Шумадинка

са свонмђ толмачемЂ незнамљ о чему. — Н ћутећи тако мис-iio самв: „Мои господинг. Мишшко наопако ти бмло, ти си међерт> наст. npeBapio. те смо као птићи безт. neрд врло рано излетили изт> гнБизда на лаиавицу.'* И н се тект. сада увћримт. о ономе ? о чему сам& често сумнао, т. е. да е то ла;ка нека; а н самг, мислЈо да е онт> наипре ст. царемт. вечерао, па онда међт> наст. прешао, та^р е умео лепо лагати. r У томе дође ст. онимт. ОФициромт. и Мигошко. Пмта та царг: Тко е онђ и шта е тамо рад!о, и ко га е на т"о послао? — Замуца мои г. Мигоијко „Ваше Величество-. . . . ваше величество . . , . д самт. шнаидерт.' — па самБ видЈо воиску гди се спрема на Турке, па самв узео нешто барута и едант, добошв, и отишао самв кнезу Алекси те кренуо народт, и Турке разтерали." — царт. нешто рече немачки —- а онт. се поклони па оде. По томт. царт. 1 осифт > опрете се кт> мени и упита: „Кадт> сте изтерали Турке изт> Палежа, Уба, Чачка и Валћва, куда сте ifi отерали ?" fl му на то одговоримт. сасвимт. весело, да смо iS отерали чакт. у Соко, и У:кице, а неке чпкђ преко Дрине. — „ГутЋ !" одговори царт> смТ.шећи се — ,,а колико е до Ужице, Сокола и до Дрине одт> ваши мћста ?" — Кажемт. му и да одћ наше naxie до Сокола има 4 сата, до .Ужица 7 а до Дрине 8 сатји. „А гди су нг>ине жене и дћца?" упита далћ царв — н му кажемЂ да су са собомт. одвели. „А гди су ваше жене и дТ>ца?" питао е дал1>. — II л одговоримт> да наше жене и дТ>ца сТ.де кодт> свои' кућа. — „А кадт. Турци" почне царт. мало узвишеншмт> гласомт> — „с.месте и осигуpaio тамо свое жене и д1>цу, пакт. онда узлшу на свое хатове, и на васт> ударе, куда ће онда ваше жене и "дКца?" На то му нисамБ ништа умео одговорити, до само слегнемт. раменима. Царт> примћти на мени ту забуну и бригу, пакт> после некогт> краткогт. ћутанн рече ми сасвимт, благимЂ гласомт> : „Мои драгји кнеже, и се одт васт> и одт> тога народа уздамт. и надамт., да ћеге Bti помоћи Moiofi воисци, мога и вашега непр1дтелн прогнати. Али то што сте сада чинили и бунили се, да сте тект> после годину дана, докт> 6bi моа вокска прешла и васт> и ваше Фами.ие себи за леђима оставнла. Л самЂ cnpeMio 300 000. (?) воиске, и хоћу и мислимђ да ваше отечество одђ Т}'рчина очистимт., но хоће ли ми Богт. дати то незнамт,. Вм садт> идите и чуваите народт>, и укланните га у планине да се непороби, а мои ће брига ,6 i,ith за васЂ" — и даде ми сто дуката. Таи истми данЂ зовне ме МихаилТ>вићт> на вечеру, сђ коимђ самв се познавао и добро жив1о. При разстанку сђ нвиме рече ми: „Идите одма у Валћво и чету скупллите, и држите у скупу; л ћ}' вамЂ послати еднога Фендрика сђ неколико Фраикора, и чуваите народт> да се непорби, а и мене ће царЋ скоро послати да на Забрежго шанацЂ начинимЂ и топове превеземЂ, но треба кадЂ време буде да и вн лшде пошлћте да шанацЂ помажу копати. .Gi'KIfKttT ОЈЈУ(Ir: tUJGJL* fiTMriV "V t>Il н H(irrHO'VGH liiio ' Н одемЂ у Валћво — прича мои отацЂ — и опетЂ почнемЂ чете скуплнти, међутммЂ, дође ФендрикЂ 1ованЂ ВундиновићЂ ( онђ е правми СрбинЂ изђ Срема изђ села Товарника, чини ми се, добарЂ е кшакЂ и погибе после на Соколу кадЂ смо на КалканЂ шришили.) Таи 1ованЂ

доведе са со 6 омђ око 30 Фраикораца. VI m одемо таино иреко планине; ноћу се прикучимо Бачевцима, и оданде у зору ударимо на обадва места (варошице?) и заробимо 70 душа. Турци се жестоко почеше бранити: нбјовђ стареишна Гуша Муста-паша узн на хата а мачЂ v руке и управЂ потрча сокакомЂ. а ђока МићановићЂ ( изђ села Клинаца сатЂ и по ниже ВалКва. кои е доцше по■уао стражмештеромЂ ) дочека га на средЂ пута и карабилв опали.а Гуша падне сђ кона мртавЂ,' а !)ока притрчи, узме нћговЂ мачт> одсече му главу, хата нТ>говогђ * увати и узлше. Други се Турци затворише у ijaMito ц кулу, коима се безт> топа ништа неможе учинити, Бачевци су Дрини на обали према Осату. Стаде вика Турака изђ Босне са оне стране Дрине: „Хаи браћо удрите се недаите се! ето нзсђ у помоћБ кђ вама." П п!,ђ низ-а сва брда потрчаше Дрини. Мм куће поиалисмо. роблТ. и стоку отерасмо. Златарићско пакЂ роблТ. и овце повратисмо свакомЂ свое; а турско роблТ, пошлКмо у Немачку. (И а самћ ово роблК турско вндјо кадЂ су iiS дотерали на Врану гди е логорЂ бмо. и гдТ, су сада вјногради. ШанацЂ н логорЂ на Кличевцу доцн ;е основанЂ е ; у та в[)емена и Коча доле око Мораве подигне чете и Турке почне тући, зато и сада Моравци зову оно време „Кочиномђ краиномЂ", а за ћесара 1 осифз ратЂ ништа незнаду, него мисле да е Коча sapaTio. Коча е 6bio изђ Лгодинске нахје села Ланишта, бмо е наипре добарЂ свинарск!и трговацЂ , а после добарЂ нзнакЂ. Ово што ћу садЂ да вам-h пишемЂ, причао ми е мои отацЂ Алекса, да су нћму нћгови стари причали , а онђ nie запамтјо: — „КадЂ r:y саме cnaie са царскимт> бератима у Cp6in бмле. узимали су - дђ свакогЂ гкига, ирии1> . ситне прое, десету оку; на оженћну главу узимали су по > еданЂ грошЂ и то се звало : главница и баш геница ; 20 пара узимали су за све ситнице т. е. што се сТ.е у баштама; на едну кошницу по оку меда, или наплате пошто е медЂ бмо; на казанЂ 2 гроша; на едно маторо крме 6 пара — и кои е cnaia близу свои села, дотерак) му по кон кола дрва и то е бмо савЂ данак-b cnaiaMa. Осимђ тога плаћало се везиру порезЂ на мешћемску*) главу по сто гроша, а кадЂ кадЂ и повише ; и цару плаћало се арачЂ по 3. гр. и 2. паре. Кнезови крили су главе, па кадЂ у вилаету порежу све данке, долазило е по 7 или наивише по 8 гр. на главу. После тога постали су читлуци, и аиичари завладаго, кои су имали у Сгамболу великогЂ Нничар-агу, а у свакомЂ везирству опетЂ манТ.гЂ Нничар-агу. Онда Турци, кои неће да раде, дођу кодђ свогђ Нничар-аге и упишу се у Нничаре и то у кон) Оргу кои воли; и тако назове ce правБш сб1нђ царевЂ н ага, а cnaie, кои су одђ старина ca царскимЂ бератима 6б 1 Ли , баце за леђа и назову iS Папурима. ТакавЂ ага узме неколико момака, дође ;_v село кое му се допадне. сазове се.шке и каже имт> : „Paio . н самг, царевЂ сб 1 нђ и ага, даите, продаите ми се да сте мои, н ћу вас .Ђ одђ свакога зулума бранити, и кои нема пореза и арача . н ћу за нћга у ззнмђ давати." Селнци обично

*) Мешћема знамо да е судт,; али шта се овде разуме подђ „мешћемскомђ , главомт," нарочнто шта се у оно старо време разумевало, незнамо; ако 6bi ко о томе знао нсше, молнмо да намт, пише. У.