Шумадинка

У Б&ограду 26-. Августа 1855.

Ш71ДД11КД. ЛИСТЂ ЗА КНВИЖгВНОСТБ. ЗАБАВУ ш новости. Учредниктв и издаватела Лотбоиир-љ 18, Ненадовићљ.

ТЕЧ. IV.

Ован листт* азлаза вторникоиБ н петком%. Цтзна иу ft за тра м &сеца 4 цванцнка.

JW 70.

Ч0ВЕК0МР30СТБ МЗЂ НВВЂРНЕ ЛГОБОВН,(продужено ) По некомЋ времену. пошто е Каетано подуго сљ наслонћномЂ главомЂ на ру.ку у пушећји се пламенЂ жигкка гледао, проговори: „Овдћ е добарљ сов1јтђ скупт>. Онаи младићЂ , комћ сте се вм повћрили. као да ше башЂ занатомЋ бандитљ. (з л о д ћ if) зато валл добро на две точке пазити, прво на предосторожноств , друго на двоструку предосторожноств. €рЂ ил' е онт. какавЂ извћштенми маисторт. лтде оладити, и зато предосторожностђ треба, или е какавЂ таинми шпјонђ. и зато е двострука предосторожностБ нуждна !" „Ахђ боже. шта ће се чинити!" заечи навово касирЂ военми, и почне се грчевито на столици окретати. „Наиболћ е за садЂ то, да вм вашу убиства шпекулац!го одлонште на јоштђ неко време, ал жертву да никако изђ оч1го неизгубите. Остало ће се наћи." Ma.ifaiK оваи злодћи. Михалв почне наново нукати. кадЂ види да свои наими/.ш планЂ јоштђ одлагати мора. „Та ту непомаже стенннћ ни урликанћ!" иовиче нестрпћливо Каетано. „да нисте вм онако будаласти објли, неповћровати се Moioft вћштини. коа е толико пута већЂ чудеса чинила, то 6bi ваша стварв садЂ у врло добромЂ станго бмла, СадЂ сђ 6 огомђ , мои драгЈн попечителго repreioee Финансје. Ова е ноћБ врло благопр1атна и поспћшна . па зато идемЂ да јоштђ неке послове извршимЂ." Сђ овммђ рћчма nonie Кавтано свое вино, рукуе се са крчмаромЂ и изиђе звиждукагоћи на полћ. НеутћшенЂ слћдовао му е и Халоши, и одкотура се кући CBoiofi. После безспокоине и безсанне ноћи, рано устане и оде у обиталиште сестре свое. На степенима еретне га Анинка, стара доикинн нћгове сестре, кон е исту изђ милости кодђ себе држала. „6 ли твол госпон и господична већЂ устала?" запита е онђ. Зачуђено иогледи га садЂ баба ова „Н питамЂ, есу ли госпе већЂ устале и обукле се ?" „Аи Исусе мои! та оне су већЂ јоштђ пре два сата отишле, и садЂ су већЂ преко caiio брда!" проговори стара. „Јоштђ одђ синоћ&, кадЂ су кући дошле све су спремиле, оакЂ су готросЂ пре зОре устале , сћле на

|кола и некудЂ отишле. Куда ? — незнамЂ! Н мислимђ то вм морате -болћ знати него а." Халоши побледи при овимђ рћчма, и изгледао е као да га e душа оставила, дамари cv му престали куцати. онђ е бмо као громомЂ иораженЂ. Зло ! П самБ издатЂ !" заурла онђ , потрчи низђ степене, и упути се свомђ обиталишту, „Хи. хи, хи! МихалБ е полудјо !" закикоће баба „Зао човекЂ: увћкЂ самв говорила. 6 огђ ће казнити еданпутЂ !" дода она тресући главомЂ. Халоши дошавши кући. нађе сдногђ ОФицира изђ стана гергеЈовогЂ, кои га одма к овомђ нозове. Готово обезумлћнЂ ишао е онђ сђ овимђ оФициромЂ. кои му е непрестано путемЂ нриповћдао како ће скоро опетЂ битке бмти и обомђ подобно. но Михалт. Hie ни рћчи чуо ни разабрао. Мало ча тб1мђ. стано е Михалл као аветина блеДЂ, предЂ ватренммЂ окомђ Герг<чов1 >1м1>. „Но, господине касиру." проговори Гергеи: „та им изгледате као да сте четрнеслм, ноћји у неспаванго и niннкама провели: шта вамЂ е ?" „Hie ништа господине, мени се то често догађа. имамЂ настЈ ПЂ v цћломЂ тћлу, грчеви проклети !" „СадЂ nie време грчевима. господине касиру!" одговори шалећи се врховнБш оваи повелителв. „Операрацје починго, зато самв васЂ и дао звати, да одете кодђ могђ генералногЂ квартирмаистора, и да одђ нћга упутCTeie примите. Л се осланнмЂ на вашу, већЋ познату ми точноств , у набавланн! потреба за мое воинике. Сђ 6ОГОМЂ !" Сђ еднммЂ величественБШЂ знакомЂ руке, одпусти га Гергеи. Халоши изиђе готово посртагоћи. наполћ. У. ГИоб срце куца тнхо, Моа душа већ-h нестрепн. Алн зашто ? — незна нико, КромЂ 04ŽH) еднм лепБ!. У Коморану е владало живо комешанћ. Сђ концемЂ месеца ГОнјн onepat\ie опетЂ су се имале почети, и воиска се Клапкина са ГергешвомЂ сагозити, пакЂ онда заедно на непрЈателвску воиску на отвореномЂ полго на-