Шумадинка

282

Путугоћи. приповћди Албинн CBoiofi супруги исто-| piio шивота свога и нћгова досадашнн заблуђенл н no -i грћшке. По свршетку приповћдана загрли га тронута Хедвига, и рекне му: „ Милбји мои Албини ! Невћрна те e' лгобовЋ човекомрзцемЂ учинила — вћрна ће те лго 6 овђ са човечествомЂ , са светомт. и сђ тобомЂ самимЂ помирити!" СПОМЕНН ИЗЂ ПАРИЗА. (продужено.) Сђ оне стране ове праве Оазе, пуне учтивости и лћпогЂ вкуса, подижу ce сасвимЋ на краи баште, велика дрва , жалостна у зиму , тавна у лј.то. Ова удалћна шумица сачинлва скоро пустинго у башти. Има много прилћжнм шетаоца, кои и незнаго за ову тавну, у тишини лежећу шумицу. Не бш човћкЂ ни мислш, да се налази у средЂ едне одђ наивећи и многолгоднш европски вароппи. КадЋ 6б1 се човћкЋ на еданпутЂ нашао у сћнки ове скоро друиндске шумице. Нико тамо неиде, изђ узрока, што човћкЋ неможе тамо никогћ видити. Н о кадкадЂ се случаино ту наиђе на каквогЂ усамлћногЋ шетаоца, кои провађаго свое дуго врћме, скоро увћкЂ свое дуго врћме лгобави. Ту ее налазе доста бћлм мермерски штатуа. а башта е пуна штатуа. Стародревностг, и наиповјн врћмена, стара Грчка, старми Римђ , ПаризЂ, мермерЋ. каменЂ, тучЂ: све се ту у излишеству налази, у штатуама изображено. Пођите напредЂ. ос гавите на страни оно мало езеро , гди се играго црвене рибице, пакт,пенгоћи се по неколико басамака, 6w ћете на шеталишту поредЂ обале. И ово шеталиште има свое опредћлћнћ: овуда се шетаго филозофи . Овамо доиазе умни лгоди у своимђ срећнммЋ магновенБима, надЋ стане ммсао; овд1т говорникЂ изђ камере депутираца на тенани приуготовлнва свое слово противЋ каквогЋ државника, кои опетЂ одћ свое стране ммсли на опроврженн, кон 6w му се могла навести, и на оно, што 6w требао одговорити. Ово шеталиште поредЂ обале жалостно е и усамлћно. Рћка Сена тече полагано при поднож!го , а улица Риволи протеже се поредЂ другогЂ, овомђ противоположеногЂ шеталишта, то су башЋ двћ противности у раздћлћнго баште. Тамо е доле хука буна, а овдћ е тишина ; тамо е доле посао и дћланћ, а овдћ е Mticao; — између ове ларме и ове тишине. између дћла и покон, измећу улицеРиволи и рћке Сене, између трјумФалногЂ свода (1'агс de tciomphe de i' etoile) и двора Тилћр!е, шета гхо еданЂ жалостанЂ и срећанЂ лгобезникЂ, кои санн, и кои се нада ! А шта му чине властв, сила и тавностЂ, слава и немирЂ^ тр1умФалнми сводђ и кралћвскш дворЂ ? Онћ е наисреfiHin, наимудр!и на овомђ свћту, или шштђ болћ . онђ е еданЋ единми срећнми. Само е онђ мударЂ, смланЂ, славанЂ, паметанЂ, — онђ лгоби ! друге бриге нема. На краи овогђ шеталишта чуе се радостна и весесела вика. То су наилћпша дћца у Паризу, кол се предала cBoiofi забави. Одбаците ваше филозофично умствованћ, ваше дубоке ммсли, пакЂ идите, те гледаите ову лћпу дћцу, кон играго , гледаите пролеће човћче. скогђ живота у свомћ цвћту! Мм смо на обали малогг ез-ера, гди е бћлми лабудЂ вћтровима предао свон крила, не далеко одђ мале баштице, кого е царЂ НаполеонЂ дао

УР е Д ити за свогћ cbina, кралн римскогЂ , жалостно мало јкралћвство одт> нћколико четвороуголнм стопа, кое e .царе†смнђ у онаи ncTtifi данЂ H3ry6io , кадЂ е отацљ H3ry6io ПаризЂ и Римђ , Французску и Итал1го и цћо свћтЋ ! Кукавно дћтенце! умрло е тако рано 1 оштђ као кралв и то кралв Рима ! У време голшске паризске реBo^j^ie 6б1ло е у Европи три млада мужа, кои су сћдили на басамацима великогЋ престола: бданЂ е унукЂ иаревЂ. смнћ царевЂ. другји е законнми наслћдникЂ престола, кои е 6bio престолЂ кралн Луи XIV. ; а трећш е смнћ револуцје, кон га е она посннила, кол га лгоби, кол у нћму полаже толику надежду. — НаполеонЂ, Бурбони, Орлеани ! ■— Нема ништа лћпше ни красше за око и уво, него гледати и слушати ову малу паризку дћцу. Мати ifi доводи у тилћрЈиску башту , и одма радостно трче они на свои свакидаЈлнЂШ састанакЂ. Изћ нђ 1 овогђ дрзновеногђ погледа, изђ HtioBiji руменм ycTHifi, изђ нб Ј овогђ руменогЂ, здравогЂ лица види се наилћпшш узрастЂ. Свака мати, што е наиболћ знала, украсила е свое дћте. У цћлои вароши нема за нђи доста чишпи, свиле, сомота. Они, безЋ икакве бриге, као што е обично у дћтинству, ммсле само на увеселешн ; они нредузииаго разне вћште игре у коима се већЂ показуе нбјовђ духђ и Hi»ioBa храбростБ. У овммђ тћлеснммЂ играма нема вике, ни ларме, нема плача, нема страха ; онаи, кои е бмо излупанЂ опетЂ устане , и наново опетЂ започне борбу. Одђ ово доба одкриваго се сви урођени дароеи ове деце. Међу малммЂ дћвоикама наћићете све склоности едне жене, вдна већп ашикуе и допада iofi се нћна мала бћла хаЛБИна ; една е опетЂ заммшлћна и усамлћна сана о небу и у себи повторава лћпе стихове Ламартина; друге су опетЂ живлћ и нес г гаЈпн1е , као муЈпкарци, уплету се у нбшве игре, и нби приведу, да се повинуго свима Hsioвимђ дћтинскимЂ женскимЂ ћудима. Колико самБ ifi н BH f i,io у H^ioBoK десетои години , кое ће бмти лћпе, као анђели ! Растећи струкЂ , летећа коса , мале ручице ' Мати ifi гледи са сузнммЂ очима, сђ радостнБ1МЋ срцемЂМати Паризкинн поноси се са своимђ сбшомђ , и срећиа е са свошмђ кћери. Млада мати, кол води за руку свогђ десетогодишнћгЂ СБ1на , иде тако гордо и поносно , као да е супруга ФранцускогЂ маршала. Млада мати, поредЂ кое сћди нћна ћерка одћ десетЂ година , тако е брижна и немирна , као да iofi е ћерка двадесетЋ година стара, Ни у еднои вароши на свћту немотри се тако оз 6 илђно на дћцу , као у Паризу. И сама су дћца већЂ упознала, свое достоинство и готово цћло величество дћтинства. СлЈге говоре сђ нБима сђ ВБЈСОкопочитанћмЂ; родителбн сђ нБима нћжно, говоре; дћца се поздравлнЈО и нбима се клана, као и лгодима- МалммЂ дћвоикама исто се толико ласка, као и младммЂ господичнама. Париско дћте руча за асталомЂ са своимђ родителБима: оно проводи дане кодђ свое матере у салону ; оно иде у шетнго сђ матеромЋ ; оно видн и наитаАше сузе и смћхЂ свое матере ; шштђ зарана научи оно ncTopiro свое Фамил!е, нћну срећу и несрећу, нћне надежде; оно постане шштђ зарана озбилвно , и паризско дћте чини правБЈМЂ човћкомћ TOj што оао може дуго колико хоће, и сасвимЂ остати, као дете. (краи слћдуе )