Шумадинка

поруче Генералу, да ће се доброволвно, но подб тииб услов1емЋ предати, ако се животђ остали грађана поштеди. ГенералЂ прими исто услов^е, но и пакт. дигне велику глобу, и заповћди да се за сигурноств Французску, наибогатш жителви подђ затворЂ ставе. Но пре свега заповћди, да му се свн обитателљи замка до по" следнћгт. слуге предаду. По нужднимљ наредбама за сигурностБ , оде ГенералЂ у замакт., когђ одма у притнжанЈб свое узме. Породица Маркизова и све нћгове слуге, са везанимЂ рукама и ногама, буду у велику салу замка затворени. Затимђ е у другои соби до сале држао военми судЂ. Услћдству истогђ суда буду одма затвхмЂ сви они варошани. кои су се предали сами, око 200 нби , на бедемЂ замка изведени и стрелнни, затимЂ се толико вешала подигне, колино е бмло ohbi везанш у сали. За време овогђ спремана. употреби ВикторЂ прилику, те оне затворене посћти. По краткомЂ времену врати се кђ Генералу и рекне: ,,л узимамЂ ту слободу за себе, да ваше призреше и милоств за породицу Маркизову измолимђ! ,;Bbi?" запмта ГенералЂ зачуђенЂ. „ А хђ , та они моле за жалостну милостђ . О ни већЂ знаду за судбу, кол iSMij предстои, и надаго се, да ћете вм исту у толико умекшати, што ћете оне међу нЂима, кои су одђ благородне лозе, дати изсећи, место што бм ifi вешали.-' „Дозволава се!' : рекне ГенералЂ „МаркизЂ васЂ моли да му и духовну помоћг. неодкажете. Далћ васЂ моли, да нћга и нћгову породицу одрешити дате. Нћгова речљ емствуе за то, да нико побећи неће." „НекЂ буде и то; a.i' ви ћете одговарати за слћдства. •— Зашто неидете? Шта захтћвате јоштђ?„МаркизЂ васЂ нуди своимђ целимЂ иманћмЂ, ако животђ нћговогЂ наимлађегЂ снна поштедите." „До душе. врло великодушно! Нћгово е цело имаh ' I ' i и безЂ тога већЂ припало кралго. Ал видићемо. ЗнамЂ л, колику важностћ еданЂ шпансши благородникЂ на то полаже, да му се семе неутре. - Чу ите! О номђ одђ нћгови смнова покланлмЂ животђ, кои осталу своio породицу изсече. Па садЂ доста. Нећу више ништа о нћму да чуемЂ!" С ђ тимђ се врати ГенералЂ у замакв, гди ra е ручакЂ чекао. Узтезагоћи се ступи ВикторЂ у салу. кон е гоче бмла место наивеће радости! Старми МаркизЂ сћдт е, држећи свош сћду главу спуштеиу на прсима, и жалостно гледећи предасе: поредЂ nl.ra мати са бћдиомЂ децомб . 1оанито, прворођенми смнђ . малви*!, рђавогЂ стаса, ал' гордЂ и снажанЂ — лравн Шпанал ,ђ. Ф илипђ, друг !и смиђ , врло лелт> младићЂ, сасвимЂ наликЂ на сестру свого. — РаФаилЂ, наимлађе, страшлвиво и невино детенце, но о ceoiofi судби неизвћштено. Клара, лепа Клара и нћна млађа сестра. ВикторЂ заповћди вобницБ1ма да бћдну ову породицу одреше, онђ самЂ учини Клари ту услугу. „6 ли одобрено?" прошапће она, кадЂ НикторЂ кђ нбои приђе, да е одреши.

ВикторЂ е ћутао. На еданљ знакЂ, воиницбх изиђу ^сви изђ сале, и са сооомђ поведу слуге Маркизове , кое одма повешаго. „Та говорите молимђ васЂ!" проговори опетЂ Клара. ВикторЂ iofi каже на уво ужасно рћшеше генералово. Мртвачко бледило простре iofi се по лицу: она скочи и падне предЂ отца иа колена. „Отче! мидми отче! кажите нека се 1оанито закуне , да ће вашу заповћстБ испунити, па ћемо срећни 6б1ти !" ОтацЂ пригне главу cboio кђ нбо А , и она му дрктећи пришапће ту страшну вћстБ. И мати се прегне, да нћне рћчи чуе; но падне у несвеств пре, негЂ што целу вћств чуе1оанитово срце стане дрктати, као да е слутило шта ће сићдовати. в 1оаиито!" повиче МаркизЂ торжественммт> гласомЂ и саобшти му жалостно ужасну вћстБ. Гоанито мане главомЂ одричући, место свакогЂ другогђ одговора. — СадЂ седне K.iapa на крило брага свога; загрли га свошмђ беломЂ рукомЂ око врата , уклони косу сђ нћговогЂ горећегЂ чела и полгоби га у чело. „Охрабрн ce брате, добрмб брате мои !" проговори му она: „КадЂ 6б1 тм знао, како ће рука твол смртБ мого усладити — помисли само, ми.ии мои Јоанито, да ћешЂ ме одђ дотицаа туђе руке, — руке крвавогЂ џелата сђ тмиђ сачувати. Тн, тм самЂ окончаћешЂ мое страданћ: тако ћемо трЈумФу наши непр!нтела пркосити." „Буди мужЂ, брате;" дода Ф илипђ . „недаи да наше славно име изумре ! " У томђ се тренутку дигне МаркизЂ ; свбј су ћутали. Свечано проговори онђ 1оаниту: „То е мол волнг н ти запов^дамЂ ! ЗатимЂ падне на колена предЂ синомђ своимђ , сви нћговомЂ примћру послћдуго, и дигну руке кђ 1оаниту. „Сине мои, лгобезнБШ мои 1оанито," продужи Маркизђ , „покажи да си ШпанацЂ правБШ. Немои да светЂ рекне, да е твои отацЂ предЂ то6омђ клечао , а тб ! си му ипакЂ молбу одбш. Шта су гвое муке у сравненго мука ceiro насЂ. кое тм лгобишЂ, кои тебе .нобимо ? ЗарЂ н небБ! радо животђ мои за тебе жертвовао ? ОћешЂ ли да ми за то молбу одречешЂ ерт. е тушна ? Живи за мене, за све насЂ. — вли ово нашЂ смнђ , ?" — продужи старацЂ окренувши се c-Boiofi супруги , и срдито се засветли око нћгово. 1оанитЂ стано е као каменЂ. „Одобрава, онђ одобрава!" повиче мати ПознаемЂ по штрецанго лица нћговогЂ, по ееванго oiito нћговм: мои се сбјнђ oxpa6pio !" СвештеникЂ шмђ ступи у салу. Сви га обколе и одведу га к' Гоаниту. ВикторЂ пакЂ оде к генералу да га Ј оштђ последнБи путЂ за нешто замоли. На сатЂ после тога. скупе се сви главнш вароспани изђ Менде, на заповћстБ генералову, у ЗамакЂ, да при погубленго маркизове породице присуствуго МаркизЂ е стано са породицомЂ на губилишту, недалеко одђ нћга висила су шштђ тћла нћговм обешенб1 сиугу. Велика стража обкружавала е место ово. На