Шумадинка
Ј
i <5 /b
си ми rio богу маик!, даи ми едну чашу ракје !" "Свудвјпа како c 'e нико томђ изненадномљ догађан) ние надао се чуго гласови, кои^гћкаре што ране прегледаго вичу:амо*е само докторг> Елеаниковг« и n. Ноћг. прође мир-
- „За име богше, немучите ме!" Н сама едва се силомљ протуравамт> између носииа и вичемЂ: „Овамо лгоди! носите овогтз у кућу Гусчинскога, овогг. (»вде одђ * Николаевске 6aTepie. (ерт> се тамо носе они рапТ.ни кои су безт> надежде за оздравленћ) „Метите овогђ овде на креветЂ !" Садљ се донесу и официри. Соба операцје сва е већт> пуна ранћнн: ал се садт> нема кадт> ни мислити на опериранћ (т. е. на сеченћ ранћнБ! руку и ногу). Да намт> Ботт> оће дати само времена доста да имт> мошемо
но. Помисли симо, да самв и н оне бурне ноћи при Пироговлћвимт. операцјнма ране прив!нла, пошто е онт> ране прегледао и оперирао. Твон сестра Б.
НОДГРФВЦН. Четири веселнка. кои су у течешго свогт> живота у раз-
завнти ране. Mw смо све у томт> послу. Садт> се до-!» ИМЂ случаима и приликама, осакаћени путовал су едномЂ несе едант> офици р т > - лице му е сво крвлго покривено -! зае Д н о. На томт> путу дођу у гостшницу едне мале варошил га умјемљ — међутимт> извади онт> ст> великомз^иукомт>1 1Ј * е г Г Д И на ђУ едногт. слугу, кои е тако глупт> изгледао бно^ U,a су они заклгочили, терати едну шалу. После вечере
изт> кесе едант> новацт>, да даруе солдате кои су га ^о
нели.
То самБ млоге видила где чине. fl клечимт> на дакле на Koiofi су се врло развеселили, кадт> су се већт> спрепатосу и светлимт> доктору; оваи е оФицирт. танетомт. у |иили за спаванћ, зовну они реченогт, слугу, да имђ буде прси погођенЂ. Да видимћ да га Hie тане скрозт> про-, иа РУЦ М n P H свлаченго. ..Прјателго рече му првми одт> нви, било. завучемт> му руку нодт> плећа. и опипамт, рану. -ј ^УДи тако добарБ и мети мое зубе у едну чашу чисте НнможешЂ себи преставити, како е сироГа у крви пли- в °А е ' ~ » Ваше 3 У бе ' »"Осиодине? запита га слуга сасвимт, ,;,<ачуђенЂ, и разрогачи очи свое на странца." Да како!
ти л ове
вао. Но доста! Tti бм се згрозила. кадт> бм муке и страданн, кое самп оне ноћи видила могла. — Напослћдку сване : топови ућуте. — Имамо и и едну баштицу, мислила еамБ да и тамо ранћни има. Уз,у >емт> Флашу сл> paitioMT. и одемт> тамо ■— Подт> готренБимт> сунца зрацима — цвркутомт> птица — у ладу бћлоцветагоћн багрена — нађемЂ н одприлике 30 ранћнм кои су готово свн на самртномЂ часу бмли. Боже и roсноде мои ! каква разлика и противностБ овомђ прекрасномђ пролећнћмЂ готру! fl замолимЂ двоицу Севастополаца, кои су целу ноћБ помагали при ношенго ранћнн . да и ове одма у шниталБ однесу. Фала Богу, доносенћ новм ранћнБ! престаде. Лћкари кои су предт, зору отишии бмли да се одморе враћаго се . а они кои су остали, одлазе на одморЂ. У 7. сатји изготра почну опетЂ нове onepa^ie. Пр емда ние данЋ мое службе бмо, заклгочимЂ и данасЂ остати. До два сата no подне транле су г операцје. Између 5 и 7 сати дође опетв докторЂ Пирого†. и опериранћ транло « до 8 сати: па онда се све сврши. и н одемЂ у 9 сати кући. Пуцанћ топова транло е непрестано. и предт. зору 6б1ло е шшђ нче: зато устанемЂ у 6 сати, и ирЈавимЂ се на дужностб . Све е бмло у свомђ реду ове ноћи бмло е 100 paiibHbi. Три сата транло е ампутиранћ. (сеченћ ногу и руку и.1и други ранћни части тћла) С ђ завЈннћмЂ рана 6б1ли слчз у 1 сатЂ готови. Донесе ми се твои пакетЂ , n га отворимЂ , и почнемЂ одђ оногђ платна ihto си ми послала. крпе и завое изсецати. СадЂ ми се донесе ручакЂ. Све е мирно, Хвала Богу! ДанасЂ ми е миранЂ данЂ. — СадЂ се опетЂ врата отворе, и носила за носилама носукллго у салу. „Шта е то . Гди, Како ? КадЂ си ранћнЂ?" — „1 ошђ одђ прексиноћ!, Moi лежимо тамо . — садЂ тект>npHMnpie учинћно !" Помм
описати °Д гово Р и странацЂ сзсвимђ равнодушно, као да се то нто онђ зактева, само по себи разуме и као да свакш човекЂ обично f вое зубе у вече скида. „Ево," и увати^уКомђ преднћ зубе и и-здигне ift наполћ. 1 ошђ е зачуђ-в&ни слуга налогЂ таи извршивао, дирнуо е веселнкЂ сакривенбж федерђ свои Фаличнм' зуба, тако да се они одвое, и у рукама слуге остану, кои iR са врло непрјнтнимЂ осећанлма у чашу сђ водомђ метне; ерЂ онђ Hie никадт> чуо да човекЂ може сасвимЂ tifo волби CBoioS зубе изђ
сли ту гкалостБ и стра! Готово двапутЂ 24. сата сиромаси су ови на боиномЂ полго лежали. Неки милостиви Французи давали су јимђ леба if< воде. Одма имђ ране исперемо, завјемо iK. и дадемо јим!ћ «сти и пити, готово су сви у ноге ранћни бмли. само cv нби двоица онли лако panl,HM ; _ но опе тЂ е бмло 12 опсрацјн
уста извадити и опетЂ уметнути. На то му рече онаи друrifi: 'садЂ метни и мое десно око у едну чашу ладне зоде, али не у ову исту г , да не 6 б 1 зуби могђ прЈнтели мое око угризли. Онђ га на то зовне кђ себи и наложи му, да му око подигне, и око падне у дрктећу поменуту руку. ЛгобезнБш прјнтелш, рече садт> онаи трећ"ш> кадЂ си већЂ тако вештЂ, а тм буди добарљ, и скини ми мого ногу, но сасвимЂ полако. „В б 1 сте валБда хтели рећи чизму ? питао е аднми слуга, кои e међу овимђ чудноватнмЂ гостима већв одђ стра премрт>о, 6 бш, и кои 6 б 1 одавно побегао, да му нису они путЂ отимице препречилн. „Не одговори онаи трећји саскимЂ оз 6 илбно, „н не велим1> чизму него ногу, ерЂ самБ данасЂ тако уморанђ да бм радЂ бно самт> одмарати се." Слуга е видш да ништа друго неостае, него да се налогу повинуе; онђ се дакле мало прибере, увати га за ногу. повуче — и у руци му остане чизма заедно сћ ногомђ . коа е одђ дрвета врло вешто начинћна б^ма. УкоченЂ одђ стра стано е слуга и гледао е у ногу, кого е 10 шђ еднако у руци држао. а међутимЂ су путницБ1 премда сђ тешкомЂ мукомЂ и натегомЂ — наивећу озбнлБностБ показивали, као да се Hie ништа изванредно догоднло. „СадЂ ми скини главу . рече четвртни кои е донде на вратима наслонћнЋ стано. О нђ на то седне на диванЂ, и почне тако нко главу шлти и окретати, као да она само о концу сђ т У јломђ у сагозу стои. Но то е ономђ глупаку бнло већЂ и сувише, и видећи путЂ кт» вратима отворенЋ. баци ону ђаволску ногу далеко одђ себе. и изтрчао е на врата и низђ басамаке доле као бесомучанЂ да nie млого требало па да и онћ одћ тогђ