Шумадинка

У Нћограду 18. Ноиеибра 1855.

ЛИСТБ ЗА ЖЕВНОСТћ, 3АSАВУ Е УчредниКЂ и издавателв Лмбомирљ II. Ненадови^љ.

Н 0 В 0 с т и.

теч. IV.

Оваи листт. излази вторннкомг и петкомг. Ц4на му e за три sitceija 4 цванцика.

JW 94.

М И Л А Н И М I! Л К А. (продужено) Оетавимо то сво друштзо нека свако по своши во.1би иде куда оће: осташшо Мнлана и Милку за неко вре ме, нека санжо о cboioh будућности. нека иете ммслима у оне землК срећве лгобови , кое ни у еднои планетн овога света несуштествуго: а им да се зауетавимо пред7> топчидерскомЂ меаномЂ. гд1> е око два астала седило млогоброино друштво, измешано лгодма одг> разли чите народности и земали. ПредЂ нвима ста«ли су ioiux> комади одђ печенБ1 лгандца, и црно неготипско внно пре ливало се у чашама. ПредметЂ разговора свакш се часЂ менно. Ни една битка, koio су Срби изгубнли или доби Ј5и. Hie остала некритизирана, свакомЂ предводителго и 5%ј»авителк> нађене су погретке и мане; млоги кои су за србску стварв погинули названи су издаицомЂ. Међу нБима по гдћкое душе такве су биле. да су се cfiaкои проливенои србскои сузи светили; и то све изћ чи стогђ родолгоб!н, и то све изђ чисте жел!. кђ народномЂ напредку. Гдћ-кои седили су ћутећи и забринути. Дуго су се препирали н инатили међу собомЂ, како е наиболћ да се зове нока Cp6ia ! воиводство, воивод и н а или воиводовина: и ^о онда, када воиводетво већЂ иоследнБи ропацЂ дави. Но гоме се Hie нико чудш, Hie то првина , да Срби у своимђ млогимђ продузећама наипре крешу ражанЂ па онда зеца траже. Родолгобје 6fai.io е свакш часЂ потезано: свакји се хвалш како бм онђ болћ умео управлнти, како бм срећн1е могао стварћ кђ нћнои цћли привести. Млоги кои су за време кадђ се шштћ певало, буиили Србе противу Маџара, викали су сада зашто се нису сђ маџарима сћдинили. „Нема нама cnaceHia" предузме речв еданЂ , кои се виђаше да е доста разборитЂ — „мш ћемо све донде страдати , докле завистБ и злоба међЂ нама трае. Неслога nie мати наше несреће, неслога и раздорЂ то су деца зависти. СрбинЂ неће да буде втори , него свакји оће да буде првЈли; и то отиманћ за првенствомЂ убило насЂ е на Косову, и непрестано насЂ y6ia. МеђЂ Србииа та е несрећна погрешка. да ни еданЂ неће рећи за другога : таи е вешти и паметнш у тимђ стварма одђ мене. Нико неће рећи за поштена човека : пусти га напредЂ; него свака хула казке: шта ће таи пред-а -мномЋ? — Зашто да претресамо сада мм дћла кон су у вои-

водству свршена. мм кои нисмо ни учемЂ участвовали. кои смо само изђ новина пратили све несреће кое е народЂ претргло. Упамтите добро, при свакои народнои несрећи и пропасти, колико су криви они кои су управлнли , толико су троиномЂ криви они кои нису ништа радили, а могли су штогодђ радити." „Тако е ! право велите, све е тако !" иредузме речБ еданЂ друг1и — треба да ћутимо. Родолгоб1а правогЂ нема међу Србима , народнћш поносђ по гдћ-што понвлгое се у већемЂ степену него што 6bi требало, Л самв слушао млоге гдћ кадЂ кажу : Л самв СрбинЂ, ммс.по бм, оогђ зна кака†е то родолгобацЂ , а кадЂ му одешЂ у кућу ни едно дете незна му србски да говори. Зашто ? одговориће ти лако сваши , зато шго са србскимЂ езикомћ нема нигдн никакве будућности " „Ако тако узрадимо нигда нећемо ни имати будућности," настави еданћ трећи. „Срби треба сами себи, сами међу собомЋ да створе себи будућностБ. Треба свакш да свого себичностБ жертвуе на олтарЂ свога народа, треба свакш да е искрено родолгобивЂ. Ахђ кадЂ бм у свакомЂ мон душа куцала онда 6bi заиста другч!е све станло, н 6bi радо и мои животђ и мое све иманћ за обштбји напредакЂ жертвовао." „А збила продадосте ли вм онаи вашЂ дуванЂ" пресече му речБ еданЂ, кои немогаше слушати нћгово хваленћ. „о. те како јошт 7 ј добро !" одговори таи одушевлћнми родолгобацЂ — „однео самв у србсши логорЂ и све самБ за неколико дана подђ скупе новце разпродао. Да 6 огђ поможе добро самБ закач!о." „Штета што престаше плнчкана, да ми е |' оштђ две три плачке да одкупимЂ па да препродамЂ , па онда не6bi се бринуо за будућноств," рекне еданЂ, кои е кредомђ нешто по асталу рачунао. „Како вамЂ излази рачунЋ?" упмта га еданЂ дебелЂко, кои мирно пушаше свого лулу погледагоћи по кадкадЂ у рачунанћ свогђ комшје. „Добро, врло добро ! 7400 Форинти што самБ за ово неколико месецш проФитирао. Ко каже да немаго Срби будућности. Хаи, даи iomTe едну оку вина , и свакомЂ овомћ господину по едну каФу. Да 6 огђ поживи србско