Шумадинка

У Б ЂОГРАДУ 27. Л НЈ а р а 1 8 5 6.

ШУИДДИНКД

Л И С Т r b ЗА

жшвшжш11М®шт 9 з&вдшг ш ®®в©шашс УчредникЂ и издавателв Лгобомирљ аа. НсиадовиКљ.

ТЕЧ. V.

Оваи листг излази иа табаку Вторннкомт. и ПетноЈЉ. Цћиа му е за три мћсеца 5, а за no.ia године 10. цванц. За or.iaee плаћа се одт. врс.те 5, краиц. за трипутЂ.

.V »•

ll.l «»■■■< ИЗЉ il 1Л1.1Г1. (продужено) „Али поеле неколико дана тано се на оваи волшебнми евћтЂ навикао. као да е одб дћтинства у овои прекраснои безпослености 6wo. Нћгова жена чинила му се одг. дана на дант, све лћпша; шта више и самЂ споменљ о Жакелини садашнвоств е избрисала. Дани су пролазили за чудо брзо, и то у пЈ.ванго, шаху, у прочитаванго наиновји стихотвораца, а често су и у лову време проводили. Херцогина врлг> е добро ншила на конго, и пушкомђ е 6o.i l, гађала звћрку, него невћштми херцогЂ, кои е при пуцанго подуже и ружно нагађао Но и у овоме брзо се опетт. усавршенствуе, и супруга нћгова сћ тимђ е наново триумФирала, будући е тврдо посвћдочавала. да е онђ у цћломт. двору кралКвскомљ еданЂ одђ првм ловгца 6wo, и самћ кралћ му е казао, кадЂ е едномЂ у зверинаку херцога одђ Орлеана младо еленче уловјо, да му нико у лову доскочити неможе. КадЂ е зачуђенми херцогЂ МелФи оваково што слушао, обично се узбезекнуо и иза yujiro чешао, и тада е у себи ммслш: „Н на жалостг, о томе ни речице незнамЂ. Но да самг. л права луда постао, то врло добро знамЂ." Но ово nie смћо гласно изрећи, да се не бм лћпа нћгова супруга разлготила: зато е себи уображавао, колико е годђ болћ могао, и наипосле му е оваи начинЂ уображена бмо као каква потреба и обичаи. Херцогинн нрочитавала му е изђ писма разнм кнажева честитана, Шт ° 6 оздравт. и што му се наилуђе видило, морао е кнажевима, херцогима и принцезама, штавише и самомЂ кралго Лудвику четрнаестомЂ, за участвованћ HtioBO благодарити, као да е сђ нвима већЂ одавна познзтђ. Херцогина ако се смеала, кадЂ е онђ пнсма нћгова нбои прочитавао, како се трговачк !и начинЂ писанн едногЂ чипкара, сђ дворскимЂ нзчиномђ херцога МелФи -а часг. неслаже, чзсђ слаже. 16. Гако у овои играчки протекло е нћколико мћсецји; дође и пролеће. Птице су свудђ по шумама пћвале; лив аде ce зелениле, а стћне бмле су окружене цвћћемЂ.

Овде се добрми Плавша чесће опоминао свога ладника одђ асмина, Жакелине и та.нанске граматике, и понћкадЂ га е мучило неописано теженћ и туженћ за домовиномђ . Онда му е волшебнми оваи дворацЂ изгледао као разнобоино украшена тавница. Али и да се могао озога заточен!а ослободити. онђ не бм онетЂ то учин1о, ерЂ Hie у станго бмо, да то учини. Заклгочане nanie и дигнути мостови пису га одђ тога задржавали, већЂ га е задргкавало ићгово срдце. Онђ е свого жену .no6io искрено и изђ свегЂ срдца; но оиа е заиста и бмла лгобведостоина сђ нћномЂ нарави. 1 ошђ већма га е обвезала бмла, кадЂ му е едно готро заруменивши ce благоисповћдила, да су нћие наивеће желћ испунћне, ерЂ ће скоро мати бмти. Одђ тогђ магновенн бмла му е она наимилЈа на свћту; и кадЂ бм га опоминннћ на Жакелину, нашто противно навело, то се онђ гледао одђ тога изчупати, као одђ праочинскогЂ грћха. И херцогина одђ тогђ дана нћжностБ е према нћму усугубила; но изђ o^iro нћнм често е примћчавао, да iofi нћка непоннтна тегоба на срдцу лежи, коа е одђ дана на данЂ све acHia бмвала. Често е она нћга укоченимђ очима ћутећи гледала, и онда е гласно и тужно ецала, и сузе никако зауставити Hie могла. Бадава е онђ гледао, да е успокои, да е ублажи, или да узроке нћне жалости дозна. Она е она иста остала, и гледала е, да се збогЂ нћногЂ необичногЂ обхођена сђ разнимЂ изговорима извини. ЛћкарЂ, кога е забринутми супругЂ запиткивао, махао е главомЂ и смћшећи се рекао: ,,'Га тегоба на срдцу врло е поннтна. Ваше СЈателство може з 6 огђ тога безЂ бриге бмти. Станћ ваше супруге мора такве послћдице да причини". Оваи е узрокЂ онћ за парвБш узрокЂ држао. Но кадЂ е онђ херцогинго, нћне сузе, нћно умилаванћ болћ поCMOTpio, чинило му се, као да сасвимЂ друга таина нћну душу мучи. Оиа е шта више еданпутЋ ове непоннтне рћчи изрекла: „БашЂ што е цћлБ мое надежде извршешена, чини ме врло срећномЂ и врло жалостномЂ." вдно вече преклинао е онђ нго, коа Hie готова свога мужа изђ наруч1а испуштала, и коа e сузе и веселостб , као сунце и киша у Априлу, менала, да mv загонетку чудноватогЂ нћногЂ обхођена разрћши. Онђ е та-