Шумадинка

У Б-кограду 14. ГОшн 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБНЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И Н 0 В 0 С Т И. УчредниКЂ и издавателв ЛгабонирЂ 11. Ненадови ^ђ.

ТБЧ. IV.

Оваи листђ излази вторникомч. и петкомЂ. Ц^на му e за три м^сеца 4 цванцика.

JV? 59.

Ж И Ћ 0 Т Ђ. Чуцапт* .ш е оваи животћ На бЉлоие св^ту, ЧовекЋ деће као пчеда 11 о шареномЋ цв-ћту. Надежда му данает. миде Снине куие етвара, Невидиме еутра еиде Рука еве обара. Цвћт!. дћвнца данасЋ сади, Н-ћгуе , заднва , Сутра маика ићнацЋ градн, И сузе продива : Она д^ћва , коа цв:ћће Негуе, задива, Данаст. дадна, нит' се креће, МртвћШ еанакт. снива.

КОнакч. данаст. подскакуе, Добра дору ише, Чврсто мишцомђ измахуе, Димиек1К) паше; Сутра дору еду вуци Гд+, у шумн густои, А к )нака ко.ио Турци, S тамници пустон !

Beo'o отацт. сузе д!е, До 6 бјо е сннца, Ад веседа сутра nie, Нема му единца. Садљ трговац-b задоводкно Поредт! мора шета, Садт. му бдаго неизбронно Нрождре бури кдета. Вдадарт. гордо сматра, брои Редове ноиника,

Но у подјо Марса стои Смртћ. чудна обдика: Вонникт« пада, редт. се рони , Ужаст. све обвдада ! Чудна нда ! Поморт. гони , И цара савдада!

Ф. Н. Г.

МОРСКШ РАЗБОИНИКЂ. (продужено) „Ужаена сиутна при тимђ речма ирође ми крозљ r.iaву; а се пригнемЂ. кђ Селми, као да бм е хтела сакрити, и примћтимљ да се миче. Адна Селма садЂ се дигне, одђ еданпутЂ е свеств и снагу опетт> добћ ^ла. Она погледа око себе. и видивши Антара , стропошта се orieTt. cfj ужасномЂ врискомЂ на бродЂ." — ,,Шта то значи?" — заимта Антарт. капетана, трудећи се у исто време, да Селму иоправи. — „Зар-Б а знамЂ ? " — одговори капетанљ. „Селма е, кадЂ се Антарова рука нћне дотакне, скочила, као да м е vcihho гвожђе дирнуло. — „Бежи! " викала е ; „разбоиниче ! убицо ! ђаволе! Tbi немашЂ никаквогђ права нада мномђ ! " „АнтарЂ стане као громомЂ порагкенЋ. — „Ко е ова жена ? НћнЂ стасЂ , нћнЂ гласт, опоминн> ме на Селму: но то е немогућно — мон жена — " — „Нћгова жена! — Н нћгова жена ! Лизбето, е л' да н санлмЂ ? Оваи джаснни човекЂ, Hie АнтарЂ — паопетљ — та видила самБ га сђ крвавимЂ ножемЂ — дивлћгЂ као крвожедну xieHy — и оно е бмо АнтарЂ —а н — нћгова жена ? Ха ! НроклетЂ 6wo ! " — „Освести се Селма ! грозница те збунила. Тм си болестна!" — „Болестна, кажешЂ Антаре ? Не , мени е добро ! " — одговори она у наивећемЂ гнћву " „И заиста нћио е станћ бмло сумнително ; очи нћне севале су страшномЂ ватромЂ: неко време сматрала ме укоченимЂ очима , затимЂ повикне напрасно: — „Дете да га одђ obi.1 убица caKpi-

мое емЂ

! даите ми мое дете!