Шумадинка

$ бито у младости, Hie ништа друго него увећавно стакло. Одакле се рађан) страсти, незнамЋ, али уображенћ увећава све страсти човеиа. И што « човекг. млађш, тимћ о д че уображенћ, што е страств слађа , тимђ е уображенћ постоин1 *е. КадЋ бм човект. могао уобрагкенћ свладати 5 онда бм свладао и себеубиство. fl нигда немогу заборавитн едан-b случаи изг, мое младости , когћ < амљ н и почетакв, и траанћ, и свршетакт, »ажлвиво ират1о." „Приповћдите нам-b ту вашу исторјго, што еднако напоминћте," рекну две три жене. Али f одвећг, гкалостива" одговори ТеобалдЂ, ,,и н, каг»> годт* лретрчимт, мислима те несрећне дане, одма самћ читављ данЋ невесео." „Немоите да васг. дуго молимо," рекне удовица, „причаите намљ, макарћ да e све жалосно. и оваи е данљ цћо ст. нћговомљ проклетомЂ кишомт. жалостанг. и невесео " (вродугкиће се)

КАЛИФ0РН1Н. КалиФорн1го су Сћверо-американске сагозне држаке пре неколико година одт. Мехиканаца задобмле. Важно положенћ ове землћ увидило се тект, , ^адт, е она у руке практичнимЂ Американцима дошла; пређе подт, Мехикоит. занемарена. незнатна и пуста ова землн . развила се она чудно брзимт, коракомт, за 5—6 година тако. да се сг. европскичг, и американскимг. землама мћрити може. 6данг> путушћЈи ОФицирг, американскји иише о Сан - Франсиску, главномг, мћсту ?чалиФ «рн1е , да на истомг, мћсту, гдћ су се пре 6 година дивлби конг.и и говеда на ласу (замки) ватали, сада палате, цркве, отели (госгЈонице), театри. величествено стое. Случаино се у то време одкрје у КалиФорнЈи злато за испиранћ и на то поврве иладама лгоди изт. csiro частји свћта, да изт, овогг. извора богатства срећу за себе црпе. Али наскоро се показа, да е кориснш другш радг. но испиранћ и траженћ злата; ерг. млого лгодство, кое се тамо злата ради стекло, требало е ране, одћла, обуће и обиталишта, па како свега тога доволбно Hie бмло, то су трговци и радници таковм производа, грдне суме за то одг. копача злата узимали , т. е. злато е према овимг. производима врло оевтиннло бмло. Ово текг> узбуди радиностг, и трговину КалиФорнЈе, да се за неколико година земла сг. осталимг. државама изравнала. До 15 цркв1и разне вћре , три театра, млоги великолћпни отели, красне концертне сале и т. д. створе се чудноватомг. брзоћомг,. Садг. се у Сан-Франсиску може сђ истомђ угодности живити као у каквои европскои вароши; а до тогг. развитка дошла е земла безг. уплива правителвства, ерг, се влада тамо у такове послове неплете, него трудомт. обштинске власти и приватни лгодји, као што и по цћлои Сћв. Америки бмва. Лгоди су ce одма састарали, да улице у редг. доведу , нре него што су исте темелБНИмг, кућама засћане ; читави се брегови садт. зато скида^о и велике провале испунаваго. Просћцагоћи или подижући тако улице , остану по кои путљ старе куће на вршку едне землане грудве, и господарт, нћнљ мора се постарати, да што пре са свотмљ имовиномђ измакне, ерг. 6w се могао скоро на нову улицу заедно сг. кућомг, доле стропоштати; или се при навлаченго землћ

за нове улице узвисе улице тако, да се од»> старји кућа ioiuT, само димннци виде. Кадг, човек-b у раднми данг. крозг, варошБ пође. види. да свуда и сви као бћсни раде; копаго, товаре, носе, стоваруго, насипаго , куго , тешу, iniro, сћку, обараго, подижу — као на вавилонскои кули. Радници се добро плаћаго ; ревностанг,, вћштг, и штедл б ивг> радникт,, ма когг> заната, може се за неколико roдина ако обогатити. Као примћрг, тому прича истб1и путникг. оваи случаи о едномг. кувару: „Куварг, сг. наше лађе остави насг. у Сан-Франсиску н погоди се ту у едномг. отелу као куварг, : на мое велико удивлћнћ каже ми сутраданг., да има 1500«долара (тал^ира) плате годишнћ (наравко поредг, тога рану, квартирг, и поклоне), и а му честитач'Б , али ми у исто време 6bi на мое родителћ жао. што ме нису мћсто на науку пре каквомг. кувару на занагг, дали."

110 ДГРЕВЦ И. ■—- Израчунато е, да Сбј землл iоiij г. 18 пута оволи ко лгодш ранити могла , а да те ништа болћ необдћлава, него само да се оне плодне напуштене землћ населе. Сама Америка могла бм 500 ми.иона лгод^и ранити; а садг. у свимг. частима землћ неживи више одг. 1000 мил1'она душа. — На 600 година пре Христа пронађене су лађарске котве и ковачки меови ; а гвозден'? новце почели су Грци употребливати подб Ликургомљ ( око 888. год. пре Хрисга). На сребрнимг. новцима бмла су изрезана грчка писмена. У исто време бмо е и магнетг. познатг,. — ДипломатичнБЈи се штилг, у Турскои одг, двеста година овамо врло измћнш. Кадг. е посланнкг, Лудвика Х1Л 7 . у Цариграду високои порти aeio , да е истбш кралБ велику побћду над-b непрјн гелћмг, одржао, рече великји везир -б толмачу, да слћдугоће одговори: „Знаи, невћрниче, да е високои порти сасвимг, свеедно , поео пасг> свинго или поела свинн пса!" — Одг, 1700. до 1855. год. увећала се цћна леба у трипутг,, цћна меса у четирипутг>; а напротивг, су цћне cbik) урађенБЈ еспапа спале, н. п. чон, вуна, свила, памукљ продаго се садг> по трећину и четвртину пређашнћ цћне, али 1имг, е и вредностБ млого манн но пређе.

3 А Ч И Н Д К. Ковачевг, синг. навикао е на варнице. Лепота и скромностБ редко се на едно.мг, мћсту налазе. Небацаи старе чизме , доклегодг. нове ненабавипи,. Ко млого nie, таи има сунђерг, у стомаку. Свака е она шала рђава, кол џепове празни, бданг. сатљ спавана пре поноћи болБЈи е него два после поноћи.

Д 0 М А fi 1 И ТЕАТОРЂ. Селнци. Господине, дошли смо у име цћлогг, села да те молимо, промћни намљ кмета, па намв опетг> оногг, старогљ кмета постави.