Шумадинка

бедему, онда се онг. наипре увЉравао, ели таи Кара-Калпаит> доиста правии Мусломанљ, и ано е оваи символђ вКре изчитао. онда ce текљ вћровало нћговомЂ казиванш. По примлТ^нои вћсти заметне ce међу нБииа текљ по видомоме бои да бм козачне предстрааге обманули неколико се пушака избаци и коннникђ изчезне. ђенералт. Вил1 'нмт> свакадљ е имао таи планЂ, да се у случаш, аио сва надежда на помоћв изчезне, крозЂ руску воиску протуче ; но Селим-пашииа писма изђ Ерзерума све су му надежду уливала, догодђ ше за протученћ доцне бмло. У военомЂ савћту, кои е држанЂ збопт тога, изавјо е Керим-паша, еданЂ одђ наихрабрш турски заповћдника, да воииици не бм ни едну милго пушку носити могли, и наиблигке руско оделенћ стаало е на четири мил1. одђ града удалћно. Кратко време пре предае дошло е едно одел1',н1. Козака св два топа предЂ едно утврђенћ карско, и поче га бомбардирати, и одђ читаве стра;ке имала су само три воиника ! оштђ толико снаге. да допузе до свогђ места. Да су Руси hdbI.ciiio знали, како ствари стое, они 6bi градЂ безЂ обране узети могли. Колико су се у граду сви безЂ разлике надметали у постоннству и пожертвованго, толико е пзванЂ града наивеће непоштенћ и развраћеностг. владали. У снабдћва.нго овогђ вашногЂ пограничногЂ града владала е шштђ сђ почетка наивећа небрежлвивостЂ. Оћете ли веровати, да е за неиокретне топове само за три дана џебане бмло? МеђутимЂ е у Ерзеруму и Трапезунту стонла грдна количина џебане нагомилана. ХалетЂ-беи поглаварЂ военм и ispoBiaHCKH »1агаџина у Азш, дошао е з 6 огђ тога подђ еудЂ. Да е еданЂ градЂ, као што е КарсЂ за четири месеца глађу на предаго приморанЂ, то ноказуе наивећу небрежлвивостЂ. Та КарсЂ е могао барЂ за едну годину ако не за две обилћно снабд !.венЂ бшти раномЂ. За то ће одговарати Тахир-паша, кои е ђенерала Вил1 °ама сђ почетка шштђ са разиимЂ изговори ма одбјно. У Ерзеруму бмло е жителн у изобил^го, но они се изговарали, да немаго стоку за подвозђ , и кадЂ имђ е примћћено, да се налазе у вароши читава стада магараца. они су на то одговорили: да е стидно, употребити магарце за царску службу. КадЂ су поедина лица на свого onaeaocTi, довозђ ране предузети хтела, онда су економна правила за изговорЂ служила. Но шшђ гора злоупотреблена догађала су се у лћкарскомЂ оделћнго. Стотинама сандука долазило е и то пуни наинепотреб шегЂ апотекарскогЂ еспапа, као на пр, водице за полепшан). лица, помаде, миришлавм canj'na и т. д. Кадв се искало да се пош.но лккарска оруд1 - а, онда е царскји лиФерантЂ за лћкарско оделћнћ покуповао одђ ситни чара у Пери и Галати сваБогљ зна каква зарђана оруд1а лћкарска. и паправш е за то правителЂству рачунЂ

одђ 700-000 гроша. Ilpe три године дана nie таи човекЂ имао ни за 7000 гроша кредита. И онђ се налази садЂ подђ судомЂ. ђенералв Вил ^ нмђ тужЈо се у непрестанимЂ депе-> шама на ова скаредна злоупотребленн тако, дасеу Цариграду немогу изговарати незнанћмЂ. Но затимЂ е драганЂ военми савћтЂ еданЂ за другимЂ, да бм каквогЂ „способногЂ воисковођу" за азјатску воиску наименовали. У колико н чуемЂ, nie ни еданЂ одђ реченм воинички савћга Омер-пашу изречно покудш, но изђ кроенл новогђ военогЂ плана види се, да Омер-пашино владанћ прећутно неодобраваго. Воина и диверзЈе са бокова остав.ш се сасвимЂ, и садЂ се оз 6 илђно мисли на обрану Траиезу нта и Ерзерума. И на срећу лежи тамо високш снеп., кои за садЂ свако воиничко кретанћ немогућнимЂ чини, а притомЂ о стаго три четири месеца за спреманћ. МеђутимЂ постало е положенћ Руса падешемЂ Карса много nopacTHie; ept премда КарсЂ као одбранителна точка ше за Турке одђ велике важности. зато е онђ ипакЂ непр1ателго одђ врло велике користи. To e као нека подпора, одкуда су Руси у станго прећи и заузети Саганли-ДагЂ и лазистанскји планииск!и венацЂ, и отворити себи тако путЂ у Чуруксу - долину: но КарсЂ е Русима одђ много веће користи зато , што су они садЂ у станго и имаго средства на руци, да придоб1ГО на свого страну курдшска племена, кон окружаваго на гогу областБ ерзерумску. У томђ е погледу правителћ ство отоманско ако одговорно. Оно се одђ више година трудило, да систематичнимђ сплеткама Феудалну снагу курд1иски поглавара слом!е, да 6ti ш тако претворило у изворт, прихода, у место што е требало употребити ратоборнми духЂ TiH племена на свого користг, и образовати одђ нђи снажну граничарску воиску. Турско е правителЂСтво сђ тммђ учинило, да су садтЈ сва курдшска племена душомЂ и срцемЂ за Русе заузета, и да ће садЂ притажаванћ Карса учинити, те ће се рускш утицаи на удалћнјн племена распрострети. За овимђ дописомђ упушта се „ Тапмсг " у многа размишлавана о будућои воини у Азш. Онђ изђ землћциснм и стратегичнм призрена мисли, да 6 bi тешко икои научно образованми воиникђ одобрш воину у ерменскои ради повраћаа изгублћногЂ Карса. Да бм се сила руска у Азш сломила, мора се ратЂ на ономђ полго , где га е Омер-паша започео продужити. Но то е задатакЂ за едногЂ Ханибала или Наполеона. Воина на Криму изгледала бм према тои воини као нека играчка. ЗадатакЂ оваи подсећа нзсђ на наиозбилвше размишллванћ и наиorpoMiiia ратна спреманн.

Нвна благодарност^. (1—3) Високоблагороднми Г. Maiopi, Mutua Лнастacietiuh'h . кои е ову варошЂ као место свога рођенн сђ неизброенимт, доброчинствама непрестано обасипао , нре краткогЂ времена onpocTio е и дугЂ еданЂ одђ 600 талира, кого суму бмла е ова обштина одђ нћга узаимила за зиданћ свое

цркве. Свима доакошнћимЂ доброчинствама, а нарочнто овимђ за иашу варошг, знаменитимЂ поклономђ тронута признателна обштина неможе пропустити да му овимђ ленимђ иачиномђ свого топлћишу благодарностЂ и вћчиту признателностБ неизави. 31. Декем 1855. год. Обштина Вароши МиЛАНОВЦА.

(1—3) Ko жели добра Карловачка бершета на аковЂ или на внше акова купити, нека се изволи приавити у дућану Баића, преко пута одђ Читалишта кодђ „Ар апина." Отворено в ст^циште. При суду Окруж. БеоградскогЂ надЂ масомЂ Симе Радивоевнћа изђ БежанЈе но у Реснику живећегЂ 27. Августа 1856.

КНЂИГОПЕЧАТНЂИ ВНЛЖЕ.СТВА C Р Б С К O Г Ђ.