Шумадинка

У Б^ограду 28. Шн1а 1855.

ЛИСТЂ ЗА КНБИЖЕБНОСТБ, ЗАБАВУ Н НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадовнћ%.

ТЕЧ. IV.

Оваи лнстђ излази вторииномЂ и петкоиЂ. Ц1;на му e за три м^сеца 4 цванцика.

| JVf 53.

АИДУЧКИ С8АТ0ВИ. (продужено) Овде саевимЂ изоставлнмо описиванћ аидука Лнка, а о нћговои заручници Власти вели пћсникљ између осталогљ и ово : ПоредЋ нћ се душа губи, Землн небомЋ постае, У вечности нит' икакво Слађе чуство остае; у н-ћно.мЋ се hchomi. оку Ог.дедаго милине, ^1н )бкоств ioS е лица таина Као неба висине. Ко ће чуству одолети ? Свои остатк ко ће ту ? - Ко л' кодћ таква створа неће Изштетити паметБ сву ? Спрамљ месеца стала дивна. Главу мало савила, И братанца краемљ ризе Умилато завила. Онт. се узЋ нм прилтоб10, С ђ подигнутомЂ главицомт., А она га н-ћжно беломљ Пригрлила ручицомЋ После овм нћжнш описиванн. и до колена заручника Лнка. кои само о ceoioR заручници мисли, и кои каше: да му само у еднои желБи лежи савг светљ саранћнЂ. поставлн пћсникЂ и описуе Д нковогђ побратима, аидука Радозана и нћгову чету. Маика га е мучно, горко, Одранила преслицомв, Манила му санакљ тужном'в О Косову пеемицом-Б. МутнимЂ га е мила зноемг, А брисала селеиомт,, Залагала горкомт. сузомт,. II чемернимЂ пеленомт, и т. д. УсредЂ тога весела, ков е бмло прекинуло едно страшно знаменћ. догрчи Гоико, братљ Лнковђ, и авиЛнку, да ПлакидЂ, игуманљ каленнћши, неће да га сутра вен-

ча. и да проклинћ ићга и аидука Радована зато, што су они негда на манастирско стадо напали. Садљ место веселн овлада брига у свима сватовима ; — лепо e и дуго описиванћ оногљ положена, у комђ су се Радованљ и Ннко налазили. Они се крену, одма да иду калуђеру на освету. Одма у другои песми наћиће читателв наиживлБ!К описђ , кои е игда досада читао. како аидуци према кесечини иду крозЂ шуму и по врлетнимЂ стазама. Узђ ту гору чета с' пен-fe, Новомт. другу шапће другљ, K'o да сћ ветромЂ у поаоћи, Усамл -ћнБ1И сбори лугв : „Овде емо се едномљ страшно ЈТокрвилн сљ Турцима, РадованБ е гор' за стеномљ Bbio скривенЋ ст» вуцима. — НасЂ троица ено онде, Где се види онаи трн%, Буспо смо уватили, Одтудт. иде Арапљ црнљ. Пратна му е повелика (Алан-беп. е море то ! ) k0hb, ОДе .10, ШТО годђ видишђ, Све е златомЋ осуто. СвакЋ е добро иаоружанљ. Носе арач-i, и сузе , Што пролила црна рап, Све iofi Aparnt одузе. Иде Apam> дрнљ и страшанљ, Месечина као садљ, Поредт. нћга васт. у злату Вришти, дува. конбицб младЂ. ЖеравастЂ е вратт. caeio, C hi S hhmt . сева очима, Густу пару на ност. пушта, ТанкимЂ стриже ушима. ГлавомЋ баца белу пену, Кадшто зазре поплашенљ Господар-b га рукомт. плћска, Са†<е зноемт. поквашенг. СадЂ запева изт. свег-b грла : ,,АманЂ. аманЂ! " ори с' гласљ,