Шумадинка

„РаоЈлни неулазе никано у град-ћ ; ер-ћ онћ е у рукама господара одћ Угарске, кои га е д0610 пре четири године од»> деепота србскогтз. Онаи му га е зато дао, iuto се боао да му га Турцм неотму као и ГолубацЂ, кога « губитакЂ велика штета за христ|'ннство, а за Београдг> бн iouiTfj већа бмла. «рт> онђ чоже да прими петт> до шестЂ илада коннника." „"Казиваше ми да и у граду и у вароши има доста apTH .il.pie. \1еђ-Б топовима кое сам& у граду видЊ, бмла cv особито три знаменита: два су одћ два комада, а треhiK е већш одћ ceim , кое самв а игда вид !о r 1 ) онћ има 42 палца ширине одкудЂ каменљ улази 2 ): но мн се учиHio нратакт. спрамт. деблз.ине свое." „Исто тако вид10 самг. шестЂ галера и седамЂ галшта, кое бмну на Сави исподћ онога града, у коме јкиве Срби. Ови неулазе никако v остала четири града." „Причали су ми лгоди, кои знаду да деспотЂ има едну варошБ по имену НаибергЂ 5 ), кои има златне и сребрне руде, кое mv на годину по двеста иллда дуката доносе. Да му nie тога, н држимЂ , да 6bi онт> давно изћ свое землћ истеранЂ 6wo." „Турцм дргке и поменутми градЂ , ГолубацЂ на два дана исподђ Београда. Казивали су ми. да е то нкћ градЂ; али се може лако обсести и топовима и другимЂ справама бити. а може се чувати да му, осимћ сђ великомЂ штетомЂ. и помоћћ недође. Турцм Држе ту сто лађiif, и могу прећи у У гарску кадЂ имћ се годђ допадне ; ерЂ ill у околини ништа несмета. КапетанЂ му е онаи Синанбеи. о коме самг. напредЋ roeopio." .,С ћ друге стране Саве. спроћу Београда, има на Дунаву у Угарскои, замакЂ и лепа варошљ, кол припада деспоту одђ Pacie. Онђ го е одЋ цара добт са више други места, кон му педесетЂ илнда дуката годишнћ доносе. Тмме е деспотЂ обвезанЂ да буде царсти човекЂ: али онђ опетЂ више зависн одђ султана но одђ цара." ,,4pyriS данЋ по моме долазку у БеоградЂ видо гди дођоше одђ прилике 25 лгодш. оружанм по обичаго землћ, да ту остану у гарнизону : и кадЂ запмта, какви су то лгоди, рекоше ми, да су Немцм издалека ; а зарЂ. реKOj не 6bi могли Угри или Срби градЂ чувати ? Но што се Срба тиче, казаше ми, да они у градЂ неулазе зашто су подчинћни и платежни Турцмма ; а ,Угри iif се кажу, толико бое. да не бм сме.ти чуватн града противу све HtibBe силе. Осимђ овога града царЋ нема никаквогЋ другогЋ на Дунаву, да бм могао прећи (у Турску) или се повући натрагЂ, кадЂ бм му нуждно бмло. 4 )

Ј ) Топовн бв!.!и су онда одћ необнчпе велнчнне. Кадт. е Муамедт. II. ЦарнградЂ оевано , топовн су се у месту лнлн н са ђулетнма одт> двеста Фунтш пуннлн. Год. 1717-те нашао в прннцт. Евген1н у Београду ндант., двадесетЂ н петт. стопа дугачант. топт>; за н^га употреблавана су ђуладг. одђ cto h десет -b Фунт1н, а барута му е требало педесетт. н две Фунте, а ) У оно вреле бмла cv ђулета топовска одт> намена ; c - b тога н употреблава Врок - !ерт> ован нзразт> : „одкудт> камент. улазн." 3 ) Наиеат >бергЂ неможе нншта друго бмтн но НанбергЂ, немачтнпреводђ старога рудокопногт> места србскоги., вов наши домаћн нзвор н подђ нменнма; Ново-брдо, н НовограДЂ спомннго, а можда се то и на РудннкЂ , OHiaiuHbifi СребрнЂ, Сребрнн, СребрннЂ, односи. ■») После овога прнповеданл прелазн BpoKip .pt ва плзнђ , по иоме 6bi Фравцузн и Немцм Турке у сашзу напастн могли, н прим%чава томђ

в Е Ш т А П Р Е В А Р А, бдномЂ у вече дође у едну наиболго гост]'оницу . eданЂ добро одевенми путникЂ. Наскоро затиив седне за поставлћнми аста.1Ђ да вечера. Но текЂ што е првми залогаи узео, кадв почне укати и уздисати. На лиЧУ држаше белу мараму и рече , да већЋ има 14 дана, како страда одђ лготе зубоболћ ; да е сва средства употреблнвао, али узалудв. Наравно , да су га сви присуствугоћи лко сажалћвали. За малочасЂ ступи v гостионицу јоштћ еданЂ лутникЂ Оваи заиште чашу пива и мирно се посади у еданЂ краи. И онћ наравно примћти уканћ од-в зубоболћ страдагоћегЋ путника. Извћсти се о узроку, и кадЂ е дознао, обећа одма помоћБ. Онћ извади изђ свое лепе кутие, кого е у џепу Hocio, мало чисто caBiene златне apTie, разв1е исту и рекне : „Господине, иоквасите мало врЂ прста, замочиге га у оваи белми прашакЂ и метите на покваренЂ зубЋ ! " Онаи учини као што му e речено и мало затммЂ повиче : „О, како ми е ! СавЂ ми е 6 олђ минуо ! неболи ме зуоЂ вмше нимало ! Л сам(, сасвимЂ здравЂ." Одма онђ даде л1.кару томе еданЂ талирЂ и принуди га, да сћ нђимћ еде и nie. То непотрае дуго, кадЋ навале сви гости с' томђ молбомЂ, да јимђ прода одћ оногђ прашка. ЛћкарЋ се даде напослћдку умолити и прода за часЂ до 50 завитака, по скупе новце. После неколико дана дозна се, да е то бмла само лепо нзммшлћна превара , ерЂ су она два путника у договору бмли између себе. Белми прашакЂ ништа друго ние бмо, него — еастругана креда! Разуме се по себи, да су купцн, доцте лепо изсмелни бмли , што су се тако лако дали преварити. Д. И. П.

ЗАГОНЕТКА. (прев. изђ Шилера.) Кућа ми е одћ камена, Гдћ скривена ћутимЂ ; Ал' излазимЂ кадЂ ме зовешЂ Tbi са гвожђемЂ лготимћ. Сћ почетка ме едва видишђ, Мала самв и слиба, И уздисаи еданЂ само Може ме да свлада. Прождере ме каплн воде; Али кадЂ надвладамЂ, У побћди а се снажимЂ И све већа н самв. КадЂ се силне мое сестре 1оште самномЂ сдруже ; Страовита а постанемЂ Тад' ми млоги служе.

пнилнкомђ , да 6bi нмђ се ђурђе Бранковнћћ , кон е вештЂ вонвода, са 40.000 коннника драговол^но прндруж!о. Ован знамениТБШ брон нетреба ннмало да ннсђ нзненади ; ерЂ н ако е Cp6ia онда здраво стесн^зна бмла, ратЂ се сђ коннницнма поглавнто водјо , & н ROHbH су ce онда у Cp6in више неговали но данасЂ.