Шумадинка

287

му срећу за нћгово избавленћ жквота, и притомЂ се видило. да су сви осећалн да е ту пуна таине, надземна сила д¥.иствовала. Но кои бм могао изнснити свезу. кон e ow.ia међу преповеђенммт. догађаемљ и иисмомв, кое е мои npiaтелв ХенрикЋ после некогт. времена примт . са овммђ садржаемг: U Маpieneepdеру 2. Ман 78ft Предрагји с w н е ! У ужасномЂ страу, пишемЂ ти ово писмо, и закиинћмв те. да бм ме са неколко своеручнв1 врстш yM«pio, ако си јоштЂ живљ. Ахт>, здраво се морамЂ бонти , да сам*. те већг. оплакала, ерЂ ужаснми норазЂ , кои ми е санЂ прошле иоћи представш, и садЂ ми се диже с' такомђ живосћу, да то морамЂ за нешто вмше , а не само за еанЂ држати. Чуи ! „ fl те опазимЂ иа кншанЂ намештена и привезана, на кои су непрЈателви своа тапета управили; наскоро удари едно десно, а друго лево одђ тебе, но тм останешЂ , за чудо поштеђенЂ. При свакои светлости, коа е произилазила одђ избацмвани непрГнтелвски топова, повикала сам1> а изђ свегЂ гласа твое име. ерЂ ми се чинило, као да бм ти свезе, коима си стегнутЂ 6 бш . прекинути морао, чимђ бм гласЂ еладке лшбови маикине чуо. Н и ако самг. се изђ све сааге напинлла, то e мон страшлвива вика прелазила преко устана мои, као слабми дисаи. и тм ниси чуо. — СадЋ н опазимЂ, како се еданЂ топђ другачЈе окрене, а не као сре; тане бм те морало погодити, то ми е казаио мое слутеће маичино срце, и јоштђ еданпутЂ целу снагу мои npciio упингоћи, изиђе ми за р}'комЂ гласнО ј 1'вое име , Хенриче мои , произнетн, тако дко, да самЕ. се и сама з 6 огђ тога пробудила; но шштђ пола снивамћи, пола будна, оназиласамв, како си мои гласЂ чуо, свеза се ослободш, и како си полетго у мол наручн, опазила самБ — да-ли отворенммЂ или загворенммЂ очима. ни сама немогу казати — како у истомђ тренутку опегЂ едно ђуле удари управо на оно место, на комђ е твое срце куцало; но сздђ на дрвету, за кое си свезанЂ бмо, буде начерганЂ твои ликђ ; а тебе самогЂ дргкала самЂ н спасена у лјомј ^ наручго. Да е то све само санЂ бмо , сздђ морамЂ и сама признати но то е бмо ужасанЂ , жнвђ санЂ , и а зацело морамЂ држати, да си се тн. у томђ часу, надазш у великон опасности ! — Но да-ли си тм дћиствително сретно ioK избегао . као у момђ сну! — даи Боже ! — Но пре него што одб тебе одговора доб!емЂ. никако се немогу умирити. превео Д. Н. П.

М Р В II Ц Е. — Кралг. еданЂ даде едногЂ подачника свога погу бити, Cmhobii овога учине између себе созаклет ^е противу живота кралћвогЂ. Ово се осуети и они падну подђ судЂ. Мати НБиова иоднесе кралш npomeHie молећи за милостђ. „То е за чудо" рекне iofi кралБ, „да ме вм садЂ за милостђ молите ; а за мужа вашегЂ ни сдногђ корака учинитн нисте хтели." „МужЂ мок" одговори она" ние бмо никака†преступкикЂ, па зато нисамв за нћга ни чолила. Али су смнови чои преступницм."

— 6да »ђ ИрландезацЂ приави се у Лондону кући еднон, кол е служитела за себе тражнла. На пмтанћ: шта е онћ ? онђ одговори: Н самг, ЕнглезЂ. Изђ когђ гро«»ства ? Изђ Дублнна. Па како се можешЂ за Енглеза издавати, кадЂ си тм рођенми ИрландезацЂ? „Дакле. господине, да самг. се н гди у штали род!о , по томе бм нспало то слћдство, да самг. л конв ? —■ Болестннку едномЂ, кои е на самртнои постелви лежао н кои е сасма нерадо на таи далвнми путђ у друrifi светЂ полаз!о, дођу познаннцм и пјнателБи, да га охрабре и поутћше. Тако му еданЂ између овм рекне: Буди гонакЂ, та тм добро знашЂ, да свакш у жнвоту свомђ еданпутЋ умрети мора." Та то ђаво и естБ, одговори болестникЂ, ерЂ да се по десетЂ и дванаестљ пута умире, мени не бм садЂ башЂ ни брнге бмло." — СвештеникЂ советувдћи неке младе сулружнике, да то невалн, што свееднако у кавги и инату живе, напоследку имћ прнмћти и то, да су нђн двое управо едно. „Шта, едно ? одговори мужЂ. Само господине, да непожалнте труда, већђ да едакпутЂ исиодђ прозора наши станете, вм бм сте мнслили, не да нас-t. е едно, већЂ да насЂ двадесетЂ у соби има, тако се свађамо. — СвештеннкЂ наиђе на нвивама ка свогћ сдногђ парохјанина, кои се нккздђ у цркви видити неда, па га запмта, да л се онђ барЂ кодђ куће Богу моли. Оваи му одговори, да башЋ ци едне молитве незна. ,,fl бм се дакле обкладк) и за то — рекке свештеникЋ — да тм шштћ и то незнагаЂ. ко те е на оваи светЂ CTBopio. „Истину да вачЋ кажемЂ — одговори оваи —• и незнамт,. У томђ магновенио прође туда дете едно. СвештеникЋ га зовне и рекне му: Кажи ми смне , ко те е створш ? Богђ, одговори дете. СадЋ се свештеникЂ окрене парохјннину н рекне: Ето видишђ, ние ли то велика срамота, да дете ово одђ петЂ година зна, ко га е створш, а тм већЂ старЋ човект, да незнашЂ, комеза животђ tboh благодарити имашЂ. — „Н се о томе башЋ ништа и нннаиманћ нечудимЂ, одговори онђ, ерЂ дете е ово текЂ садтз скоро на светЂ дошло, а н самв већЂ шесетЂ година npeTypio. А у та?го дугомђ времену млого се коешта лако заборавити дае.

Д 0 М А ћ I И Т Е А Т 0 Р Ђ. Првип патролџГн (виче.) Ко иде ? ДругШ патролшл (шштђ већма виче.) Стои! ко иде, камо ти ФенћрЂ ? Трећт патролЈПл. Шта сте полудили те вичете, зарЋ невидите да e крава. Upehiil патрал1'Ал. Пг што се ненви y6io е 6 огђ.

3 4 Ч Н 11 Ц И Свакш данашнћи данЂ шегртЋ е шчашнћгЂ дана. Погледт> гонака ачпи е него сабла плашлвивца, Докђ су голубови подђ CTpeioM&, небоесе нстреба Проти†смрти ние шштђ hii едно билћ порасло.