Шумадинка

У Б^ћограду 20. Декембра 1855.

■JlllIIKA. ЛИСТТј за ННБИЖЕВНОСТБ, ЗАБАБУ И Н0В00ТИ. Учредникљ и издавателв Лгобомирљ II. Ненадоиићљ. ДДД I ———— ——— и III III I g—i iiinmii Jl. Оваи лнстт, излази вторниконт. и петвомт.. Ц1;на иу « за три »гћсеца 4 цчанцнка. 1 02

ШПАНБ0ЛСК1И ПУСТА1А. (краи) СутраданЋ настави Енглезљ свои путЂ , и сребрно дугме еднако му се по глави вртило. Но текћ око подне стигне стрменима моренскимЂ, сђ почетка га еза пролазила, но за четврт-b сата у току мислш свои заборави и на разбоЈЗнике и на чародћино дугме. Вођа titroBx> ахао е за нбимђ пћвашћи , но наеданпутЂ умукне и пре него iuto се могаше осврнути. да види , како су двоица вођу притиснули, счепаш и нћга двоица за едну и другу руку, докљ еданг. трећш кона дргкаше. бданЋ му наслоsl свои карабинЋ на прси ст> рћчма : „Даи шта имашг>!" Другји пакх> заманувши своимђ кундакомЂ н а вођу рзздере се : „Да ниси писнуо !" — Енглезт> изненадно нападнутЂ маши се као некимЂ нагономт> вођенљ у џепљ и извуче кесу св новцима, кош разбоиницима преда. Ови га лготито, запиташ, промотривши садржаи кесе, има ли iomt што и кад -б !имх> онт> одговори, да ништа више нема, почну га они грдити и псовати, што е тако мало новаца понео, и стану рћчима навалБивати на нћга, да своеволБно да, ако што iotub одћ злата или сребра при себи има; ерг> ће зло проћи. ако ra они после визитираго и принћму штогодђ нађу. — „Да , да," рече ЕнглезЂ. „имамЂ јошб едно сребрно дугме ; ево вамБ и то !" па 1имђ га пружи. Као некомЂ нишомђ силомђ поражени , пусте разбоиници и господара и конн . и уступивши неколико кораклан натрагЂ почну га озбилБно молити, да на све заборави, што се догодило, и да шмђ нбјово напрасито и неумћсно поступанћ опрости. почемЂ они нису знали, ко е онђ , стану му затимЂ учтиво и понизно свое услуге нудити и поврате му кесу сђ новцима. бданЂ одђ нби придода : „Господине, мм ћемо васт> крозЂ ове планине пропратити, мб 1 смо ваша стража и стоимо за вашЂ животђ нашемЂ господару добри; притомЂ нвламо вамЂ^ да се нашЂ поглавар-Б садЂ у овимђ шумама налази , н то недалеко одавдћ; ако желите сђ нбимђ се саетати, наша 6 дужностБ, до нћга васЂ одвести." ЕнглезЂ лгобопитанЂ сђ арамбашомЂ упознати се, пристане на то, да еданЂ сатЂ одђ ceoiK послова овомђ познанству жертвуе, и тако се сви крену далћ : ЕнглеЗЂ

сђ прагпоцемЂ срединомЂ друма, а nyCTaie крозЂ шуму краи пута. П осле четвртБ сата ода, искрсну друга шесторица изђ шуме, но уздржани пискомђ еднимЂ први пратилаца, повуку ce кђ овима, и предузму одма на измћну пратнго, а први разбоиници врате се натрагЂ ; и тако се онаи данЂ више пута ова стража, као поредЂ каквогЂ кордока мћннла, иое Енглезу посвћдочи, да е чета ова страшна и млогоброина бмла, и да се нбои иначе небм могло измаћи. После некогЂ времена окрену пћшице пратшци сђ друштвомЂ десно одђ пута стазомЂ едномЂ крозЂ врло лепу но дивлго долину, преко кршева и потока и стигну после краткогЂ времена предЂ едну усамлћну кућицу, лежећу у чести еднои поредЂ ладногЂ кладенца , и затеку ту више други разбоиннка; неки спавау , неки спремау ручакЂ, неки чишћау свое оружћ и т. д. Понуде Енглеза да сћдне и да се одмори, на ако жели да може захтћвати што за ело и пиће. Онђ се нимало незатезаше, него одрћшено и искрено, као да е у CBoioK кући, замоли, да му одђ обадвога, што понаиболћ имаго, донесу. Но пре него разбоиницн могоше желго нћговЈ 7 испунити , повиче еданЂ изђ куће изилазећш човекЂ : „Добро дошао, добро дошао , npinTeлш!" и упу ги се весело и прЈателБСки смћшећи се нашемЂ Енглезу. Разбоиници сви поскачу на ноге, а ЕнглезЂ се упрепасти, кадЂ у томђ домаћинг, кои е арамбаша чете бмо, позна ШпанБОлца, сђ коимђ е синоћћ вечерао и о. нако iipiHTHo вечернћ време провео. Онђ се сђ поглаваромЂ поздрави и рукуе благодаривши му опетЂ на полезномЂ ономђ поклону. Арамбаша Hie исте алБине одђ син'»ћв на себи имао; садЂ е бмо у лепои униФорми , краткомЂ капуту одђ кадиФе, сђ везеномЂ лкомђ и рукавима, и у панталонам зеленимЂ и ускимЂ сђ маломЂ испусткомЂ , но ЕнглезЂ га позна по нћговомЂ поноситомб стасу и отвореномЂ господскомђ лицу. ,,fl самБ," ревне арамбаша лгобезно смћшећи ce, „готросЂ рано пре васЂ изљ крчме измакао , хитао самБ овамо, да спремимЂ за насЂ двоицу добарг. ручакЂ, ерЂ самБ знао, да ће васЂ мои лгоди наћи и кђ мени довести