Шумадинка

234

вроповћдника бира, и нЉгово наименовак!. за пароха у Штилебену бмло е као извћсно. O hi > наић нокагче снол добра свидћтелБства школска; Mti смо сви у вече заед io сћдили. Мон му мати живо изрази, како се она b ^. io радуе, што ће онт. већљ едномЂ CBoioS цћли допи. хј пх> нбои и мени благодари тронутимљ рћчма. ЗатимЂ аи.леда у С офјго . Ова Hie досадЂ ни рћчи лроговО|<- ИЛ 3 , i 3» Ал' онт. смотри, како изг> нћнБ! велики црнБЈ o'iiro суза за сузомт» као бисерљ пада на везљ, што е она радила. При овомђ угледу скочи Готвалдљ са столице, и иочне по соби немирно одати. М бј нисмо знали, шта му е, и и самв мислјо , да се напрасно свое прошлости ci>Tio; ерт> се то више пута догађало, па нисмо толико ни пазили. Ал напрасно задржи се онђ и стане предљ С офјго . кон е садЂ очи кђ нћму дигла. Онг> е оштро погледа ; она се збуни, и све е већма и већма руменила. Почемт> е пакг> ГотвалдЂ ћутао, то е она за нужно држала. да што рекне. „Па кадЂ ћете насЂ оставити, господинђ Готвалде?" запБЈта га она. ГотвалдЂ е јошђ непрестано ћутао, али борба душе нћгове понви му се на лицу. С офјн , кого е ово ћутанћ мучило, повтори свое ПБ1танћ Ј ошђ еданпутЂ; чита†потокђ суза потече iofi низђ образе. „НикадЂ , ■—■ никадЂ! " повиче ГотвалдЂ, и узме е за руку, ио исту одма опетЂ пј ? сти. Мон мати и в, незнадосмо шта о овомђ понву да мислимо, в самв покушавао. да то све шаломв прекрстимЂ. „Пошто наипре парохомЂ постанемЂ , то ћу те л са Софшмђ посћтити, у Штилебену." Ал' те рћчи проуе безЂ одзива. ГотвалдЂ истрчи изђ собе наполћ, а насЂ трое у наивећои забуни остави. Д пођемЂ за нбимђ у нћгову собу, но нађемЂ врата заклгочана; мое званћ небуде одазвано. Морали смо свршетакЂ очекивати. Уготру кадЂ С оф 1* н устане , нађе на свомђ асталу пи смо одђ Готвалда , кое iofi e оно изнвило , о чему самв н слут1о . О нђ е у писму увћраваше , да е у нбои оно су штество нашао , кое ће га са животомђ помирити , кое ће га усрећити моћи . Пћ1таше е, да л ' ће нћно срце одва жити се моћи , да га лгоби , да л ' iofi е рука шшђ слобод на . Позиваше се на сво знанћ нћгове прошлости , и пб 1таше е, да л ' она осећа , да ће сђ нбимђ моћи задоволБно По путу живота ходити . У томђ случаго полагаше онђ свого срећу у нћне руке , да е онђ као и она сиро танЂ , но да му нћгови изгледи болго будућноств обећа ваго . — Мати писмо исто прочита , па погледа пБ1тагоћи у С офјго. Ова падне на нћне груди , и призна iofi , да е дугожелћна срећа живота нћногЂ изненада предЂ нго из ишла сђ писмомђ тимђ. Готвалда затимЂ мон мати посћти . О дђ тогђ часа буду ГотвалдЂ и С офјн срећнБ1И парЂ младБ1 заручника. Само е вћнчанћ 1ошђ свршити требало. С офји е сама лгобављ бБ1ла; ГотвалдЂ само блаженство. fl самЂ 6 б 10 самв срећомЂ прјнтели мога усхићенЂ. ГотвалдЂ е морао често у ШтилебенЂ одлазити. ПочемЂ му е обећанћ службе осигурано, то е тамо спремао и намћштао свого опредћдћну кућу, гдћ ће нћгова породнца удобно живити моћи. Покадшто е повише дана

кзостаао, но сђ тимђ е др-aHiie виђенћ 6б1ЛО. Н самв чисто сумнно, да л' e икои uapt лгодји срећнјн бити могао, него што су ГотвалдЂ и Co^ia 6 б1ли.

К Н b И Г Е М Ж Е Н Е. КадЂ човекЂ кнбигу какву у руке узме и повезЂ iofi посмотри, одма му и жене мораго наумЂ пасти , ерЂ се оне сђ кнБигама у млогоме слажу, премда се међу собомЂ никако сложити немогу. Посмотримо наипре на кнбиги насловЂ; колико 6bi се манћ лгодш варало, кадЂ 6бј и жене на себи насло†или надписЂ кака†имале. МеђутимЂ ипакЂ , што е насло†у кнБИге, то е у жене лице, све се може на нћму чита. ти: име списатела, отца, краткји списакЂ садржан, кадЂ е на свћтЂ изишла и т. д.; но и наигора кнпига може лепЂ насло†имати; а зарЂ нема лепБ1 рђавБ1 жена. СадЂ узмимо еписакЂ типографски погрћшака и посвету кнБиге, као и брои колико е пута на свћтЂ излазила. Врло 6б1 добро 6бгло, кздђ 6б1 се и кодђ жена могло одма видити, каквш погрћшака и кодђ нби има, коме су се косветиле и колико су пута аморчићи лгобави нбине на свћтЂ излазили и понвлБивали се! — Колико 6bi полезно за лгоде 6б 1 ло , кадЂ 6bi и у жени као и у кнбиги читати могли, каквогЂ е садржан. — Да ли е полезна нли досадна, да л' е комед!а или песмарица , или е кака†шалБивБш или жалос.нши комадЂ. Неке се кнБиге и то рђаве по улицама продаго и наиболћ пролазе. — Многе кнБиге рђавогЂ садржан у злату блистаго, и наређене су у великолћпнимЂ орманима^ а добре прашиномЂ попале и само прошивене по буџацима чаме , тако исто бБ1ва и са женама , ако и не са свима. Многи лгоди купе лепу кнвигу, позлате е, па е у бнблттеку оставе, безЂ да е затимЂ читаго; да такови лгоди немаго прјвтелв, ове 6 бј кнвиге безЂ употреблћнн остале. Добре кнБиге ласно се и губе и краду, -— то исто ОБ1ва и сђ добримЂ женама; само се добре жене чуваго, да познатомЂ крадлвивцу у шаке непадну. Кнвиге, кое се млого читаго, особито оне изђ позаимне библЈотеке, дуго нетраго; искаллго се, исцепаго се и пропадну. 1)аци радо изгубе свов школске кнБиге , само да немораго учити , и лготе се кадЂ шмђ ifi когодђ нађе, исто тако и неки 6bi лгоди радо изгубили свое жене, и дали 6bi бакшиша ономе, кои бм ifi нашао и — за себе задржао. Искрене, честите, паметне жене равне су онимђ кнбигама , кое су пуне добрБ! изречени, полезнБ1 опомена ; оне су права златна зрна. Радине и прилћжне равне су економскимЂ кнвигама. — Напроти†зле. лукаве, злобне и брбллве жене сасвимЂ су наликЂ на млоге сада изилазеће кнБиге, кое нико готово и нечита , као што су неке досетке насрадинске, сановници , лажне HCTopie и картарске кнБиге. Што су за кнвиге стаклени ормани предЂ кнвижарама, то су за дћвоике балови, игре, шеталишта и друга овака нвна мћста. Ту се може наћи сваконки кнвига, чи-