Шумадинка

ШШ 68

конгресу бмвшегљ великогљ везпра Решид-пашу. Турска не бм нккадБ 6o.ii>ia изборљ учинити могла. Докћ е ЛРУе Hh де-Ли ioaiTb бмо министерЂ инострани Д1=>ла, казивао е често: Решид -паша е едант> одт> онн редки дипломата, коп e источну размирицу у осиову сватјо, и кои е иоштену иолитику Француску доволбно упознао-

Р У € i ff. У Варшави 20. Ннуара. Као што смо већт> авили. умро е данаст> кназљ Паск!евићЋ Ериванск!и. — Иванг> ФеодоровићБ Паск1'евнћг>, кнлзђ одђ Варшаве и гроФЂ одљ Еривана, намћстникт. кралввства Полбскогђ , царскорускш и кралћвско - праиск1и ђенерал - ФвлдмаршалЂ , начелннкЂ вмше руски , праиски и аустриски полкова, кавалћрљ наивмши ордена и проч. и проч., рођенЂ е 1782. год. у 11 ултави. Онт> е врло младт> ступјо у воену службу и слугшо е у полку преображенсне гарде , постао е Флигел-ађутантомЂ цара Павла и доцше цара Александра I., и ранћнЂ е гОд. 1805. у битки кодљ Аустериица. Год. 1808. бмо е онђ доносителБ обаве рата Pvcie вмсокои Порти; год. 1809. постане полковникђ и буде ранћнЂ кодђ Ибраиле; год. 1811. постане ђенералЂ. 6opio се год. 1812. подђ БагратшномЂ славно кодђ Смоленска и Мозаиска, год. 1813. кодђ Липиске, и постане год. 1814. ђенераллаитнантомЂ. Год. 1815. постане онђ ђенерал - ађутантомђ . воевао е год. 1826. подђ врмолово .чђ славно и побћдоиосно противЂ ПерсЈннаца , поб1>д'|о е Абас-Мирзу кодђ блнсаветопола, доб^е год. 1827. главну команду у тои воини, одржи побћду кодђ ЏеранЂ-Булата и освои ЕриванЂ на шришљ , збогЂ чега е добш насловЂ гроФа од« Ериваниј освои год. 1828. и 1829. К.арсЂ и ЕрзерумЂ и постане после заклгоченн мира ФелдмаршаломЂ. Год. 1831. погазш е и утишао свошмђ побћдомБ кодђ Баршаве полБСку револуцјго. постане затимЂ намћстникомЂ крадћвства Пол£>ске и завео е у кралћвству органичнни штатутЂ (законе). Онђ е у овомђ незгодномЂ и туга^ лбивомђ положенго умео своимђ изванреднммљ личнимђ своиствама одргкати и сачувати noeepeHh не само свога цара, него и свјго Полака; год. 1849. ушао е онђ на челу руске воиске у Маџарску, нћгове су onepar^ie и воена кретана бмла увћнчана наиснГппимЂ успћхомЂ , маџарска револуц!а буде погажена и Гергеи ноложи са целомЂ воискомђ opyatie на поланама ВилагошкимЂ. Кннзђ Варшавскји, одликованЂ по заслуги одђ ceiro владателн странб1, участвовао е у свмма великимЂ и важнммЂ политичнммђ пословима, кои су се одђ части у самои Варшави и свршавали. Год. 1854. отишао е сћдми воисковођа јошђ едаепутЂ на боино полћ, прегледао е русие воиске на Дунаву и дојки tsio е смртв свога вбјсокогђ господара и ri[>ifiTi'.ui. Кннзђ ВаршавскЈи умро е после дугогЂ и тешкогђ болована, и понео е са собомЂ у гробл славу племенитогЂ и доброгЂ мужа, изредногЂ воисковође и смотреногЂ и мудрогЂ управителн, кои е подђ владомЂ четири цара са наивећомЂ славомЂ слуЖ!о. У Петробургу 12. Инуара. Чимђ е кннзђ МихаилЂ Димитр1евићЂ ГорчаковЂ изђ Крима стигао , одма е цару представлћнЂ бмо. После подузке ауд1"енц!е кодђ нћговвелич. цара, отишао е онђ кодђ велигшгЂ кннза Михаи-

ла, Фелд -цаигмаистора (ерЂ е кнлзђ ГорчаковЂ, као што е познато, ђенералЂ одђ артилћр!е) и учинш е оетале обмчне посћте. У овдашнћмЂ племићскомЂ касину спремаго нћму за честљ велику частв и торшество. Млоги потврђуго, да ће се нћму врло важни послови повћрнти. Као што е познато , шилао га е царЂ Никола шшђ пре садашнћгЂ рата у Лондонђ . Истми е кннзђ Г орчаковЂ iouih за време бавленм свогђ у Букурешту писао книзу Менчикову, кад i> е оваи подкрћплћнн одђ нћга зактевао, оно знаменито писмо, у коме између осталога стои елћдугоће: „И ћу ти послати воиске колико гоДђ оћешљ; тм гледаи само, те одржи КримЂ: па макарт. мене овде и разбили.

ФРИЦЈСМ А. У Паризу 20. Ннуара. По наредби ратногЂ министера, ставлћни су сви воиници одђ класе годнне 1848. кои су у резерви служили. и сви они, кои су изћ буди каквм узрока ка привременомЂ одпусту бнли, у резервнни списакЂ, како бм доцнie конечнми одпустЂ добили. — Они Полаци, кои су сагознои воисци у Криму услуге чинили и међу коима се налазе млоги, кои су као Француски оФицири придати бмли глзвномђ ђенералу, поднели су едно npouienie кралБици ВикторЈи, молећи, да бн имђ она подарала ону медалго, кого е она Францускимћ воиницима, кои су у кримскои воини участвовали. раздала. То е прошеше кралвнцв одђ принца Наполеона прегшручено, и одђ министера иностранн Дћла енглескомђ посланику доставлћно. -— Оидн се ссак!и аво побоао за здравлћ ђенерала Боскета, коме су се ране опстћ отвориле. ФранцускомЂ е правителБству поднешено 500 проmenia, коа зактеваго сенагорско мћсто. — Неки кажу, да е царЂ рекао својои околини: „Мирг ће 6б1ти заклгоченЂ пре 8 гђ Марта." А познато е, да е Наполенв I. башЂ 8- гћ Марта вратш се сђ остЈ >ова Елбе у Француску. — У пристаништу тулонскомЂ налазе се садЂ 12 линеинм лађа, 7 Фрегата и 3 оманћ ратне лађе. Е М Г Л К С 15 А. OreapaHt парламентски скдн-лцц, 19. Ннуара отворенЂ е парламентЂ са обичнммЂ торжествомЂ и свечаностћу. Великол!>ина и дивноукрашена сала бннше кмпћ еданЂ сатЂ пре отваранн препуна, и госпое одђ внсокогћ благородства у сниномћ вечернћмЋ накиту заузеле су као обмчно наивећу частћ простора. Одђ главнм лица овогђ торжества, т. е. одђ лордова горнћгЂ дома, присутствовали су око 50, међу нђима бинше архиепископЋ кентербурскји , епископЂ лондонскш и ексетерскш и јошђ три друга вмсока свештена лица. После едногт> сата дођоше у салу странм посланици. Одђ министра првни е дошао лордЂ Кларен' донђ ; за нђимђ дођоше сћдни маркизЂ офђ Лансдауна, ЕарлЂ ГринвилЋ и ЕарлЋ Харовби, и наипосле лордвПанмурЂ, ратнБЈИ министерЂ , заедно са херцогомЂ КембркИ-