Шумадинка

206

И храбри се и радуе Ct нћииЋ по небу носн се, Витежка га дћла драже, Та иу даго животћ hobi>, И надежду подрангого Да ће стрестн робства ков-б. Хвала сачинителго , што е овде пресекао свои предузетми предметв, и слћдушћи свомђ одушевлћнго задоволбш чуствама сваког-b Србина, у томе , што се благодароно обратјо народномт> пћвцу: СрећнБШ певче, ког-б спомин Љ Сљ усхићенћмт. евакш родт., Песмотворства иросто .тчногЋ, Когт. одрани сладкш плодћ ! Tw си вданЂ тако срећанљ, Да одзива имаш-ћ свудљ, Да ти гиасу отвара се Желћно свака лгодска грудв. Вишнл т снла чуства буни K'o олуа таласе, Зачаст. опетт. утиша и Ко кадт, поноћБ рађа се . за нбимт . срце лети желБно Међ' оруж'е пламено, И подноси сваке нде, Као да е камено. Теби с' кланаиг. до зем.н.нце, О идоле срца мог-в, С 'ii i i s Теби скромво благодарим!. На свободи рода могђ! Tbi с' гонаке у потаји ИесмомЂ thoi'omt . стварао, И еданг се, духт. у робству Да неклоне , старао. (продужиће се)

ЧЕТИРИ М0РЕПЛ0ВЦА. Далеко на сћверномљ полуданику налази се островт. ШпицбергЂ , кога е клима крозт. целу годину изузимагоћи месецљ К )л1и и Августљ, у кое се нека у врло маломљ степену топлота примћћава, тако лка и ладна , да никакова растћшн на нћму расти немогу. На овомђ човекљ ништа друго видити неможе, осимђ доста узвишене брегове. кои су снегомЋ и ледомЂ непрестано покривени, и кои се поиздалћ гледагоћимЂ путницима као куле предЂ очи ставлнго. С ћ едне стране Шгшцберга зраци се сунца одђ 18. Окт. до 14. Фебр. никако видити немогу, и за то време мракљ непрестано трае , а одт> 4. Мав до 2. Августа пакЂ непрекидно трае данЂ. На томђ острову налазе се одђ животинн: лисице, бћли медведи, велики пси^ курнци и ЈошЂ неке друге животинћ , кое сво богатство и плодноств острова сачинлваго. Лгоди се никако на нћму ненаоде нити живе, кое засведочава истор1 *л ови морски путника. Трговци неки, изђ руекогЂ града на бћломЂ мору лежећегЂ, кои се Меца звао, год. 1743. пођу са едномЂ

сво 10 мђ лађомЂ поради трговине у неке сћверне острове, и науме у овомђ путованго и у остро†ШпицбергЂ свратитииунћиу штогодђ за свого трговину потражити. Упустивши сеу пучину морскутако имђ еугоданЂ вћтарЂ за пловлћић дувао,да су за8дана путованн свога близу острова Шпицберга дошли бмли, Морепловци, да 6u безбћдше мћсто за лађу наћи могли заиђу са западне стране острова. Но наеданпутЂ дуне противанЂ ветарЂ , и за едно магновенћ читавми се сатЂ одђ острова , кои су са неописаномЂ радости угледали, удале и у таку опасностћ дођу, да имђ се лађа , код е леденимЂ сантама са ceiro страна притћснћна бшиа, никудЂ маћи Hie могла. Стра и ужасЂ обузме срца нглова сада, сви су као укочени стаали. свакогЂ тренутка очекивали су страшну смртБ , и ништа међу собомЂ негопорећи, ceaKiK е свемогућегЂ у помоћв призивао; докђ наеданпутЂ падне на паметћ капетану кораблћ еданЂ случаи, кои се е пре неки година опетЂ некимЂ морепловцима изђ истогђ нбшвогђ града догод^о и кои су притћснћни иедомЂ неко време на острову Шницбергу провели. КапетанЂ саобшти осталима таи случаи и на то се договоре, да се свакои опасности изложе, само да живогђ свои спасу. вдногласно заклгоче, да на суво изађу, у надежДи да могу какову колебицу наћи, коа е можебмти одђ пређе бнвши на острову морепло. ваца остала, и гдћ бм одђ страшне и грозне зиме заклона нашли. По договору свомђ упуте се ОСтрову поневши са собомЂ едну пушку и све што е пушки нужно, едну сикиру, еданЂ котлићЂ, едну кесу са 20 Фунт1и братна? кресиво, ножђ , а и по еданЂ штапЂ , да бм се подупирати могли, и као пола мртви корачали су преко леденм сантји, докђ нису на ложеланни остро†стигли. Ту сви стану, да имђ се мало 6олђ ногу. кое су путугоћи преко леда изубЈлли, утоли , па пођу потомђ по острову , да потраже какву колибу себн, гдћ бм тћло свое одкравити могли, и за четвртБ сата нађу едну, ков е одђ прилике дужиномЂ шестЂ, а висиномђ и шириномЂ три Фата износила, сђ еднимђ придворомЂ и сђ двоимђ вратма, и ! ошђ , што е нбима наинужн!е бнло, сђ сдномђ ФуруномЂ. Кућица нити е пак-i. димнлка нити прозора имала , но умћсто тога бнле су неке мале рупице, кое су се затварати и отварати могле , и крозЂ кое е димђ излазт а свћлостБ улазила. Какова е радостБ срца нБшва обузела , кадЂ су колебицу угледали, лако е помислити, она имђ е мил1д бмла, него да су мил!онима блага нашлиУ таковои ладнои клими, и на таковомЂ пустомЂ мћсту безЂ сваке лгодске помоћи , безЂ ране. безЂ одбране одђ дивлби зверова и безЂ сваке надежде. да ће кадгодљ свое отечество видити и животђ свои изђ ове велике опасности епасти, мора се човекЂ иоле слабогЂ разсуђенн и одважности у очаитилно станћ довести; али ови наши морепловци, мужеви жестокогЂ и доброгЂ срца и на патнћ и муке обикнувши, баце све у немарностЈ., н почну се о потребама , кое су имђ необходно нуждне, старати, па тако предузму наипре, да свого пронађену колебу у болћ станћ доведу. Пошто су обиталиште свое поправили, побрину се за рану, у Koiofi су наивише оскудицу трпили, и уб !нли су сђ дана на данЂ по едну животинго , чимђ су животђ свои продужавали; но на жалостБ сада имђ барута нестане, и наступи време, у комђ нити ране, нити