Шумадинка

271

Заиме бож1е, умирнте се , чилостива госпо. Све е изгубл ^но, ако се дозна да сте извћштени. Само вамт. ioiuTt толико у иратко казати могу. Чуваите се вашегЂ брата Михалн, клон те га се као лготе гу« „Мати ! мати ! ти си побледила ! проговори страшлј>иво Хедвига, и хтКдне iofi у помоћг, притећи, но ова се охрабри и рекне .,nie ништа," затммт> се окрене кт> IlieTpy: „знате ли bi>i то зацћло, господине . ерт> тако ми бога а немогу iouiTT> да вћруемЂ . Мое ми мести, госпо, истина е !'• „То примите мош наивећу благодарноств. а уедно и мое кћери ! Нека дођу. нКне убице ! само преко моп> мртвогт. тћла води путЋ к' нбои ! Свака е мати лка, кадБ опасностг, животу н К ногћ дћтета прети !" — ЗатимЋ . пошто се мало окрћпила, запита га: „Има ли каквогЂ годђ средства за уклонити ту опасностБ ?" „Л знамт. само за едно, а то е: да се, што ире могкете, одма, удалите изћ Пегате, безв да когодћ дозна кудЂ сте отигали." „бств. ал' куда ћу ? н caMi. свуда неиозната. О. то е ужасно !" рекне удовица и метне мараму на очи. „Ако васЂ смемЂ савктовати, то ћу бмти тако слободанЂ, да вамЂ поредт. савЈ.та могћ и мого помоћЋ понудимЂ. И caMfa наименованЂ ма1оромЋ кодћ Хуннди-Хусара, и уштру ћу рано у КоморанЂ ићи, тамо е. мои будућш гарнизонЂ. Тамо ћете подпуно безбНдни бмти." Рћшително одговори удовица: „Н пристаемЋ . и повћравамЋ себе и дћте мое вашои заштити." „Нећете се за ваше повКрен!. каати !" рекне Албини. поклонивши се. „Уготру рано. на два сага предЂ зору послаћу вамЂ мон кола. fl ћу васЂ самЂ, изваиЂ вароши очекивати, да бм тако свако подозренћ уклонћно бмло. -— Но садЂ ћу да се удалимЋ." — Албини се удали. (продужиће се.)

И И С М 0 ЈЈбеове свктлости кназа, писано г. Рад. П. Дамнновићу npedctd. Вр.т. Суда, нои е, 6aeehu се са ceoioMt> и господина jnaiopa Mutue фамиМомЂ у Глапхенбергу, блаженопочившои госгтођи Клеопатри, са ceu.na , cee могуће услужности и неге чишо. — Саобгитаватћи oeo ггисмо пуно н^жногг чуства, и племените признателности. саобштаваћемо и у будуНе читателЂима cee оно, што се односи на споменЂ, те, добротолњ ceoioM7> у србству единствене душе. Лњбезншп Г. Да.панонику ! Ако е ишта на свету кадро ублажити иоле тугу уцвелћногЂ родителБсиогЂ срца за изгублћнммЂ чедомЂ своимћ , то е заиста ysacTie, кое при оваквомЋ обстоителству и сродници и прјнтелЂи и осталми светЂ, у жа. лости тужнм родитела узимаго. Вм сте лгобезнми господине, као што самБ разумео, у страномЂ и непознатомЂ свету удалКнои одђ родителл и приснм сродника незаборавлКнои кћери moioh Клеопатри , наинћжше и наиохоTHie свакога рода услуге указивали. Вм сте и у болестн нћнои и при емртномЂ часу, и наипосле око леде-

н огђ тћла нћногЂ све оно чинили, што е само наисмнреHifl христјлнска душа. и наиболћ срце чинити кадро. Као родителБ, господине, л мислнмђ и благои сћни вћчно упокоене предобре кћери мое за доста учинити, а у исто време и мого дужностћ испунити, долазећи за све ово изнвити вамЂ мого наиживлго и наитопл!го признателност!.. Примите при овоме увћренћ мога срдачнопз благоволен1а, сђ коил 1 ђ пребивамЂ, вамЂ благонаклонвш А. КарађорђевићЂ. — У Брестовачкои банли 25. lO.iia 1855. године.

III Т А С У Н 0 В И Н Е. „1. Авг. ноћу наиђе едпа еагозна патрола па неиолико козака, гд-fe се потуну изт. пушака, и одма разиђу ее. Обадве воиеке незнагоћи шта е бнле су ее узбуниле." О томе различите новине овако пишу: „1. Авг. предт.зору ударе сагозницм еа 5. хил. на десно крило Руса, гд4 су се пуна четири сата тукли. 1^2 вонника погинуло е одт> сагозника а 2<>i одт. Руса. (Жур. де-деба.) „Опетљ едну лаврову граму уплела е наша воиска у свои вкнац-1,. i. Авг. ноћу напдлн еу Енглези са 8 хил. воннш:а на Русе изненада, освоили имђ и разорили едну батерпо. Одт> стране Кнглеза погинуло е 320 воиника, а Руса кое мртвм кое ран'ћнм нма преко .">оо. (Енглеске новине 7'апмсг.) „Изт. поузданогт, извора можемо лвити, да д'у саадзницм eais хил. вонннка ударилн l. Авг ylO сати ноћи на рускш 'i. баCTiotrB, но буду жестоко дочекани и тако no6ieHH, да су сутра дант, ваздант, имали noc.ia да сарангого евое мртваце. Томт. прилнкомт. погинула еу два сагозна генерала, официра и 7^0 солдати, на страни рускои погинуло е само 4 офицнра и "Iсллдати. (прапске: Крапц-Цаптунгч.) — „Дакле све ближе и ближе иде ее одсуднои бнтки. Судбина Севастопо.ш скоро ће се свршити. l. Авг. бмо е одважнми и ужаснми горншт,. т сати трано е бои. Руси су изгубили томт> прнликомт, 11 топова, н два магацина отишла су у воздухт,. 10 хил. сагозника борило се противу обкопа рускн. Крвг, е потокомт, ишла. 34 официра руска погивуло е, н 2^32 солдата. Ову ужасну битку платили су и сагозници са 1855 мртви н 62 ран-ћна. (Бечке: Ост-дапче-постг.) —- Овоме рату нема краа. ПоследнБОмт, биткомт. одт, 1. Авг. обадве су стране тако разнреие да ее немогу дотле помирити докт, едногт, воиника трае. бдант, кон е битку !• Авг. очима сконмб гледао пише: да такове крваве битке ioinте нсторјн непознае. 60 хил самзннка сукобило се са 80 хнл. Руса. Битка е транла 18 сатн. Руса е пало 2890 а сагозника око 2 000. (Фремден-блатг.) — бдва еданпутБ прекиде се тишнна ратиа кои е онако дуго транла. Bpeha, у Koiofi е судбина Европе завезана почин4 се дрешитн. Витка кон се 1. Авг. догоднла осветлала е руско opy^ie, и показала сагозннцима, да е тврдљ ора , когт, су ради да зубнма разломе. Русн су славно одбили нападаић Сагозника, кои су са свомђ CBoiowB и сувоземномт> и морскомв силомт, Ј. Авг. ударили бмли. Руса е погинуло 192 свега , а на страни сагозиика преко 1 хилнде само мртви. (Србски Дневникг.)