Шумадинка

могло. Сићло рекне онг. ђенералу : „Д самв Mteaio , да вамЂ мои пр^АтелБ СенЂ валћрев-дезанжЂ еве покааже што зна — кое бм заиста требало да е mhhio — сирћнв, да самБ а гкелш и вашемтв срдцу првми сусћдљ бмти ? „Онв е то све верно испунш!" одговори ђенералЋ, „и онђ вам-Б е можда казао, да ћу се за срећногЂ држати, ако васЂ могу као смна поздравити." Плавша , усхићенћмЂ распалћнЂ, хтео е лредЂ ђенерала да клекне, но у таи парЂ понви се лгобведостоина кћи, предЂ кого бм на свак.и начинЂ волео клекнути. Шта ћу далћ да приповедамЂ ? КалдеацЂ е све добро npenpaeio и уредш. Жакелина е одђ нћга чула, ка ко се нћнЂ лгобезанЂ Плавша обогатјо, како ће скоримЂ доћи и све проче, НћнЂ отацЂ, кои се сђ нћговомЂ сакатомЂ и укрућеномЂ ногомђ сђ боиногЂ поли повукао и у пензш jKHBio , веома се радовао. што ће тако богаToi'ii зета добити. Чудноватни КалденцЂ по свои прилици небн онако велико добро де -ЛорЂ кушо , да му Hie до тогђ 6 б1ло , да залгоблћногЂ Плавшу у сусћдство Жакелинино и ћенералово доведе. Hie велимЂ нуждно и то да кажемЂ , како е господинђ де -ЛорЂ шштђ при асталу Архиепископа за супруга ЖакелининогЂ проглашенЂ; како е сђ нбомђ, сђ отцемЂ нћнимЂ и 1 оштђ другимЂ пр1нтелБима у свои дворацв дошао; како е свадба великолћпна бмла; како Плавша одђ све величествености нигата величествен1е нашао Hie, него сузе радости у очима Жакелине , кадЂ се она богато накићена одђ радости на нћга наслонила— и тскђ што е еданЂ минутЂ насамо уграбила — рекне му сђ пунимђ чувствомЂ : „Јо amo", — (а лго 6 имђ ) „Ти аша" (тн лго6ишђ ) одговори онђ и клекне предЂ свћтлу богинго. „Egli ama'" повиче она блажена , подигне га и обое загрлћни тихо изрекну: ,,l\oi amamo", (мм лгобимо) а друге шмђ све речи изумру.

ДОПДћШ ТЕАТОРЂ. KomuiIh. Шта ти ради отацЂ ? Дете. Клана. Комипл. А шта ти ради мати ? Дете. Крсти се. Kojnuiin. А шта тм радишЂ ? Дете. R стоимђ па се каменимЂ.

ЕРАКЂ Н ПЕТаКЂ, ЕракЂ. бси ли излазт гоче кудЂ годђ изђ куће? ПетакЂ. бсамв, а зашто пнташЂ ? ЕракЂ. Хтео самв да знамЂ какво ћемо време имати; ерђ наши стари кажу, кздђ на „Сретен1е" изађе медведЂ изђ свое пећине, онда шестЂ недела трае лепо време. 3 А Ч Н Н Ц Н. Ко с ,е самЂ за мудра држи, таи самЋ и пропадне. Безполезна мудростБ двогуба е лудостБ. Раци довека натрашке иду. КадЂ е човекЂ болестанЂ , онда се лготи и на муву што стои на дувару. Ко неможе да говори оно што му се чини да е право, болћ нека ћути. Тиква иде непрестано на воду докђ се годђ нераз6ie. Во кадЂ остари онђ заборави да е негда теле бно. Само кукавица споминћ непрестано свое собствено име. Ко се лако смее, лако се и заплаче. Млоги се смего кои 6bi требало да плачу. Докђ се еданЂ задоволБИ десетЂ су незадоволБнн створи.

ДОШћЕ н СТРАНЕ НОВОСТИ.

С Р Б I Л. 31. Пнуара држана е у београдскомЂ Читалишту главна свупштина читалишта као обично сваке године, али томђ приликомЂ држана е у присуству млогоброинБ1 трговаца и чиновника скупштина, гдћ се водт одушевлћнЂ разговорЂ , како бн се могла банка устроити и како 6bi се нашои трговини помоћи могло. ОдборЂ за „ по6олбшанћ трговине у Србш" саставлћнЂ е изђ 15. лица, и протоколђ тога засћдаша подписанЂ е са 200 подписа. Како трговци тако и чиновници врло су одушевлћни за ово предузеће. Ако се ово поболБшанћ трговине испуни, то ће бнти нанлепша засл>га „СрбскимЂ Новинама" кое су о овомђ важномЂ предмету речв повеле.

Т У Р С к А. U Цариграду 16. Пнуара. Савћтована. коа су држана о реФормама, кое имаго 6 бјти учинћие у унутрашнБои управи турскогЂ царства, већЂ су окончана; резултатЂ т1и саветована бмће изложенЂ у едномЂ меморандумуЈ кои ће се састонти изђ 19. точкји , и 4ie ће извршенћ к: удћиствованћ произвести основно преиначенћ целогЂ државногт> устроиства турскогЂ царства. Међусобна одношена разнн у Турскои постоећи вћрозакона бнће у редЂ доведена, и христЈннскимЂ ће се поданицвша датн; то знаменито право, да могу и до наивмши државнћс зван !а доћи. Другш полкђ немачко-енглеске леп'е, кои е 15. Лнуара амо у ЦариградЂ приспћо, добно е заповеств, да буде спреманЂ за далћ путованћ ; таи е полкђ опре. *