Шумадинка

410

давале. — Дивна e иУ.гова створевина наминћнии Фиаутиста, т. е. начинћнт> човекв стоећји на едномЂ сандуку, у комђ су намћштени бмии меови сђ машиномЂ , кои су воздухЂ у разне части тогђ човека спроводили тако, да су му се усне и прсти на ф .чаути правиино мицали , и тимђ се свирка лепа и разна производи.ча. Ову створевину описао е и изаснЈо е онг> у особитои еднои кнвизи. — КадЂ се у Л10ну задржавао , гд1. се млоге свилене Фабрике налазе, поплаше се радници . да ће онђ неку машину изнаћи, кол ће моћи nt.ioBe поелове одправлати; па да они беЗЂ посла и хлћба остану , зато се узбуне и намћре, каменћмЂ га убити. ВоканзонЂ умакне, но изђ освете начини после магарца, кои е за разбоемЂ сћД10 и свииене комаде гђ наилепшимЂ цвЈ .тастимЂ мустрама ткао. И за свогђ првогЂ списателн драматичнБ! весели игара мора Француска благодарити случаш едномЂ. C.iaвнбји MoAiep-b (ПокленЂ) рођенЂ 1620. год. као сииђ кралћвскогЂ тапетара и послужителн морао е у младости сво!ои оваи занатЂ учити и радити. Но имагоћи дћда, Ma3io га е оваи , као што обично дћдови унучадЂ кваре. Онђ га е одђ лготнћ и казни очеве закланло и поредЂ тога разнимЂ начиномЂ по волби mj чинјо и поклоне мале давао СтарчићЂ е гиедао радо театре и вод!о е тамо са собомЂ и овогђ унука. Овомђ се допадне (као свакомЂ дћтету) драматично игранћ. па зато е и кодб куће на велико задоволљство дћда а противЂ волћ оца свогђ театра играо. Старцу се то све више и више допадало и онђ примора оца Mo.iiepoBOr^. да свша свогђ на школу да. кое истбји по дугомЂ затезанк). н почемЂ е Мол1*еру већЂ 14 година бмло, учини. Mo.iiepT, е учш неко врал^е, но опетЂ га примора отацЂ, да ce свомђ занату поврати , Мо .перЂ кои првомЂ приликомЂ остави и сасвимЂ ce театорскомЂ животу , као актерЂ и списателв, ода и временомЂ тимђ толику славу задобЈе.

Л10БИТЕЛБ К Н b Н Г А. У овомђ времену , у комђ се тако млоге кнБиге написаше а тако мало прочиташе, тако млоге сђ ве .шкимЂ трошкомЂ издаше а тако мало распродаше; ова ће кнђижевна прича , коа уколико е нова утолико и заиимлвива, читателБима нашима зацело добродошла објти . Дакле кђ ствари. Посвуда, дакле и у Паризу, има лгобитела кнЂига, али и таковм, кои немаго новаца . да ту лгобовв свого обелодане. Ови лгоди често нмаго великш духЂ , красанЂ вкусЂ, дубоку науку, сђ едномЂ речн. они су основни биб.пограФисте, али се кодђ кнвигопродапаца за духЂ, вкустз. науку - ни за свега света 6n6.iiorpao-ie непродае кнвига. него се тамо добјн само . а често и рђава кнбига за скупе новце. Госселннова кнЂигопродавница позната е у Паризу: ову посћти едномЂ еданЂ такавЂ лгобителЂ кнБига безЂ новаца у џепу и нађе у нвои два комада источнм писама В. Хуга , коа су на хинезкомЂ папиру печатана бмла.

Свака одђ овб ! кнћига била е у своме роду единствена, то зна свакји, кои е икада сђ кнвигама нћжанв савезЂ заклгоч!о 6tio. НашЂ лгобителЂ кнвига поећштаваше дакле изђ да. на у данЂ Госселинову кнвигопродавницу и наслађаваше се сђ овимђ лепимЂ . краснимЂ , милимђ и v свомђ роду единственимЂ кнвигама стихотворенЕд R Хуга. Онђ ift отвораше, прегледаше, читаше и редови иу изгледаху на томђ хинескомЂ ружичномЂ папиру млого чист!и и лепшн. него што бм иначе објли , али ift купити немогаше, ерЂ су коштале грднБ1 новаца. ПетдесетЂ, словомђ петдесетЂ комада талира еданЂ комадЂ. Ова сума новаца , како звони ономђ човеку у ушима. кои не петдесетЂ талира, него кои ни петдесет -б грошића у џепу нема, по свои прилици ће то ионек1и читаоцђ редова овм оригинално себи предетавити моћи. бданпутЂ , кадЂ се башЂ онђ опетЂ сђ прекраснимђ кнБигама овБта источнм песама наслађавао, уђе у продавницу млада една госпа , праћена служителћмЂ еднимђ. Госна е ова бмла просго обучена . али е лице нћно бмло благородно , нћжно, свака черта издавала io е за госпого едну одђ великогЂ стана. Н 6bi желила — ночне она — лепу и занимлБиву кнБИгу едну , кнБигу, кого нема саакш , кићигу , кон е у своме роду единствена ЛгобителЂ кнБига , кон е, као што већЂ казасмо , еданЂ комадЂ одђ предописанБ1 кнвига у руцн CBoioii држао, одговори : изволите , ево вамЂ една таква кнвига, какову бм сте b & i башЂ ради имати , кон е лепа и занимлвива, кого свакш нема. и кон е у своме роду единствена. А каква е кнвига? Виктора Хуга источне песме , Вама су, госпоа , зацело познате ове песме , и зато се н нећу у похвалу нБтву упустити: али опрема кнвиге ове судимЂ, да ће вад1Ђ заиста нешто ново бмти. Допустите да е видимђ . рекне непозната. Изволите ; сђ томђ речи преда лгобителБ кнвига eданЂ комадЂ госпи у руку. Шта кошта ? Запмта госпа превртагоћи листове. Сто талира, одговори лгобителв кнвига. Не вмше , то е заиста маленкостБ една, одговори госпа. Сђ тимђ речма узме кнБИгу, преда е г. Госселину и замоли га, да е yeie и иошлћ iofi : извуче изђ џепа новчану кассу свого, извади изђ нћ сто талира у злату и положи ifi на асталЂ госселиновЂ па се ззтимђ сђ npiнтнимђ поклономђ удали. То е бв1ла принцеза Mapis . тада јошђ у свои дражести младости свое, јошђ неразв !енЂ пуполлкљ руже. На врага — рекне ГосселинЂ своме .побителго кнбига — Вм направисте читаво чудо. Bti сте правћш чародћи. Когђ се врага неодате на трговину? Та bbi башЂ особито добро разумете трговину. Каково е то држанћ?