Шумадинка

186

СадЂ напрасно ступи у собу МигуелЂ, и са ироничнимљ удивлћнћмЂ окрене се ДЈегу и рекне : „Опростите, што васЂ узнемиравамЂ ! Да самћ знао, да е вашг> посао тако озбиланЂ и важанЂ , 6w се и безЂ опроштав разстао и одпловш." „Шта, зарЂ већЂ одлазите, донђ Мигуеле ? — Извините ме донђ Родриго, што ћу продужеи! нашегЂ разтовора засадЂ да прекинемЂ ; но ако ћете ми и убудуће ту честв указати, да ме посћтите . то изволите само доћи у мои домђ у Гибралтару, тамо ћу васЂ достоинје до•чекати моћи." Ове речи 6t>me су сђ тзквомђ мекости и учтивоети изговорене, да Родриго ништа друго чииити nie могаовећЂ се огфостити и отићи. СадЂ су се ова друга двоица сама, дуго ћутећи сматрала. Мигуелово лице узело е на себе лисичш карактерЂ; домаћинЂ пакЂ изгледао е, да е подђ истогђ караптера упливомЂ страшно naTio; онђ е често дланомЂ знои сђ мела свогђ трЂО и као да е са страомЂ очекивао , да МигуелЂ говорити почне. — Но и оваД изгледао е, као да ништа немисли ; вепрестано се са врђомђ свогђ краткогђ двосечца Hoasa играо, когђ е свакЈи часЂ изђ неда" ра cBoiS вад1о, и опетљ га у недра метао. Напоследку досади му се то ћутанћ , баци погледЂ на врата , на вол е Родриго изишао, па почне говориги : ,,Шта е онаи деранЂ овде хтео ? Чуо самв гдв Арабелино име споминћ. Да Hie тако безуманЂ , да мои супарникЂ буде? Онда тешко нћму ! А ВБ1 ДЈего, шта се вм тако дуго шалите сђ hbhmi ^? Онђ е у служби правителЂственои — можда е увода — на васЂ се већЂ одавна подозрева, а вм Јошђ у вашои сле. поћк веруете коекакзимЂ гаткама, што вамЂ балавче едно казуе. Тако ми пророка ! Вбј сте великш лудакЂ! Н те лакрд !е нећу више да трпимЂ ! Арабела мораукрасЋ могђ харема бмти, пре него што сђ тогђ цвета мирисЂ онакве ветрогонћ стресу." „Чередине! Bw само заповедаите! Арабела е дете јошђ — она ће се моЈои заповћсти повиновати," „Но ако нбои онаи накићенБШ деранЂ ипакЂ MH.iin буде одђ богатогЂ син а пророковогЂ. ако — " .,11 стоимђ добарЂ моимђ животомђ , да ће се испунити ваше желћ ! Вм то врло добро знате . Чередине , да л у вашои власти сгоичђ." „Нисте ли Bbi наибогатјимЂ трговцемЂ у целомЂ кра-ј дћвству постали , помоћу мошмђ ? fl се у васЂ уздамЂ, а засадЂ е доста ; слћдуите ми , насЂ важна дКла очекуго. " Арабела е у наивећемЂ колебанго очекивала на Родриго†повратакЂ изђ собе оца свогђ, Ш.гокђ долазакЂ бмо е наирћшителнЈи одговорЂ на страшлвиво пмтанћ нћногЂ пјногђ лгобави срца. Плачући падне му она на груди. Нћна слутнл на жа. лостб се испунила. „Уздаи се у бога , Бела ! буди ми вћриа! Л ћу' све покушати, што у човечјои моћи стои, да те изђ руку о_ вм варалица истргнемЂ. Сђ 6 огомђ остаи, лгобезна — немои очалвати!"

1ошђ еданЂ загрлди, ioun, еданЂ полгобацЂ. — па 1 онђ оде. Бела се зацене плакати. ТекЂ што е Родриго свого лгобезну оставш . већЂ е и чунЂ Мигуела и ^iera одђ обале v море пловт. Бела Hie могла ioiub никако кђ себи доћи. Тако е бмла замишлћна, да Лизбету, стару ону прЈателБицу одђ детинвства нб!овогђ , nie ни примћтила . кздђ iofi се она приближила. „Сирота Бела! несретно дете! " тужаше она тихо. Бела се тргне, као каква месечарка , кадЂ е ко нзђ нћнм onat'Hbi ноћнм путованл пробуди. Лизбета е узме за руку и замоли е, да сђ нбомћ у нћну собицу оде, има iofi, вели, едну таину саобштити. Бела iofi е слћдовала као какво мало дете. КадЂ у собу уђу, Лизбета е посади покраи собе, заклгоча врата, па почне говорити: „Овако неможе дал ћ ићи, дона ! " „Дуго заиста не, добра Лизбето! fi нећу моћи то дуго сносити! " „Вм морате изђ ове куће бежаш! Мораге наипре избавлћни бмти, па да на лгобавБ вашу мислите. Можда јоизЂ ноћасЂ ! ерЂ ће , 6 оимђ се, после доцканЂ бмти ! " „КадЂ 6fci само Родриго — " „СадЂ мислите на васЂ , дона ! Морате иаипре избавлћни бмти, па после мислите на нћга. Н ћу вамЂ едну таину повћрити , кое ће жалостнми садржаи растерати вамЂ сваку сумнго. НекЂ вамЂ то буде последнћ сведочанство мое прнвржености, што се л ни слћдства преступка клетве небоимЂ, текв да само васЂ одђ оне опасности сачувамЂ , кон се надЂ ввшомђ главомЂ кјпи." „Шта ћу л то страшно морати чути? Зашто сте тако дуго ћутали. Лизбето, да напоследку мон безбрижностБ мол пропастБ буде! " ЗарЂ да вас .ђ и срећне прошлости лишимђ , тогђ единогђ времена, кое сте вм весело проживили ? Не само помисао на преступакЂ клетве не ! већЂ и сажалћнћ према вашои невннои младости, и ваша доброта уздржала ме е одђ едногЂ признанн, кое ће учинити, да се вм одђ поквареногЂ човечества гнушаги морате. Можда ћете, кадЂ мого таину чуете . на мене и на све остале мрзиги.'„Само на вдногђ нећу!" I „Сћтите се сенке ваше умрле маике, дона ! Мрзите на све, што на свету живи. ■— Лгоди су нашемЂ полу безсавћстни непрјнтелвн , — само кадЂ сђ нБима равнодушно поступамо, превЈвго се они предЂ нама и просе милоcp^ia; но како насЂ залуде, и како мм нађемо, да су они наше лгобави достоини, — онда смо мм подчинћна створенн , за коа милости нема ! СећаКте се ваше мртве маике, кажемЂ вамЂ ! " „Вм знате што о Moiofi матери , Лизбето ? То ми текЂ садЂ кажете. Можда сте е к по.знавали ? Говорите! " „Како да е нисамв познавала ! — а самв се као дете сђ нбомћ покраи обале Ебра играла. као да е мод сестра бмла. Она, едина кћи наибогатЈегЂ трговца у Ма-