Шумадинка

У Б^ограду 12. Августа 1855.

ЛИСТЂ ЗА КН &ИЖЕВНОСТБ, ЗАБАВУ И НОВОСТИ. УчредниКЂ и издавателв Лгобомирљ П. НенадовиКт,.

ТЕЧ. IV.

Оваи листђ излази вторникомЂ и петкомт*. ЦЗзна му g за три мЗзсеца 4 цванцика.

№ 66.

ЧОВЕКОМРЗОСТБ ИЗТ» НЕВФРНЕ ЛШБОВН. (Новела лреведена ст> Шмачкогг.) (продулгено.) „СадиЈ мозкете ваше прекинуте послове оиетљ продужити!" викне оиђ, отишавши кђ вратима оне собе, у KoioS су се остали задржавали, кои одма ступе у крчму, и са прождрлБивимЂ очима стану нагомилано злато на асталу сматрати. МладићЂ 1 имђ рекне: .,Ево л самв сђ еднимЂ изђ такозваногЂ друштва човечЈегЂ, еданЂ малми посао заклгочјо. и примјо едну част^ погођене награде. За мого потребу н ћу половину узети а остатакЂ е вашЂ; Ето. подћлите !" и тако одвои рукама одђ прилике половнну злата и метне у цепове . а другу половину гурне презрително предЂ нви. Као гавранови на мрцину, нападну ови садЂ на новце. „МирЂ !" повиче младићЂ громогласно . и потегне песннцомЂ на асталЂ. да су дукати звечали. самв казао, да се равно свима подћли! Тм Каетано дћли!" НаслонћнЂ на еданЂ стубЂ, гледао е онђ равнодушно и са некимЂ гнушанћмЂ, докђ се дћлћнћ вршило , а кадЂ се ово оконча, проговори .,Што се тиче вашегЂ у будуће заниманн, мои е совћтЂ таи, почемЂ ваши послови овд1. више неиду добро, да ступите у гожну воиску, кодђ Перцела и Фетера. тамо ћете 6api> шшђ покадшто плнчке имати."

„А куда ћете вм хопочитан],мЂ,

|ћи ?" запмтаго га неки са стра-

„О дђ данасЂ су свезе оне. кое су васЂ за мене свезивале. нешто вашимЂ собственимЂ заклгоченћмЂ , а нешто и добримЂ упутствомЂ госнодина полицаиногЂ министра Мадраса сасвимЂ разкинуте." Одговори оштро младићЂ. ..fl вамЂ дозволивамЂ. да можете слободно ићи, к уда оћете, безЂ да мене ПБЈтате; и зато се надамЂ . да неће ни мене нико одђ васЂ хтћти пмтати, куда ћу л. Па садЂ сђ богомЂ ! и да се више никадЂ невидимо !" Сђ тммђ рћчма изиђе гордо на полћ. Дуго е јоштђ транла ука и вика у овои лоповскои рупи, докђ зора ове птице, кое свћтлоств нетрпе. на све стране и по свимђ улицама неразтера.

II. Ko-i у станго пондт' онаи часЋ, Нада .побовт. у омразу пређе — ? То cv часи кад-в небееа плачу. Левичнип.. nieTpo Албини, — гако се зове онаи младићЂ, когђ смо у почетку у онако бћдномЂ друштву видили, — бмо е смнђ едногЂ честногЂ трговца изђ ломбардиске вароши Бергамо. — ПунЂ чезнћ за знанћмЂ: почео е шшђ младЂ вмсока училишта иосћћавати, и ca свомђ снагомЂ духа свога, преда се онђ науцм лћкарскои. Сви про«>есори уважавали су га зоогђ нћговогЂ особитогЂ прилћжаша, и ласкали су себм надеждомЂ , да ће албиниева снина будућностБ еданЂ зракт, и на нби , као нћгове учителћ, бацмти. Ho П1етро угледа на едномЂ балу, у нћговои вароши, Лучио ди ФЈорини, кћерЂ едногБ млћтачкогЂ благородника, и нћгово се срце обрне сасвимЂ овомђ гордом -Б цвету ИталЈе. Онђ е лгобш ту дКвоику са цћлимЂ жаромЂ гожне тал!анске страсти, и наскоро е уживао блаженство одазване лгобови. ОтацЂ Луч!е , примћтш е истина сђ негодовашемЂ ову растећу лгобавв између нћгове кћери и едногЂ грађанскогЂ cbiHa, и показао се често противантЕ.: алЂ е ипакЂ 6бш врло слабЂ, као и свакш отацЂ, кои едну кћерБ има. да са енергЈомЂ овои лгобовн границе стави. Албини сврши сб добрБ1МЂ успћхомЂ науку, и до6^ie докторску диплому. 1оштђ едно практично путованћ, по гожнимЂ краевима Итал!е, Грчке, Француске и ШпаHie. за свое усовртиенствованћ валнло му е учинити, па да светћш бракЂ nieTpa и Луч^го за свагда венча. ТежакЂ е обш растанакЂ, и еамЂ старБТ Фјорини проливао е сузе, видећи кћерБ свого, — нћгову ока зћницу. -— као што го е називао, гдћ е одђ жалости готово изванЂ себе дошла. Сђ тихомђ борбомЂ морао се Албини изб наручн свое лгобезне изтргнути. Да б Б1 дакле Луч!го колнко толико paseece.iio и бригу ioS разтерао, заклгочи нћнЂ отацЂ. да е у Млћтке одведе; и таи намишлди и изврши. Ичпрва nie се она могла принудити , да участвуе у веселама салонскимт,. и посвети се сасвимЂ лгобови свога