Шумадинка

323

како бм х^ћла, и аа то ми нвутолиме муке нричинивашт.. Зато. ако ме лн>бихии, остави оие дивиЛ чете. међ колма се ни«а,Д Ђ свикнути немо!кешт>. бежи самномт> у стране землћ, тамо . гди ужасна вика дивлби ' Хуна јоштљ продрла Hie. Сг> тешкимћ ћу срцемљ отечесшо мое оставити, но твон ће ми .iiofiom. и стране земл). отечествомђ учинити. Бежи, беЈКИ самномт, остави ову ужасну воену буну, ирестани далћ убХдти и морити, буди срећант, MoioMi> лшбовио. као што ћу н tboi ' omii бмти. Озбилх.но одговори Хунскш оваи младићљ молебномЂ погледу девоВиииомЋ: „Кшти моВ животт.. даћу ти га радо за знакЂ мое лгобови: само иезахтћваи да мои «а.ј род1> оставим-fc." „Шта те вегке за те разбоиничке чете „Заклетва, кои> самг. кралго и моимљ всиницнма дао." „О. таи кралв !'" одговори девоика гнушагоћи се, "шта те моаге за то чудовиште везати ? Богке ! Таи ме товек-ћ страомт. и ужасомЂ испунава. Кадг. е онде стапо. чисто ме. са нКговимђ звћрскимг. иогледима пробадагоћи, иека особита слутин обузела. кон ми срце у грудима стеже, као да самг, злу звезду моп> живота угледала . као да ми н нешто нсно говорило . да ми гаи човекЂ кесрећу доноси !" „Небои се , нјн Атила гако страшанЂ као што с е мисли: свирћпЂ нрема народима, ипакЂ е великодушаиЂ према поединимЂ." „Hie ли оиђ целу землго страомЂ и уаеасомЂ, крвлго. смрћу и убиствомЂ испунјо ?" рекне девоика. „HeKiii пастирЂ — почне ХилдернхЂ — лреда му еданпутЂ мачЂ еданЂ, когђ е на гробу неч1вмЂ нашао бмо, о томђ е мачу владала кодђ народа нашегЂ нека сказка. као да ће истши цћлимк свћтомЂ обвладати. Атила га припаше, назове се Божи.пт, бичемг, и пође сђ воискомђ по свету. В идишђ дакле , да е нћгово завоеванћ внше изђ Фанатизма, него изђ крвожеђи почето бмло. — Зато, буди спокоина и небои се ништа тогђ човека; онђ е мои пр!нтелћ. па слћдователно и твои. — Аманда!" продужи младићт. н 1. жн О ј кадЂ види да се она ioniTi, успокоила Hie. „заклинћмт. те лгобов!го мојомђ , мани се несрећне мисли, tw нбомђ н тебе и мене мучишЂ, ,мои жиBOTi принећу ти на жертву, ал' не клетву мои четника." „Tf>i ме нелгобишЂ !" одговори девоика жалостно. „Душа е твон шштђ испуи!.на онимђ жалостнммЂ догађаима: бледа лица твогћ убгенагг отца и брата 1* ошђ ти непрестано лебде предЂ очима, и наводе те на гакве миели , кое тн при мирнгои совћети небм имала. КадЂ 6i.i Tbi ana.ia ка«о ме безкоиачно таквнмЂ говоромЂ вређашЂ. tw неби гако више говорила. „СадЂ те саму осђгавламЂ. Докђ се са ладспимЂ ср. цемЂ мало промислигпЂ. доћи ћешЂ на друге мис.ш." За тммЂ е нћжно полгоби у чело. изиђе и оде. (продуженје слћдуе.) 51 Р В И Ц Е. — вдно мало псетанце сву-ноћг. прелае предЂ вратима своп) газде. .,Кои ти е ђаво те сву нопб лаешЂ?"

рекне му газда. „НезнамЂ ни а" одговори псетанце „чуемЂ да они велики пси лаго. па и а лаемЂ. Ohw валвда знаду зашто лаго." ' бданљ ђактз, кои е о себм Bi>nne ммслш иего што е у ствари, рекне свомђ проФосору: „Све што знамЂ и што самћ научш, за све то имамЂ вама благодарити." ПроФесорЂ му одма одгозори: „То онда немате ми ништа благодарити." — вдногЂ циганина осуде на смртљ. КадЂ су га повели на вешала , зкмоли онђ да му пуште крвЂ. А кадЂ га запмтаго. захпто кели да му се крвћ пушти од" говори онђ : „••?ато, ероо самБ чуо, да млогима кадЂ лћкарЂ пусти крвћ избави га одђ смрти , па бм и а то желЈо." 3 А Ч Н fl Ц И. Ко нигда неће свого погрешку да призна, таи се неможе нигда ии изправити. Труди се само о томе, да будешЂ са самимЂ со6 омђ задово .шнЂ. па ћешЂ онда бмти и са целимЂ светомђ задоволннЂ. ЗадоволЂство право Hie изванЂ човека. Нико на свету Kie тако савршенЂ у свачему, да нетреба узаимности свога €.шжнћга, Оиаи hie достоинђ среће, кои се у нђои погорди. Ко изђ свое гордости презире друге , таи немисли на смртћ. У наивећои беди чиста савћстБ крћпи и весели човека. Ништа nie на овомђ свету непостоише одђ среће; она нигда на едномЂ степену нестои, или кога непрестано узвишава или га обара. Кодђ различнм случаева, различни су нћни степени.

ПОД ГРЂВЦН. Егшскопђ Хигинђ кои е живјо године 152. завео е кумство у Христ!анскои вери, кое непрестано трае. — У осмомђ веку 1оште, налазиле су се уређеие апоткке у Багдаду. — 670. год. почело ее стакло у Францускои нрвми путЂ правити , кое е онда за велику редкостЂ и драго" цћностћ сматрано. — 1330. год. пронашао е барутЂ некш Бертолдв ШварцЂ , а 1368, почеле су се пушке правити, кое су са углћиоиЂ или фитилбомђ подпалвивале. — Дрво на коме каФа расте високо e 30—40 стопа, у свако доба године пуно е цвета и плода Нлодђ е нћговђ пунЂ сока. и налази се око едне ноштице. у Koioa етои зрно каФе кдао ми овде шемо. Те коштице суше с е на пондзама према суицу, и кадЂ се сђ еднимт? валвком - ђ разлуиаго онда зрнца каФе изпадиу , коа ce опетЂ осунге. и у читав7. светЂ разашилго.