Шумадинка

ца увеселавао, Но КаидеацЋ нимало се Hie у лицу измћH io, и рекне сасвимЂ мирно: ћу вамт> то драговоивно учинити." После опетљ окрене разговорЂ о саинимт. наукама и чуднммЂ догађаима нћговимт>. Г осподинђ Плавша едва око по ноћи устане одт> астала и хтћде се опростити. Изт, сааЈаленн Hie хтћо велехваиБИВогт. Каидеица на ohw5000 Франака опоменути. и 6wo е задоволвнЋ ct пр1нтномт> забавомт>, hoio е ово вече ст> нбимђ уживао. Премда е онт> догађаи онаи <: ј > мћницомЋ изммслш, само да волшебника на искушенћ метне; ништа манћ Калдеацт> га замоли, да за едант> тренутакт> пречека; оде у другу собу, донесе четири кесе ст> новцима и мет не in на асталт>, после заповћди едномт> слугкителиЈ, да ст> ФенћромБ Плавшу до куће одирати, а другоме, да новце за нбимђ носи. Плавша упрепасти се. Онт> му благодари и опрости се. СлуЈКителви одпрате га до куће, гдћ га е већт. нћговт. служителБ чекао;предаду му затимт> новце и врате се натрагт>. 11. Оваи прекообичаинми догађаи Hie никако дао Плавши спавати. Онт> н почео садт. вћровати и што nie за вћрованћ. КадЂ се сутра дант> при.шчно подоцканљ пробуди, прва му е мисао бмла о Калдеицу, кон е пре тога свагда бмла о Жакелини. Садт> трезвен|'и него шче, види да га е мнимши онаи госнодинт. одт> триста двадесетт> година очевидно за лудз г држао , и да му е умћсто ст> 5000 «£ранки' по свои прилици ст> пескомт> и оловомб напунћне кесе послао. Онт> nie смћо кесе да отвори, да бм у колико толико срамоту ceoio поштедш. Али лгобопитство наипослћ нагна га. Но како се упрепасти, кадт> види у мћсто песка и олова у свакои кесици по 50 дуката новб 1. као да су садт> изт> ковнице изишли. „Ништа друго него лажлБивт> новацЋ !" помисли у себи, и узме Tepasie коима се злато мћри; CBaKifi е новацЂ имао подпуну мћру. Пошлћ нћколико комада златару, оваи ifi прими подпуно, СадЂ текЂ стане Плавши паметБ. О истини Hie се могло већЂ двоумити, да ће сокровиште по казиванго Калдеица. наћи, кадЂ му е онђ шштђ напредЂ у име овога нћшто исплатш. И шта 6 б 1 овогђ странца побудило, да онђ сђ г. ПлавшомЂ шалу проводи? Нешто мора у ствари бити. Плавша еадЂ заклгочи, да КалдеНцу искрено свон) нужду o ^Kpie, то естБ : да му каже за свого тугу, за лгобавБ са ЖакелиномЂ и за желго нБтву. Онђ одма истогђ готра оде г. Абубекеру. Старии оваи господинђ , за кога нико ие 6ti могао казати, глеДећи на нћгову живостб и окретностБ, да има триста и ДвадесетЂ година, прими Плавшу врло пр!нтелБСКи. „6ст е ли вашу мћницу исплатили ?" запмта онђ . Плавша исповћди, да е онђ свога непознатогЋ прјнтелн сђ мћницомђ само искушати хтћо, замоли га за опроштенћ, и ооећа се да ће му садЂ све таине свое одкрити. Кое и учини; исприиовћда одђ слова до слова о ладнику, о у1енго, о превари са надписомЂ за сестре Бовичини, о лгоави са ЖакелиномЂ, о гордости ђенерала Фано-а и каК ° е на Д еж ДУ H 3ry6io, да ће некада ону кого лгоби, за Жен У Добити моћи.

КалдеацЂ е све ово пажлвиво слушао. „Пр1нтелго," рекне онђ наипосле. почемЂ е о нечемЂ размишлнвао, „зашто очаавате ? Дигните оно сокровиште и купите какве землћ сђ лћпимЂ приходомЂ; заиштите тада као богатирацЂ ћерку одђ ђенерала, и онђ вамЂ е зацћло неће одрећи." „Али немоите ме варати сђ тимђ сокровиштемЂ?" рекне Плавша. „Какву бм н користБ имао одтудЂ, кадЂ 6 б 1 васЂ ва рао? НапротивЂ, ви сте мене сђ вашомЂ мћницомБ преварили. То нисте требали да чините. В бј закосннвате тимђ , што ваше благо недижете, за нћколико дана, а може 6б 1 ти и неколико неделн, а тимћ се све више удаллвате." Плавша 6opio се самЂ со 6 омђ између сумнћ и поузданости. „Но шта ћу чинити пре, него што сђ вама пођемЂ?" запмта после нћкогЂ времена. „Bbi ћете уредити ваше домаће послове, никомђ немоите о нашои намћри говорити, и кажите, да з6огђ ваши трговачки послова морате вутовати. А наиболћ е, да продате ђутуре вашу трговину; ерЂ кадЂ се дочепате блага, нећете такове ciiTnapie потребовати. Или подаНте ваше иман!> каквомЂ npiaTe^io на сохранеше." „ЗарЂ и Жакелини ништа да некажемЂ ?" „Можете iofi казати, да ћете одлазити, да поуздану надежду имате, да ћете скоримЂ v томћ станго 6б 1 ти , да mo за ;кену испросите ; али ништа о сокровишту неговорите." „Па кадЂ мислите да путуемо?" „В самБ само шштђ за три дана у НамБфу." Нлавша обећа се, да ће се на путЋ спремити. И кадЂ е у CBoiofi соби самЂ 6бш , поммсли у себи, „Па шта управо и рескирамЂ? Небуде ли Жакелина мол, шта ми е оида одђ цћлогЂ свћта? Н ћу благо да ископамЂ." Ч имђ е три дана протекло, 6tio е готовђ ; Жакелину е о свомЋ путу извћстјо, и са хилнду заклетвји, како се надеждомЂ пита, да ће се наирадостше опетЂ састати, растане се, а своК дућанацЋ затвори. О нђ сћдне сђ КалдеВцомЂ заедно у кола и оде изђ НамБфа; но не преко данЂ, но у по ноћи. Како е на саборноК цркви избило дванаестЂ сатш, коч 1 ншђ АбубекеровЂ ошине конћ. 12. КалденцЂ остао е и на путу исто онако велехвалбивм К, безпристрастнми и поузданБ111, као годђ што е и у госттници у Наммру бмо. Цћо данв путовали су непрестанце у затворенимЋ колима, а конћ су менали. Време е бмло магловито и кишовито. Шта више, ели су и пили у колима. Увече у помрчини стану предЂ едну ловачку кућу у шуми. ЛовацЂ у доста изношенимЂ хаЛБИнама обученЂ, дочекао путнике и одведе ifi у собу, гдћ су прозори поготову сви разлупани и сђ арттмЂ излеплћни 6б 1 ли , а застирачи, кои cv нћкада скупоцћни бмли саДЋ иструиути. висили су као крпетине; онђ наложи од»;а оџакл1"го. Служителв КалдеКца донесе вино и ладна ела, а ловацЂ е међутимЂ са своимђ слугомЋ душеке на землго простирао, гдћ ће путници спавати. *