Шумадинка

ва ч екао «ад Ћ ће прећи, док* уз Ђ наше месоеђе 1788. еђе КићанЂ, Исаило, ИванЂ и са н&има неиакапг, Г О Д' '' Р w иопгтп ^anvra IT l- "1 ') 1 II. 1(1-

НОДГРЂВЦИ. Како се и сг купован$мЂ стародревни папира до срећв dohu може. Пре некогт> времена продавао e човекЂ едант, у Паризу неке стародревне кнвиге, и друге разне рукописе. Између осталогЂ изнесе и писмо едно да се прода. Пис.чо ово . кое е до десетг. врстш имало и написано 6б1ло рукомт. некога пре револуцте не сасвимљ , лр се часЂ пре турског Ђ зулума 'избавимо " е3натноГЂ благородника , бмло е сђ почетка сђ наивело ми оуде д са ^ БимЂ досад ; 0 л одемЋ ОНИИЋ Турци . ћимЂ равнодушЈемЂ гледано, докђ на последку младЂ еерЋ намЂ ^патролирали и кажемЂ имђ : „Ние данЋ човекљ . кои исто то пис.мо внимателн !е прегледа, вавГе ^немогосмо сачувати, Немци ево де пређоше, но, не Р ече ' Д« за нсто » iecTb *Р анака А а «' ДРУ»« ста Р љ не " В А ' v Bai-ћво и поздравите аге, да н вмше несмемЂ кш госп одинђ , кои е ззтимђ истомђ пиему веће внимаВ оћи v Валћво ербо одђ obw Каура несмемЂ одустатн/ 16 свое "оклошо 6b 'o, обећа шше. МладићЂ се сђ тимђ

сподинђ mihjuiko, донесу нешто барута и еданЂ до6 ошђ и кажу ми да iS е ца р ђ послао да се дижемо на Тгрке т,а »и тучемо и гонимо, докђ и велика воиска непеђе нису имали никаква писма и никакве царске опраи 'н се почнемЂ сумннти, но опетЂ повћримЂ Ивану и^Кићану ербо су мои лгоди и стари познаници, а и ми

непоплаши, већђ да више, старацЂ !ошђ више , и тако су се терали дотле, докђ напоследку трговацЂ недобм

ерЂ ако побегнемЂ они ће мк кућу запалити и т. д." T vdlih уплашени оду што су брже могли, а а се вратимЂ •' 7" ~"" r " ' " """" „еспећномЂ господину Мишшку, и онђ окрене мени го- за исто то писио 0 Л Ђ реченогЂ младића 300 Франака, ворити- ЦарЂ е мене послао кђ теби, да тбј кое наи- Присутствушћи бадава су се трудили , да ту загонетку Bpe^Hie 1№ де знашЂ позовешЂ да се дигну да вароши Р аз Р еше ' Подвргну писмо изнова зре .шмЂ изслћдовапа 1имо и Турке бЈемо." Л тако и учинимЂ и одма по-1 н,го ' опетЂ бадава. ништа се башЂ у нћму ненађе, што шл'ћмЂ по е^ногЂ човека Лазару Илићу у Нбуче, Петру 6w лостопаметно бмло за скупителн древностш; садржаи бремићу у Ракаре. мзломђ Ннку у Оглађеновце и Мили- е писма исто тако беЗЂ ик акове ваашости 6 бш као и савуМилошевићу у ОрашацЂ и поручимЂ имђ : да е часЂ по Л ПИСЋ - КупацЂ се удали, старацЂ оде за нбимђ и заизбавленд приспео, и нека купе чете свакш у свомђ nwta га ' ка «авЂ га е интересЂ на прнтнжаше тога писма 1ф ак> и нека буду сп Р емни на п Р вш мои позивђ да иде- поб УД'° ? Д caMt м °гао го пнтанћ вама предлоншти мо да ударимо на Валћво. Турци изђ Палежа и Уба по- одговори младићћ ерЂ сте ми га bw на 300 Франабегли су били како смо страже почели чувати. Мени е ка иате Р али ; а Bbi ће те се уверити, да га н нисамв текЂ узгредЂ бнло - прича моИ отзцђ — подићи сву мош ИЗЂ голе -™бави кђ древностима K ynio, кздђ взмђ какнежину. и в Р ативши се кући све на бранковичкш висђ ' кемг> ' ^ a е то писмо писао мои деда. „Тако дакле на са собомЂ извести. К здђ дођемо ту MoioB кући, пошлћ- свак!б начиНЂа ' одговори старми господинђ , „вм имо наипре одабрене четнике те све србске породице и мате веће п Р аво " а то писио него л • е Р Ђ е пи " нБЈову стоку у планину Посово воисцб ! за леђа уклоне, са Ч Ђ истога пиема мени 6wo само улкЂ." - Излсненћ а онаи другЈи краи кнежине у планину СловацЂ у збего- ово произведе трогателанв понвђ измећу сродника, кои ве сместимо. А по томђ ишли су четници те догонили се ника Д а ии видили ни еданЂ за другога чули ннсу. турска говеда воисци за рану, и уговарали смо међу тимђ са малимЂ Л нкомђ , РакарцемЂ и ЛазаромЂ изђ flбучл у кои ћемо данЂ на Ва.тћво ударити. (Но Турци пређе тога, како су видили да ће ратЂ започети, дозва

„Bbi сте добарЂ пазарЂ учинили", рекне старацЂ томе младоме сроднику своме; „а самБ и тако наслћд ника тражт," и радуемЂ се, да самБ у вама нашао човека, кои споменЂ праотаца свои почитуе, и кои е сђ тимђ доказао, да е ли су кнезове и кметове узели одђ нби конћ и пратјо- ^ остоанЂ 5 да мои насл ] 5 дникЂ оуде. це, те су сва движима добра, а тако исто и жене и децу — ХитростЂ вдногт, мапмуна. бданЂ спаинскји ку-

нзпратили у Ужице, и Соко, а неке и преко Дрине а они сами воиници у Валћву остали.) Оде наша воиска са Виса на Валћво, али ни у половине Hie бглло оружа, (ерЂ су бмли Турци пређе све покупи.ш што се ние могло по шумама у кладе сакрити.) Но млоги су брезове тоаге заоштрили , и што-но рекну кои колацЂ кои проштацЂ узму, и ударе са три стране на Валћво. Турци Валћвци изађу п Р едЂ нђи у Лшбостиhio , дочеш iK и ту се потуку. Но кадЂ у томђ бош турска поглавица Омерица погине, а сђ други прзнм стра" а ПетарЂ РакарацЂ и малми Ннко продру у само Валћво и празне куће запале, онда Турци почну бегати чку и Ужицу. То ми прича отацЂ, а и н јоштђ памтимђ, како самЂ оиаи данЂ изђ планине Посова излазш и сђ другомЂ децомЂ како самв се на вшоградске плотове пенао. д а можемо болћ видити како Валћво гори. 0 e 6 бгло на нашЂ чистбш понеделБникЂ 1788. године. (продуженћ слћдуе.)

варЂ имао е маимуна , кога е науч10 те е живину и дивлнчђ за печепћ уређивао. Тако е едномЂ маимунЂ на отвореномЂ куинскомЂ прозору парЂ нребица чупао, а кобацЂ се изненадно спусти и лребицу едну однесе. СиротогЂ маимуна обузму илиду мука и брига, плашећи се боа, кои га е садЂ неизбежно постићи имао. „Неочааваи," бмла е свагдашна пословица нћгова, па и садЂ стегне срце свое , те и ону другу заоставшу нребицу на прозорЂ метне. КобацЂ, коме се частЂ 'осладила бмла, дође да и другш сладкји залогаи однесе; али га маимунЂ зграби и неосврташћи се на !;анце ни кричанћ нћгово живогђ очупа. ЗатимЂ га сђ аребицомЂ заедно преда кувару сђ таковимЂ погледомЂ, кои е задоволБну M^icao изражавао: „Све е у свомђ реду; ето ти твое две птице — добра промена Hie никаква крађа." — ПризнателностЂ Хинеза вдногг. ЕнглезкогЂ трговца едногЂ, кои се вмше година у Кантону и Макаоу баeio, посћти наеданпутЂ зла судба и одђ цветућегт! стана падне у горку ништету. XnHe3KiiS трговацЂ, коме е онђ ранји година услуге чин!о. преда му 10.000 долара*