Шумадинка

215

сладоледомв послужи, но поглаварћ тек-fo што метне кашину у уста, а онђ опетв исплк )е све , баци тасу и кашику, скочи и дрекне, мислећи да се onapio. бдва се доцн1е умири и увиди, да оно нежеже, и да се мозке ести. 11очемг> се сљ некомЂ предосторожности самљ о томђ увћри, допадне му се то ело тако, да 6 ioiut неколико таса едну за другомт> поео. r l екљ што се истми врати кући, оило му е прво причати, какво га е ново чудо у Батав!и снашло , како е ео неку стврдлу воду* коа као ватра пече. Одма еданЂ друНи поглаварв пошлћ два свон роба у БзтавЈго , да му те ватрене воде донесу. Ови гиромасн распнтам) за трговца таковогг., пруже му новце и оваи имђ да за то ве-ј ликЈи комадт. леда одђ трЈестину ока. и рекне ииб да то! брзо мораго носити, ерт> ће имт> ледг. „побкћи". Робовиј болb сигурносги ради узму подоста личине, увежу и унетЛаш ледт. добро, преметну еданг. краи личине преко мотке бамбусове, па потрче кући што болК могу, мислећи да та сотона изг> ове стеге лако неможе измаћи, тимђ манћ, што онаи острагт, ока nie скидао Они су овако при наивећои препеки са своимг. товаромг. трчали. а ледг. е еднако цурјо. Ни по сата изђ вароши нису измакли,

8 к

Ц В.

Шта помаже чистг, и добарљ рачунЂ , кадљ се неможе да наплати. Право е створено за оне . кои су трезвени и будни, а срећа за оне, што спаваго. ГдЈ.конма чинити одвећт. много правде. врло е велика неправда. Ко говори оно. што хоће. мора слушати и оно. што неће. Ко непоч итуе нич!е право , нека се противу насилјн нетужи. Добро се семе брзо затре. Млоге вреће смртг. су магарцу. Говорг. долази одг. природе, а ћутанћ одђ разума.

Е Р А К Т>

П Е Т А К Т>.

Петакг. 3nauib тм, Ераче , кого рачунску загонетку да разрћшишЂ ? Л башг> нм укресати. , , Еракг. ЗнамБ. дабогме. Па и n самв ionii. едну самљ викне онан са страга: _стои. оваи се одпетлдо, па е вепг> . , tT1 r - ' јначишо. и оћу да е пошлвмђ v Шумадинку. млого и побћгао , даи да га оолћ вежемо". lo учине иј потрче опетг. далћ , но ледг. се опетг. сманБИ . и завеж-; Петакг. Аиде незаноси се, молимг. те, деде да в«лни се разлабави. Опетг. виде сиромаси, да е млого ле- димљ и твого паметв. да пооћгло, опетт. стану, начупаго великогг. лишћа, па о- Еракг. „На гумно пало 30 врабаца, л потегнемљ изђ петг. уплету и увежу, и потрче наново што више могу. д ВО ц^ В и, и y6ie.Mi> изг. едне 8 изв друге половину тога '

Наскоро примћте да товара готово нема ; увјго остатакљ i јшђ више у лишће . па гз еданЂ узме у руке и онетЂ потрче. Узалудг. све ! После трчани одђ два сата по наигорои жеги сустану, а притомЂ виде, да нема помоћи) и да се онаи ћ ав ° У лишћу неможе сачувати. Стану предЂ едну меану, гдћ се млого свћта баше скупило, и лочиу причати cboio несрећу, како су узели у Батавш нема пуна два сата , велинЧи комадЂ овакве , тврде, бћле ватре, како су е добро увезали , да непобћ! лч. и како 'имђ е она при свемЂ томђ измакла, до шшђ oho мало, што е остало. Дивлнци станли су око нби и додиркивали су онаи мални комадићг, помало прстомЂ ; чудо имђ ; блше, како ватра да се знои , и како онаи бћлми углћнЂ одђ зноени све манвји бмваше, кадЂ се и лгоди зное, пасе З а то несмандаго. Онои двоици несретнвика наивише е до тога бм.ш стало, што господарЂ неће вћровати . да имђ е ледЂ овако чудноватимЂ начиномЂ побћгао. МеђутимЂ се стопи и оно мало леда; садЂ залучу сиромаси , ерЂ и послћднго надежду свогђ оправданл изгубе; да су барЂ и наимаши комадг> оне ђаволштине господару могли донети, онђ бм самЂ видјо , да они криви нису. У наивећемЂ очаннк), знагоћи шта iK кодђ куће чека, науме, да се барЂ у меани добро почасте. Тако и учине, узму пиринча , аренскогЂ сона и други посластица , па Hanito се и вруће воде, коа се кодђ нби nie као кодђ насЂ кава, потомђ се крену на путЂ и за 2 — 3 сата стигну кући. Чему су се надали , то су и нашли. ПоглаварЂ нј е имђ вћровао, него међутимЂ свакога добримЂ товаромЂ батина почасти, па ifi затвори. Пре Hie сиромахе овм мука ослободјо, докђ самЂ Hie у Батавјго отишао. и о истини казиванд своји робова се увћр!о.

колико е после осгало'. " Петакг. Чуда ми велика; немои се срамотити; зарЂ е и то загонетка ? Еракг. Де погоди, кадЂ е тако лако. Петакг. Па наипре си 8 па после 4 y6io, остало

18.

Еракг. Hie истина ; остало е 12, а 18 е одлетило.

Д01АБ1И Т Е А Т 0 Р Ђ. Отацг. Сиее, ти се врло рђаво владашЂ, вити у школи учишЂ, нити кодђ куће слушашЂ, нити у цркву идешЂ; ништа невала, шта радишЂ. Шта е то одђ тебе ? Синг. то све признаемЂ, тата, али a навалице гледамЂ, да неваламЂ. Отацг. А зашто то ? Скнг. Зато, што с.е 6 оимђ , да неумремЂ; ерЂ како кое добро дћте умре, а тм кажешЂ : добра се деца недрже. Човекг. Да знашЂ, жено, шта самћ Kvnio. Жена. Шта си кушо, човече? златне минђуше , €ли ? ЧовекЂ. Hie, него самБ кушо четири Фенћра , ербо тм се све лготишђ , што по мраку долазимЂ кући.

ЗАГОНЕТЕВ, Шта крозЂ воду иде, а воде се недовата ? ЦарЂ вечера, а буздованЂ му игра.