Шумадинка

засадг. нестое доиста тако, да ће Пруска ле. Али сТ ^ сГ вованћ моинкати, или да ће ra купити. О за ово У . g нуждно доиста ни говорити; али Праиска м о лпкан ^ с1 ,вованћ свое на конФеренц1дма одкупити валвнесме Ј 4 ^ TO j, e се обвезати, да ће подпомоћи неке да ти« е - дапа д Н1Л сииа противЂ Pycie. Догодђ е ратт> планов о е праискои политики за рукомЂ, да остане Tvan°; ' а.пО и да не пристане ни узт> едну ни узљ другу " ' V J„f иа садт. кадЂ се завађене силе оће да помире ст pcinj) . и е io# e 5 Д а MU 10ШТЂ примимо обвезателства. коихђ се пос .гћдицв и пространство неможе унапредг> ни предви]ити ? То бм бмло одђ Праиске сасвимљ млого зактевано. Као што већљ рекосмо ; Праиска бм могла на конфвренфнма участвовати, савћтовати се и у заедини сђ осталима заклгоченн чинити; ако се пакБ Праискои дае то право подђ несноснииЂ и штетнимЂ услов1нма, онда е болћ, да га и нема. Мм ћемо онда чекати на развитакг. стварш, кои ће се при великимЂ незгодама преговаранн може 6 б1ти наскоро тако покренути, да ће онда сви пожелити, да буде и Праиска на конФеренцЈнма заступана." ,,ЕндепандансЋ белжЂ" увћрава по еднои телегра«скои депеши изђ Беча, да е кннзђ ГорчаковЂ при подписиванш протокола зактевао, да се Пруска позове на саучаствованћ у конФеренц!нма. ГроФЂ Буолђ подпомагао е то зактеванћ, енглескш и ч>ранцуск1и посланикЂ пакЂ одговорили су, да ће у томе предмету наставленл одђ свога правителЂСтва зактевати. — „Конститус !онелЂ" труди се данасЂ у едномЂ полузваничномЂ чланку доказати, да Француска и са гледишта матерјнлне користи има пуногв основа, бмти задоволвна са овимђ ратомЂ. Главнми е садржаи овогђ чланка одђ прилике оваи : „Француска нетреба да жали, што е неизбћжне жертве принела, кое е жертве нш ратЂ сђ PycioMb стао. Величина, и готово тако рећи претежностб , кого е она одђ последнћ две године у савћтима Европе придобила, и воиничка слава, кол нКне заставе увћнчава, доволбно iofi накнађуго ратне трошкове. Али Hie ни то све. Вала и матер!нлне користи у рачунЂ узети, кое намЂ будућностБ спрема , и то з 6 огђ ревности, когомђ смо мм наша трговачка и матерјнлна одношена на истоку неговали. ВећЂ се и садЂ могу познати сниН" изгледи, кои се нашои землБи отвараго. Француска у овомђ рату врло е знатно умложила свого паробродну флоту. Лађе, кое су за ратЂ спремне , остаће намЂ и у миру, и последнћ две године учинила e Француска млоговидна познанства и започела е имати велити саобраН1таи са свммђ точкама црногЂ и средиземногЂ мора. чОваи саобраштаи" —• вели таи чланакЂ далћ, — „преживиће оне догађае, кои су га произвели, и наше лађе неће поборавити оне нове путове , на коима су оне зае Дн° са нашимЂ Флотама пролазиле. А наипосле, што е м °же бмти и наиважн!« — пренеле су наше лађе хиладаsia ф Р ан Чуза на оне обале, кои ће, подстрекавани предузимателнимЂ духомЂ , нашои трговини нове путове правити, кои ће тамошнћ краеве са нашимЂ нравима, закоима и езмкол1ђ упознати. и мало по мало и наше обнзавести. У течаго овогђ рата основали су Франста" ВМШе насе лн на црномЂ мору , кон ће тамо и o-

— бданЂ дописател!. ,,Естер. Цаит." авлн изђ Цариграда подђ 14. Ннуара, да тамо ! ошђ непрекидно траго конФеренфе; по настоаванго лорда СтратФорда позванЂ и еданЂ пуномоћникЂ и дћловодителБ одђ стране подунавски кнажества, и за тогђ заступника означаваго бмвшегЂ сенатора влашкогЂ, Крецулћска , кои у Цариграду живи.

Т влвргафске Д епеше. У Паризу 24. Ниуара „МонитерЂ" доноси списакЂ пуномоћника, кои ће се на предстоећемЂ конгресу у Паризу скупити, и то: За Француску: ГроФЂ Валевскш и бароЂ Буркнеи. За АустрЈго : ГроФЂ Буол - ШауенштаинЂ и баронЂ Хибнерљ. За Енглеску: ГроФЂ КларендонЂ и гроФЂ Ковлеи. За Pyciro: ГроФЂ ОрловЂ и баронЂ БруновЂ. За Сардишго: Г. Масимо д АзелБЈо. За BbicoKy Порту: Аш-паша и МехмедЂ ђемил-беи. У Марселш 23. Лануара. Лађа „ИндусЂ" стигла е изђ Цариграда и донела е вћсти одђ 12. Ннуара. НаиважнЈа вћстБ та, да се међу баши-божуцима у Шумли великш нередЂ и изступлена догодила. У Лондону 21. Инуара. „Морнинг-постЂ" вели, да ће се скоримЂ заклгочити примирје на кратко и неизвћстно време. Точна и нсна услов^л тогђ примир1'а јоштђ нису поставлћна; но она ће се rio свои прилици ограничити само на сувоземну воину, будући е судар -б на мору постао немогућнимЂ и будући е блокада руски пристаништа, ако се мирЂ до одкравлена леда на источномђ мору не 6 б 1 заклгочјо, за Енглеску као уговарагоћу силу преко нуждна, кое се сђ друге стране и са самимЂ обичаинимЂ правомЂ слаже. U Лондону 24. Ннуара. „МорнингЂ-постЂ" нвл«, да су стигла извћстјн, да су све броднице у Севастополго разорене. — U Цариграду 16. Ннуара. Као што се гласа, одобрила е вмсока Порта еданЂ проектЂ реФОрме (преустроена) коимђ се турско државно устроиство изђ основа изменгое, кое точно опредћлнва одношенћ разнм у Турскои посгоећн верозакона и у комђ е изречено, да Хриctihhh могу свако државно 3Banie получити. У Tpiecry 22 Ннуара. ДапасЂ е стигао овде кндзђ црногорсши заедно са кннгинбомђ. Изђ Дрезде телеграФираго „Ендепандансу" слћдугоће: Саксонска неhe на ФранкФуртскои сагознои скупштини подпомоћи безусловно прпманћ аустриски предлога. Но све већма растећа вћроитностБ. да ће се мирЂ доиста заклгочити, уклониће на свак!и нзчинђ ово затезанћ неутралнћ! држава. Течаи новаца : Дукати. 5. ФОр. 4 кр. за банке. цв. 9/ x .