Шумадинка

на ову пету точку односе, већт, у напредљ између сагозника од-t 20 Новембра 1854. год. точно опредћлена, и да иста зактевани садржаваш yo.ioBia, да Руси неподигну вии.е тврдинго Бомарсундт, да се пусте европски конзу, и у руска црноморска пристаништа, и да се границе рускогћ царства v Аз!и точно означе, — ci, друге пак-ћ стране кадЂ се проммсли, да е Рус!н та зактеваин, npe н его што ш е одобрила, точно познавала, то се о поволвном-Б изходу преговора нетреба ни сумнати. На KOMt ће се мћсту ти преговори држати, неможе се до душе напред-ћ казати. но известно е толико, да то неће бмти у Бечу. ep-h то 6w бмло против -h дипломатсиогЂ обичад. да се у онои истои вароши заклгочи мирг, у којои cv подписани преходителни преговори о миру. (Јдиа телеграфска депеша изг. Петробурга одђ 10. Лнуара доноси намт. слћдугоће: ,,Журналт> де С. Нетерсбургг>" авлн, да е Pycia, у слћдству изнвлћне желћ целе Европе, аустр ^иске предлоге примила. Царско-руска влада Hie хтела преговорима о споредностима и вторичнммт, стварима отешчати помиренК, коегт. помиренн ycniixi> подпуно одговара н hnofi искренои и топлои желви, и ммсли, да има пуно право надатн се, да ће ioK ивно мнКnie cBiro држава на тои умћрености благодарити, = Поредт. свега тога што енглеске новине траже да се ioiiiTb више захтева да Pycin попусти, неће се надежде за скорми мирт> осуетити. Сви судворови склонћни миру, Европа е сита рата, све Француске новине похвалгон> цара рускогг. iiito се одваж^о да прими предлоre, и да се rio м,има далћ нсточно питанћ размрсн и мирт. утврди. Царг, Наполеонх> кадт> се ув^рш да е Руcia примила познате предлоге, зовне енглескоп. посланика лорда Ковлеп и рекне му: „Господине, пишите вашемг, лравителству, да сам£> н момт> носланику у Бечу Буркнего послао налогљ да и онђ подпише примирје и да се престану наше воиске тући." И кадв се лордљ томе зачуди, нридода царт,: „Вш знате да самћ н по лондонскомђ уговору главншн повелителв целе и морске и сувоземне санззне ратугоће воиске; имзмђ данле безЂ сваке сумнћ право npminpie чинити." ЛордЂ се само ћутећи поклони. По свему видимомђ — разне новине пишу између Енглеске и Француске наступило е неко непоBhpeirk, гд1, кое пакЂ новине пишу : да ће царт. ФранцуCKifi pa^ie попустити да се ратЂ продужи по желн>и Енглеза, него да сђ ЕнглеокомЂ прјлтелвство поивари: међутимЂ белгиснји кралн, посредуе сада, кодђ енглескогЂ Двора у иолзу мнра. Енглескш посланикЂ у Паризу Ковлеи приликомЂ едне части Hanio е здравицу: „за срећанг свршетакЂ наступагоћјн преговора о миру и изђ те 4asue вина заклгочуго новине да е такође и Енглеска попустила одђ далћп, потраживана. Како ће се будућа саветованн, кон ће при свршетку месеца Фебруара почети, свршити. и кадЂ дође разговорЂ на землћ кое су Руси у Аз!и освоили и већЂ са своимђ царствомЂ споили- чЛлг. Цте." чудећи ce да е Pycia примила предлоге непрориче да ће се будуће конФеренц!е срећно за мнрЂ свриги1и, и сумнл да Pvcia н\е наипре нашла у тимђ предлозима една таина врата, на кон кадЂ годђ хоће може изаћи и ратЂ опетЂ почети стоварагоћи опетЋ проклетство и одгокорностг, рата на туђа леђа. Последнл вћстљ сђ боиногт, полн изђ \з!е кон намЂ доноси да су Руси савг. Kapcii огимђ само едноп, зида,

срушили 5 наводи намч> те мисии на памвтг* да Руси предвиђак> да ће заузет землћ у Азiи остаЕити морати па зато и руше градове, да имђ буде ио времену лакше воевати, ако бш кадЂ годђ oneTt оваква времена наступила. — Изђ Петерсбурга iorut ништа нечуемо како е примлћно примирје дћиствовало, «дно писмо ( нзђ Петерс. бурга одђ 4. Ннуар.) гласи овако : „ДанасЂ рано зовне царЂ Неселроду и Сенавина (помоћника Неселродина) и саоошти имђ да се phinio да прими предлоге , и заповеди имђ да одма о томе извћсте гро^а Естерхаз1а. ЦарЋ е самЂ дуго размишлавао и самЂ се на то и ptuiio. Не" селроде саобштјо е грдфу Естерхазу то важно рћшенје на пиомено у комђ е издв10 да царЂ желећи да понаже. свого мирол tooHROCTi, и да утврди прјателБство са беч" кимђ дворомЂ прима бечке предлоге. ЦарЂ АлександерЂ послао е свогђ престолонаслћдника Николан . да ту важну вКстђ великомЂ кннзу Константнну дви.

H'IiCllS Ch БОПНОГЂ НОЛИ. „Монитеру де ла флотђ " пишу са источнога мора o рускимЂ одбранителнимЂ средствимау К Р о нштату слћдугоће: „Лађе одђ Флоте, кого Руси садЂ имаго, састое се понаивише изћ топовски inafiuifi, кои ће брои износити до 225 комада, и одт, кои су 40 парне лађе и принадлеже новјемћ ратномЋ матерЈдлу. Остале лађе све су на едра, и сцадаго у старш ратнши матерЈнлЂ, но оне су сасвимЂ оправлКне и добро наоружане. Неколико одђ Tifi niafiiiifi немаго ни едра но само весла; Руси су се потрудили да ifi учине мало цокретншма, и зато оу увели неку нову систему за кр1енћ весала. Тшмђ лзкимђ бродовииа придаго Руси велику важностЂ и обраћаго награђенћ истм великш трудЂ и млоге раднике. Пар не лађе на завртанв, „ВиборсЂ", „Кои стантинЂ" и „ОрелЂ". кое се већЂ неколико година у Кр онштату граде, већЂ су готово довршене. Ово су лађе трећегЂ реда г, има свака по 84 топа. И две Фрегате на завртанћ, свака одђ 40 топова и грађене по некомЂ новомђ крого. бшће скоро готове; а три корвете на завртанљ: „C'rpie^a," „Mapia" и „СилачЂ" већЂ су довршене, само нису ioштћ наорум;ане и опремлћне. Оне неиду дубоко у воду, имаго машине одђ 100 конн снаге. У великоб петробуршкои тополивници ради се данЂ и ноћх,. И у радшницама кронштатскимђ влада велика дћлателностБ подђ управомЋ и надеиранћмЂ полковника Пихелштаина, кои е имао команду надЂ обсаднимЂ топовима кодђ Севастополл. „Hafi ираВзише ЦаитунгЋ" доноси намЂ еданЂ допис .Ђ, припослатши изђ Цариграда „Ле Нору", у коме између осталога стои сл !,дугоће : КадЂ се извезло на суво неко число Турака, кои су се изђ рускогЂ робства кући CBoiofi враћали, казао е еданЂ Францус-Kifi ОФицирЂ, видећи те Турке, добро одевене и наранћне: ни еданЂ се ФранцузЂ невраћа изђ рускогЂ робства, а да некуе у звезде цара рускогЂ, а исто тако говоре и ови Турци !" Стварг, е ова истинита и rne тако маловажна, као што се то на првши погледЂ чини ; руско великодуипе према побеђенв1ма и зароблћницима дћиствуе врло ико на д} г хђ и разположенћ, особито аз1*нтски народа. ђенералЋ е МуравЈе†поступанћмЂ своимћ лри освалнго Карса може бшти тако нсто дубо .упечатлеић учишо на asiaT-