Шумадинка

у Б-кограду 29. lOnia 1855.

HTIAlIIIi. листт> за КНБИЖЕБН 0 С Т ћ, ЗАБАВУ И НОБОСТИ. УчредниКЂ и издавателв Лгобомирљ П. Ненадоввћ%.

ТЕЧ

. iv. |

Ован лнстћ излазн вторннЕОНЂ и петкомг. Цћна му e за три м-ћсеца 4 цванцика.

JV? 62.

ЗАГОНВТКА. РечБ самБ Ma.ia a .i' знатна одавна, Мон цела три су слога главна ; Пре нег' тебе мене богљ сатвори, Па чрезЋ мене т сада мука морн. ~l'~ i' : * ЗбогЂ мене тм данасг умортћ трпишЋ, Ал' ме опетт. зато радо гледишЋ ; Особито Д^ца мене траже, Са мномђ маика очи јнм -в замаже.

Прво писмо мое мале рћчи, Свагда лмдма у Ј стима звечи; А заднн три громно дћнство значе, Кадт> се п%ва или кадт. се плаче. ■ •V- ¥ * Четнр' писма безг првога значе Исто д4нство, само кадт. е нче ; А кадт. пркБш слогљ предметнешт. трећемљ. Тад' се свакомт. око врата крећемт.. ■v- * •i'. Ако л другомг, петомт. н четвртомч. Писму додашт. едно азт. на Kpaio ; Тад' постанемт. животно безЋ перн, 1Пто ho старо на трн ноге келн. * n5 змн пето а и треће писмо, ПакЂ погледаи землго на ко он смо, Нсмож' 6б 1 тн да се неЗачЈдишт., И могућство бож1е неславишт..

Име мое само ти се каже, Нитн мисли, да т' ко зато лаже ; Сама т' р-ћчца да погодншђ води, Hie тежко; деде сад' погоди! •А. П

МИШЂ С А М Б А Р 1. (или BtpHO npiflTenbCTBO животинд) У великои еднои шуми, гдћ се сјнсетљ дивлачи налазило . станло е на едном -б високомђ дрвету гавраново гнбиздо . По тои шуми често се ловило. Тако еданпутљ дође ловацЂ еданЂ, угледа на дрвету гавраново гнбиздо, и запне свош мрежу. Ово гаврана уплаши, кои сваконко размишлнвати почне, и наипосле помисли : „да ли оваи човекЂ жели мене , или другу какву животинго уловити ? то ћемо башЂ видити ! " МеђутимЂ е ловацЂ посуо землго пшеницомЂ, мрежу намћст |'о , и стао мало на страну. Наскоро затимЂ дође еданЂ голубЂ. а за овимђ читаво лто други голубова . и сви се спусте на пшеницу, безЂ да су мрежу смотрили, и тако се сви уеданпутЂ похвагаго. Ово е нко обрадовало ловца , кои кђ мрежи и лепршагоћимЂ се голубовима потрчи. Али у исто време онаи голубЂ , кои e првми слетш , предложи осталимЂ голубовима : „покушаимо сви сложно одеданпутЂ у висђ полетити, можда ћемо моћи и мрежу подићи, а овако, ако се кудЂ кои лепршамо и отимамо, заиста се нећемо отети, зато дакле сви сложно, еданЂ за све и сви за еднога полетимо." На ово мнћше сви голубови, само да бм се спасли, сђ драге волћ пристану, и полете сђ мрежомЂ у воздухЂ. СадЂ е ловацЂ за летећимЂ голубовима морао трчати и гледати, гдћ ће пасти мрежа : а гавранЂ сасвимт. безбрижно помисли у себи : „трчи, трчи! да видимђ башЂ, како ће се та комед1Л свршити!" Но кадЂ мударЂ предводителћ голубова види. да ловацЂ непрестано за нБима трчи и гледа , гдћ ће они на землго пасти , проговори своме друштву : „видите, како нашЂ гонителв и непрЈнтелв за нама трчи, да нзсђ опетЂ макако ухвати , и доиста ухватиће насЂ, ако овимђ правцемЂ летимо; него знате шта , да бм насЂ еданпутЂ на миру остав1о , полетимо пре;;о брда и стрменБ! кршева: а одавдћ не далеко налази се една нруга , у KoioS мои врлми прјателв мијпђ живи, па чимђ нћму одемо, одма ће намЂ мрежу изгристи , и овога насЂ робства ослободити." Тако и буде. Голубови по мудромЂ савћту свога предводители узму другш правацЂ у летето , и тимђ исчезну изђ оч!го свогђ непр!ителн.