Она е умрла одма пошто е едно мушко дете родила. Кадт, мои болестнши братт, види, да више надежде нема. и за нћгово оздравлћнћ, зовне мого жену кт, cboioh постелБи, и ирепоручи свое сироче, дете одт, 4 године , подт, нћиу заштиту. Онт, завешта сво свое имаић детету, но ст, TbiMT, додаткомт,. да исто иманћ, у случаго детинћ смрти, MoioS жени припадне, за знакт, благодарности за нћну негу и лгобовБ к детету. Затимт, неколико братски рћчи и мени рекне, сажалћвагоћи нашт, дугји растанакт,. па онда клоне сасвимт, у еданљ санБ , изт, когт, се вмше никадт, пробудт Hie. Мм нисмо имали деце, и почемт, су се нби две сестре врло пћжно лгобиле, а моа е жена већљ и одт, пре према детету скоро матернго лгобовБ указивала, то е она садт, дете тако нћжно лгобила као да е нћно собствено бмло. Но и дете се нћжно нбои прилгоблавало ; ал е исто бмло подобје матере свое лицемт, и душомт,, зато се мене врло чувало и клонило. Управо немогу навести, у кое е време то чувство у мени понвило се ал' наскоро ми почне несносно бмвати^ кадт, е дете близу мене бмло. Кадт, самБ се годт> изт, неки мутнм MMc.ibi пробудт, примћтјо самБ, да ме дете сматра, не изт, детинћгт, удивлћна, већт, са некомт, намћромБ и значенћмт,, кое ми е онако често и кодт, нћгове матере у очи падало. То Hie бмло ни на кои начннт, само тект, дћиство могт, уображени збогт, велике еднакости детета ea нћговомт, матеромт,. Никадв нисамБ могао дете принудити да у мене ст, некимт, презренјемт, негледа, Оно ме се боало, ал' изт, особитогБ некогБ побуђеш'«, такође ме е презирало; па башт, кадЂ бм очи свое сђ могђ лица по кадшто и скинуо — кое е чинт кадЂ бм насЂ двое сами бмли — да што ближе вратима дође, ипакЂ ме Hie никако изђ вида ryoio, већЂ е непрестано свое севагоће очи на мене управлно. Можда самБ сачЂ одђ себе истиниту намћру npio, ал све ми се чипи, да изђ почетка нисамЂ ни м и сл i о да му какву обиду нанесемЂ. Истина e да самБ помишлио, како бм добитно за насЂ нћгово наслћдје бмло, можда самБ sKe.iio да оно умре, ал зацело нисамв на го мислЈо 5 да му г смртЂ задамт,. Исто тако Hie ми та мисао ни после одђ еданпутЂ у главу дошла, већт, све полако н noмало; она ми се наипре сасвимЂ издалека, као крозЂ неку маглу, указала, сасвимт, у неразборитоиЂ виду, као кадЂ лгоди себм землћтресЂ или страшнии судЂ представлнго, затммЂ се све ближе и ближе указивала и примицала, изгубивши нешто одђ свое ужасности и немогућности; потомђ е постанла една частБ, па и самЂ цћо садржаи могђ