Шумадинка

loi

Принцљ КарлЂ Луц|днЂ Бонапарта одпутовао л!апзелн У Шпан'ио, одакле ће као fiito се мисин ЦЗЋ i« d r' ДизабонЋ отипи. К Н Г л KdKl, у Јондону 4. Фебруара. Лордг. Киарендонт, и лордх> K(>BieK бмли су гоче кодг> кралвице на ауд1енц!и. — Као iilto се ч уе, поћи ће лордг. КларендонЂ заедно еа nl.ro воит> госпо 1омћ ioiu^ данасЂ у пола едант. сатт. по по дне на путљ у ПаризЂ , и то преко Булона , где ђе преноћити. Да се племенитни државнми секре тарЂ (лорд!> Кларендонтз) нада дужемљ задржаванн) у Паризу. могке ое већг. отудг. заклшчити , што he до кои данг> и деца нКгова за нбимђ у Паризг. поћи, Лордт. Ковлеи. кои се такође данасг. враћа на свое опредћлен >, у Паризг,, имао е последн^и три дана дуге преговоре са лордомЂ Кларендономг> и лордомг. Палмерстономг.. Одв званичнм ираттца племенитогг> секретара иноетрани дћла, отишли су iouiT. шче четворица r. Спренг-Рис1> ; г. BneiaHT. , г. Бидвилг. и Листерг. у Паризт.; r. 10л1ннг> Фене отишао е i'ouit . у четвртакг. у Француску , а r Спенсерг. Понзонби кренуће се данасг> на путг>. — Активно (дКиствително) стап^ енглегке морске силе износило е 20. Децембра пр. год. 325. лађш са 6231 топомђ н 63.335. морнара и оФицира. Одг. овогг. брои долазе на штацје средиземногг. мора и на црноморску Флоту 69 лађш са 1123 топа и 12.774 морнара ; на источну Индпо, Хину и Аустра.нго 18 лађш са 73 топа и 3231 морнарг.; на сћверну Америку и западиу Индио 21 лађа са 468 топова и 4874 морнара, а источна Флота бронла е заедно са онмиђ лађама, кое нмиг. нису сасвимг. опремлћне и кое се у поправки налазе, 100 лађји са 2193 тоna и 24.242 морнара. — У самомг> пристаништу портсмутскомг> стануго 65 ратнм лађа. —■ Кралћвско-енглеска артилћрја бшће до пролећа умлошена са ioun> два баталБОна, и бронће онда око 26.000 TOnpia. Сваке неделћ уписуго се у воиску ову преко 300 своеволнца, а у равницама волвишкимг> држи се палћба са 6arepiaMa, кадт> е годђ лепо време.

ло; но смртћ е немилостиво и страовито косила и руске редове. Више одг. половине целе руске воиске 6б1 ЛО 6 тамо сабрано, и половина те силне воиске саранћна е поредг. нћнм противника, па и самв царг> Никола умр'о е у наивећои туги и очаанго. У пролеће 1854. године подмладила се и обновила сагозничка воиека, и папала е на Русе као годг> омирск1"и змаи, кои после зимнћгг. чаменн са обновлћномљ свћтломђ кожомђ изб свое пештере на свои плћнг. и жертву устреми се, и ioiuTt пре свршетка овогодишнћ воине разтрубила се по узхићенои Европи побКдоносна в1>стб, да е силнбш и гордми iiOHTiHcKifi градг> пао. и да cv Руси сами Флоту свого у море потопили. VII. Нова посредованл■ Докг> се ово догађало. чинћно е у Бечу у слћдству иретећег-Б полоЈкена AycTpie, покушенК за измиренћ и поравнанК. 1оштг. пре одсуднм догађан кодг. Севастопола пашао се царг> pycKi8 побуђенммБ, да прими оне млогоиознате четири точке гарант!*е, кое су сагозницм, подкреплћни садБ и приступанћмг> Аустрје на свого страну, Pycin предлагали; но вОина на Криму iouiTT. nie бмла рКшена и краи н1>нб бмо е јоштг, посве неизвћстанг.. Узалудно е предлагала AycTpi/i, да се у место умалена руске Флоте на црномг> мору зактева од1> Pycie, да и Турска и сагозници смеду исто толикји брои ратнБЈ лађа на црном -б мору држати. и обећала се сагозннцмма, да ће Русш ратг> обнвити, ако она то зактеванћ одбаци. Лондонск1и е кабннетБ, и то ioiuTt у већои мћри него паризскји, бмо о томе тврдо увћренг., да се тнме готово ништа недоб |н, и да се мораго 1'оштг. млоге побћде надг. Русима одржати, ако су ради, да руско надмоћје на црномг. мору унишге, и тако Турску сг> те стране обезбћде. У си1>хБ e оправдао ову политику, и Pycifl е после падеша малаховске куле пристала на увећана зактевавн и условЈн. подб коима е мирг^ Pycin понуђенг> бмо. VIII. Наданл о миру. А зарг> е тиме европскш мирг> обезбеђенг)? одговорв на ово пмтанћ условлћнг. е онимђ , што е досадг. већг. постигнуто, чега се 1ошг. у будуће бонти и чему се јоштг. надати имамо. G ли дакле цћлв овогг. „великогг. рата" постигнута? Руска е сила на еднои точки истина ослаблћна и ограјничена, она е у A3in и сг> ове стране Висле рћке, ioiiiTt Ш:недирнута, и наиаданп сагознички Флота у балтискомг> противг. тога принудила е планинска кланцнма , и . ir мору, она е осуетила Француска. кон е 100.000 воиника и стрменБ1МБ стенама иепросћцана гожна частг, Ктима са . ,, „ ' изгуоила и иише одг. сг^о мил1она готовога новца потро"онтискомг. тврдинБОМЂ СевастополБОМЂ Русе. да свого r ,. шила, изишла е додуше после гоначкогЂ напрезана слан «*иодаорашго воиску саберу у тммг. дивлбимђ планин- . Ј r рким , _ вомђ увГшчана изђ ове борбе; плодђ овогђ рата са^ мимђ предћлима, иза кои се западна воиска за кратко , впр„о ^ , ,стои се, у разпространенго нбногђ политичногђ уплива »реме оокопала и у станћ се поставила. да свако напа- r "L лан Ј. _ важности, а не у разпространенго нћнБ1 граница. Енгле4 Hb руске нагомилавагопе се воиске, па и самм царски . . . 1 r . r гват.п тт ,, „. ска е у Азш надмоћномЂ нападанго Pycie и садЂ као и ■»"PAia изђ Петробурга крваво и побћдоносно узб^го. а » . Ј mphvt...,, - r, ' пређе изложена; а немачкои грози ^ оштђ еднако Fycia, кон »ci/утимЂ су обсадни послови сагозника испредЂ Сева- ттт • «.. . тт стппп,„ се према Шлезш између Аустр>е и Праиске као клинђ " ,Ј ола подђ страшномЂ ватромЂ руски топова постоа-

ПрОШЛОСТБ и будућностћ ИСТОЧНОГЋ пмтанн. (свршетакЂ)

но нап редовали, Храбра западна воисна гинула е истина гомилама, и старм сагозцици руски. гладг. и зима, затирали сУ немилостиво нћне редове, готово цела енглеска воиска и половина Француске сатрвена е на боишту ов е борбе, какве у светскои повћстници примћра Hie бм-

увукла, и цела будућноств укупне Европе замршена е и неизвћстна тиме, што е остао изгледЂ и право на престолонаслћдје данске државе. А накнада за ратне трошкове ? Н икомђ непада на умЂ, да о томе и прослови. а такво 6 бј захтеванћ бмло