Шумадинка

Ј Б^ограду 26. 10л1н 1855.

ЛИСТЂ ЗА КН&ИЖЕВНОСТБ, 3 А Б А В У I! НОВОСТИ. УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ П. Неиадовић%.

ТЕЧ. IV.

Ован листђ из.чаза вторниЕомт. и петкомЂ. Ц %на mv e за три м ^сеца 4 цванцнка.

JV* 01

ОВЛАДАНА Д У (краи)

А.

„Ко е то ' " запмтамт> а послћднћгЋ одђ калуђера. ,ко е то. што га у поноћи сараншете ? " „БраттЈ СераФимЂ," одговори оваи. „Одакле ? '■ ,,fl незнамљ , Mbi се за земне ствари небринемо.' .,Ал заппо га у ноноћи саранвдете ? " запБ1тамљ н. Калуђерљ неодговори ништа. Бдант. одг. искушеника. кои е мое пмтанћ чуо бшо, прође поредг. мене и шане ми на уво : „Себеубица !'• fl умало неклонемг. на землго. ал се ипакт, оснажсмт, и слћдовао самБ спроводу дс» гробла . кое е подђ брдомт. лежало. Овдћ станемо. Сандук!. буде краи гроба спуштент. . капакт. се дигме . и калуђери почну редомт. свомљ умрломт. брату „послћднћ цћливанћ" давати Безљ свћсти, извант. себе, а се крозн нби прогзфамљ. МГ.сецт. е ciao као данЂ ; — бацимт. иогледт. у сандуит.: „Великји боше! " викнемт. и паднемт. на землш. И самБ нћга видт: нћгово бћло чело, нћгову црну косу , нћгове модре усне. Онт. е 6 бјо омршав1о и опао, равант. каквомт. костуру. али ни у чемЂ другомЂ н!е се промћн1о. ДругогЂ н>тра нађемЂ се у ћелш манастирскои , опредћлћнои за госте. бдва самв се оногђ . што се синоћБ догодило, као крозЂ санЂ опо»1индо. НоћнБш онаи понвђ и дзнђ данаишБЈи угкасне ме- Ненолико дана морао самБ у манастиру остати. да се мало повратимЂ. За то време дознзмђ све , чуемЂ и више , него uito са «б Hje.iio. Одђ прилике пре петЂ мћсецји е братЂ СераФимЂ у манастирЂ дошао. Са собомЂ е донео препоручно писмо одђ кардинала изђ Болонћ. Оваи га е препоручјо за искушеника у манастиру и тако СераФимЂ ту остане. Нћгово тужно ћутанћ изчезне помоћу добре манастирске браће. Свак1и данђ 6бјо е веселји, премда е наи. већа мученн свомђ тћлу чинјо. Одђ еданпутЂ понви се опетЂ тешкосрдје на нћму. Онда се cBiro опетв клон!о. По цћо данЂ Hi'e ништа roBopio, На то се мало мотрило, што в онђ свакји данЂ одђ свое ране понешто скраћивао: ceaKifi е то тћлесномЂ страданго нћговомЂ приписивао. ТекЂ после неколико недћлн опази се, да Серафимђ ништа друго осимђ воде неу.кива. СвакЈи данЂ 6bio

е c .ia6in , блеђш и мршавји, никакве молбе нис}' у станн) бмле, склонити га, да кои залогаи у себе узме. Сђ наивећомЂ снагомЂ духа c-HOcio е СераФимЂ муке оне, кое е самЂ себи налагао. То е 6bi.io мученћ, какво безЂ особите величине духа Hie могуће издржати. СераФимЂ се шесетЂ и еданЂ данЂ тако мучЈо , сваKifi данЂ е помало умирао. На осамЂ дана предЂ смртв свон), морао е у постелн) лећи. НћгоВЂ послћднБЈи часљ дође, онђ остане предузећу свомђ вћранЂ и умре безђ едногЂ уздисаа. — „То е 6bio нашЂ бћднБш ГотвалдЂ!" ТеобалдЂ ућути. и погледа на све стране, како е друштво оз 6 илбно размишлнло о жалосномЂ концу Готвалда и нћгове две невћсте, „Страшно, ужасно ! Сироти родителБи и сродници ! * повиче она у црно обучена госпа . и брисаше еднако сузе изђ cBoifi очјн). „Tin су ванобичаино свладали свош душу, ерЂ заиста обични духови нерћшаваго се тако лако , свомђ животу конацЂ задати"; рекне еданЂ господинђ. Тако и остале rocue рекну по кого илн су ћутале, али е свака плакала. СамЂ докторБ ћуташе. „Томе самБ се и надао", насгави ТеобалдЂ, „да ћете противЂ мнћнјн г. доктора одважностБ Готвалда кђ себеубЈнству као величину духа примити, и да ћете ." ДокторЂ се на то гротомЂ насмће. Цћло друштво погледа озбилвно и лготито у нћга . и нађе се увређе но да се онђ жалоснимЂ чуствама, кон су свакогЂ обузимала. управо подсмћва. „Шта е то?" рекне она млада удовица . какво е ваше срце, кадЂ е оно и при овои жалости тако весело ? Нознае се. да сте докторт.; за васЂ е дабогме свака смртв, свако убшство лудор1в." ,,Н нисамБ попода дао тои вашои лготиби , леиа госпо. свему е кривЂ мои прјнте.и. ТеобалдЂ , што насЂ е тако ноплагшо. текЂ само да одржи побћду нада мномђ" одговори докторт.. „Шта ! ЗарЂ Hie истина бмло, што сте намЂ причали господине ? " запБ1та она у црно обучена госпа. „Истика е, госпо." одговори ТеобалдЂ, „алн кадЂ вамЂ кажемЂ. да самБ н онаи несрећнми ГотвалдЂ, лако