Шумадинка

ш

Зарв јошт-ћ ниси ублажена, О судбино немила, Веће идешт! да сараништ; И последнћгљ Србина ! ( продуженТ, слћдуе. 1 -) К Е М У Ш Т fl в 3 hf К % (народиа прнповедка и;п. Збирке В, С. К ) У некаква човека 6bio е «дан£> чобанљ кои ra е много година верно и поштено елужЈо. вдномЋ ндући за овцаиа чуе у шуми неку писку, а иезиађаше tnra e. На тан гласЂ отиде онћ у шуму да види шта е. К здћ тамо, али се запожарнло па у пожару 3Mia пишти. Кадљ чобанв то види, стане да гледа шта ће зш'н радити, ept се око нћ са CBifO страна бмло запогкарило, и пожар>> се еднагЈО кђ не,ои примицао. Онда 3Mi'a повиче изг, noжара: „Чобане, за Вога, избавн ме нзг> ове ватре ! " Онда ioii чобанЂ пружи свои штаи<> преко ватре. а она по штапу изађе, па нћму на руку , na по руцм домили до врата и casie му се око врата. КадЂ чобанЂ ro види. нађе се у чуду, па рече 3Min : „Шта е то , у зао часЂ ! а тебе избави а себе погуби." Зшн му одговори : „Иебои се ништа, него ме носи кући моме отцу. Мои « отацЂ змшнви царЂ." Онда io& се чобанЂ стане молити и изговарати да не може оставити свои оваца, а 3Mia му ре-» че : ~Не брини се ни мало за овце ; овцама пеће бмти иишта; само хаиде што брже," Онда чобан г, пође са зм ! омђ крозЂ шуму и наипосле дође на едну кашк> коа е бмла одђ самм змјз . КадЂ дођу ту, змiн на врату чобанову звизне, а 3*»ie се све одма разплету. Онда зм!и рече чобану : „КадЂ дођемо у дворЂ кђ моме отцу, онђ ће теби давати шта годђ заиштешЂ : сребра . злата и драгогЂ каменн, али тбз неузимаи ништа. него ишти н емушти езннг. Онђ ће се дуго затезати , али ће тн наипосле опетт> дати". У томе дођу v дворЂ отцу. и отацЂ пиачући запмта 3 miio : ,,3а Бога, синцо ! гди си?" А она му ка:ке све по реду како е 6bio обколт пожарЂ и како е чобанЂ избав1о, Онда цар|> змишнви рече чобапу : „Шта ћешЂ да ти дамЂ за то што си ми cbiHa из6aBio ? " ЧобанЂ одговори : „Ништа друго нећу , него да ми дашЂ немушти езмкЂ." А царЂ рече : .,Hie то за тебе, epi> да ти то дамЂ , па да коме кажешЂ, tw бн одма умро, него ишти друго штогодђ оћешЂ даћу ти." На то му чобанЂ одговори : „Ако ћешЂ ми што дати , даи ми немуштв езнКЂ , ако ли мн то недашЂ , а ти сђ оогомђ остаи! мени друго нетреба ништа." ГТа пође да иде. Опда ra царЂ врата натрагЂ говорећи му : „Стани ! оди овамз, кадЂ башт> то чоћешЂ. Зини." ЧобанЂ зине. а змиинби му царЂ дуне у уста. на му рече : „сада тм мени дуни у уста." Чобант> му дуне у уста а :iмi1 Инђи царт> опетЂ чобанину. II тако три пута дуну еданЂ другоме у уста, па му онда змијинби царЂ рече : „СадЂ имашт. немушти езмкЂ. Иди сђ Богомђ , али за главу свом никомђ не казуи, ерђ ако кажешт> коме годђ. одл1ахЂ ћешЂ умрети," ЧобанЂ пође крозЂ шуму . и идући чуаше и разумеваше све iuto говоре птице и траве и све што е на свету. КадЂ дође кђ овцама и нађе ifi све на брого и на миру, леже мало да се одмори. Тект> пгго легне, али долете два гаврана те падну на едно дрво и почну се разговарати своимђ езмкоиЂ говорећи „КадЂ 6bi знао оваи чобанЋ, онде гди лежи оно црно шилћже има у землви пунђ подрумЂ сребра и злата."

Чобан1> кадЂ чуе то, отиде своме господару те му каже г а господарЂ дотера кола па одкопаш врата одђ подрума и крену благо кући. Оваи е господарЂ бно поштенЂ човекЂ ria све благо даде чобану говорећи mv : „Ево синко, ово е све твое благо, то е теби Богђ дао Него tw начини ееби кућу па се нсени . те живи сђ тимђ благомђ ." ЧобанЂ узме благо, начини кућу. и оженившисе стане живити, и мало по мало изиђе онћ наипогатЈи човекч> — не само у ономе селу него v свои околини nie ra бмло. Имао е свога овчара, говедара, конћушара, свинара, млогу имовину и велико богатство, вдномЂ лицемЂ на БоЈкићг, рече онђ CBoiofi жени : „Спреми вина и paKi'e и свега што треба па ћемо сутра ићи на салашЂ :,а носимо пастирима нека се и они нровеселе." Siena ra нослуша и уради све како « заиоведш. Ка дђ сутраданЂ отиду па салашЂ, онда газда у вече каже свима пастирнма : „СадЂ свн скупите се, па едите и пите и веселите се, а н ћу бмти кодђ стоке сву nohi,." II тако газда отиде и остане кодђ стоке. Кздђ е бкло око поноћи, али курацн заурлан). а пси залаш: курацн говоре своимћ езнкомЂ : „Можемо .iи доћи да учиннмо штету, па ће бмти меса и вама?" А пси одговараго своимћ езмкомЂ : „Дођите да бм смо се и мм наели!" Али међу псима 6ifluie еданЂ матори naci> кои само iouih два зуба нмађаше у глави. Онаи матори иасЂ стане говорити курацима : „Тамо нвима то и то ! Докђ cv јошђ ова два зуба мени у глави, нећете вм учинити штете моме господару " А то газда све слуша и разуме што онн говоре. КадЂ у готру сване. онда газда заповеди, да све псе потуку само онога маторога пса да оставе. Слуге стану говорити : .,3a Бога, господару . штета <5 ! " А газда нмћ одговори : „Што реко то да учините." Па се оправи са н»еномЂ кући. н нођу на конћма : подћ нвиме 6iauie конђ, а подћ женомт> кобила. Идући тако човекЂ измакне напредЂ. а гкена заостане. Онда конг, подћ човекомЂ зара»е : конћ вели кобили : ,, Аиде брже ! што си остала!" А кобила одговори : „Е , ласно е теби : ти носишђ еднога господара, а а трое : носимђ газдарнцу, и у нбои дете, па у себи ждребе." На то се човекЋ обазре и насмее. а жена то опази, па брже ободе кобилу и стигне човека па ra запита зашто се насмеп. Онђ ioft одговори : „Ни зашто, само онако." Али жени не буде то доста него салети мужа да ioK каже зашто се насмеао. Онћ се стане бранити ; „Прођн ме се , жено, Богђ сђ то 6 омђ ! што тн е? не знамЋ ни сзмђ ." Али што се онђ више бранаше, она све винде навалв.иваше на нћга да ioft каже зашто се насмеао. Наипосле iofi човекЋ рече : „Ако тн нажемЂ, а ћу одма умрети," Она опетв зато немарећи едиако навали говорећи де другчЈе немоаге бмти него да ioS каже. У томђ дођу кући. Одседнувши сђ кона . човекЂ одма наручи мртвачки сандукЂ и кадЋ буде готовћ , метне га пред!> кућу ua каже жени : ,Ево садЂ ћу лећи у санду.кЂ па да ти кажемЂ за што самЂ се насмеао; али како ти каи .емЂ. одма ћу умрети." И тако легне у сандукЂ, па iourr, еданпутЂ обазре се око себе, кадЂ али онаи матори riaci> дошао одђ стоке и сео му чело главе па плаче. ЧовекЂ опазивши то рече жени : „Донеси еданЂ комадЂ хлеба те нодан томе псу." Жена донесе комздђ хлеба и баци предЋ пса . али ласт> неће ни да гледи, а петао дође и стане клговати у комадЂ: онда nac-b рече петлу : „Несрећо несита ! теби е